Izvor: Blic, 08.Avg.2009, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvaranje računa firme kao noćna mora
Bankarski propisi u Srbiji - tokom procesa giljotiniranja - trebalo bi da budu pročešljani i dovedeni do tačke u kojoj neće otežavati poslovanje banaka niti zagorčavati život građanima. Najviše rada ima na regulativi iz ekonomske oblasti, mada su i ostale jedako egzotične jer, primera radi, i danas nam važi zakon po kome Savez komunista Jugoslavije može inicirati zaključivanje međunarodnih sporazuma.
Gotovo da nema zakona koji se odnosi na njihovo poslovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za koji banke ne traže da bude poboljšan jer im predstavlja bukagije u radu sa klijentima. Po rečima Branislave Žunjić iz Privredne komore Srbije, koja je na čelu radne grupe za sređivanje ovih propisa, banke se žale na neusklađenost Zakona o hipoteci i Zakona o policiji.
- Policija asistira samo državnim organima, a banke zahtevaju da im po njihovom pozivu pruži pomoć u izvršnom postupku koji se vodi na osnovu hipoteke na nepokretnosti. Banke se žale da njihovi radnici moraju da lažu klijente kad Uprava za sprečavanje pranja novca novca naredi da ne odrade neku transakciju. O tome ne smeju da ga izveste, klijent je gnevan jer misli da je banka spora. Ali, ključno je pitanje ko će nadoknaditi štetu bančinim klijentima kad se ispostavi da je sumnja Uprave bila neosnovana, a klijenti su pretrpeli štetu jer transakcija koju su tražili nije obavljena – navodi Žunić.
Ova radna grupa popisala je desetak ključnih zakona koji su međusobno toliko sukobljeni kao da nisu doneti u jednoj državi. Takvi zakoni, objašnjava sagovornica "Blica”, usporavaju i poskupljuju rad banaka, ceh plaćaju građani i privreda, a u tom lancu štete banke i zbog loših zakona dobijaju epitet tromih i neefikasnih.
- Najveći problem je otvaranja računa nove firme, posebno kad je reč o stranoj. To traje i po mesec dana, dok sada firmu možete registrovati za samo pet dana. Glavna smetnja brzom otvaranju poslovnog računa je propis o sprečavanju pranja novca koji je prepisan kao evropska direktiva iako kod nas nema uslova za sprovođenje tako restriktivnog propisa. Otuda banke traže neverovatan broj formulara, dokumentacije, izvoda, raznih papira, pa bi nešto moralo da bude učinjeno radi pojednostavljenja procedure jer bez poslovnog računa ni jedna firma ne može da počne da radi - iznosi Andreja Marušić, rukovodilac vladine Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa.
Ona dodaje da ima mnogo žalbi na bankarski monopol kod kreditiranja i zahteva da država odobri osnivanje mikrokreditnih organizacija radi kreditiranja male privrede. To kod nas brani Zakon o bankama.
- Mnoštvo žalbi dobili smo na Zakon o platnom prometu po kome se pazar predaje svakog dana, pa se zahteva da to bude činjeno jednom nedeljno. Banke se žale što njihovi radnici moraju da lažu klijente kad je reč o sprečavanju pranja novca. Sporan je način plaćanja poreza i doprinosa jer uplate idu na više računa a banke na svakom naplaćuju proviziju što, kad se zna broj zaposlenih, govori o tome koliko se novca iz privrede na ovaj način ispumpava iz nje. Zato je razumljiv zahtev da sve ove uplate budu na samo jedan račun, sa podračunima – ukazuje Marušić i poručuje građanima da kamatna i politika poreskih stopa nisu u nadležnosti ove komisije, koja se bavi samo suvišnim procedurama i administrativnim troškovima.
Kasnimo sa giljotinom propisa jer nije bilo volje da se tome ozbiljno pristupi, a, sa druge strane, ne postoji rok u kome taj posao mora biti okončan, kaže Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde. Kad je o NBS reč, ona je samostalna i preporuke koje dobije nije dužna da poštuje, pa ni onu koja se odnosi na pojednostavljenje otvaranja poslovnog računa.
Nikola Pavišić, "Sintelon”
Haos na tržištu
Ad hok selekcije mogu dovesti do još većih grešaka. Pravi put je usklađivanje sa propisima u EU, slabost to što prepisuju propise bez prilagođavanja našoj privredi. Ako se u ovaj posao umešaju interesne grupe preživeće loši propisi. Treba srediti stanje na finansijskom tržištu: propisi koji ga regulišu su doneti pre početka privatizacije, koja je završena, a oni i dalje važe!
Rade Veselinović, "Galeb grupa”
Ubijanje konkurentnosti
Za privrednike je lepa vest da Vlada planira da ukine 100 suvišnih propisa koji regulišu privredni život. Imamo povećane troškove plaćajući mnoge takse za različite potvrde, zbog toga upošljavamo ljude na prikupljanju papira koji nikome ne trebaju ali ih od nas traže. Posledica je da je naš proizvod nekonkurentan za strano tržište. Urgentna je izmena mnogo toga, na primer, raznih kazni za neplaćanje robe u roku od 60 dana - a svi znamo situaciju u lancu plaćanja roba i usluga.
Aleksander Šperl, "VIP mobajl”
Srbija iza zemalja regiona
Ako Srbija želi da privuče strane investicije, posebno grinfild koje kreiraju nova radna mesta, mora da pojednostavi i smanji birokratiju, uvede moderne standarde i praksu EU i pomeri fokus pravne regulative sa administriranja na razvoj tržišta. Srbija se za njih nadmeće sa zemljama u regionu, mnoge su smanjile i bolje uredile administrativne zahteve. "Giljotina” nepotrebne i zastarele regulative najavljena je pre više meseci, podržali smo taj proces, ali mora biti ubrzan ako se hoće rezultati. Kao primer šta treba menjati ističem "duplu sertifikaciju” za mobilne telefone i tehničku opremu. Iako u Srbiju stižu sa odgovarajućim međunarodnim i EU tehničkim sertifikatima, moraju proći i sertifikaciju u Srbiji. Ta zastarela praksa je uzrok što najnoviji telefoni i najsavremeniji uređaji sa velikim zakašnjenjem dolaze u Srbiju.
.jpg)
