Izvor: Glas javnosti, 26.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ode klip u ogrev
KIKINDA - Zbog niske otkupne cene ovogodišnjeg roda kukuruza mnogi vojvođanski paori su prokukali. Sem mizerne cene od oko osam dinara za kilogram, koja je u odnosu na isti lanjski period duplo manja, onespokojava ih i gde da smeste kukuruz. Ambari, silosi i skladišta prepuni su prošlogodišnjeg roda. Ovakvoj situaciji kumovala je prošlogodišnja zabrana izvoza kukuruza. Da zlo bude još veće, stočni fond je desetkovan jer su mnogi stočari propali zbog oscilacija u cenama i nestabilnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << koja je pratila tov proteklih godina.
Kupaca je malo, pa se stočari teško opredeljuju za novi ciklus proizvodnje i poručuju da jeftin kukuruz, kao noseća komponenta stočne hrane, neće napuniti obore. Iako zvuči gotovo nestvarno, neki poljoprivrednici spremni su da kukuruz iskoriste kao ogrev, jer je njegova kalorična vrednost bolja od drveta i lignita.
- U štampi su počeli da se pojavljuju oglasi u kojima paori nude na prodaju klip kukuruza kao ogrev za loženje. Dupli metar kukuruza prodaje se za 10 evra. Praktično više kalorija ima 10 evra kroz kukuruz nego što za istu sumu može da se kupi gas. Ako treba da se ponašamo tržišno, pitamo se zašto tržište nije postojalo prošle jeseni, kada smo kukuruz mogli da prodamo i dobro ga unovčimo. Tada je 100 kilograma kukuruza koštalo 20 evra, a sada je upola manje. Država je prošle godine Uredbom zabranila izvoz kukuruza, a sada se ne pojavljuje da nas zaštiti i otkupi po proizvođačkoj ceni koja iznosi oko 15 evra - primećuje Đura Đurđulov, vlasnik i direktor kikindske zemljoradničke zadruge „Žitopromet“.
PODBACIĆE U SEVERNOM BANATU I SREDNJOJ BAČKOJ
U šest opština Severnobanatskog okruga berba kukuruza sa oko 75.000 hektara je u punom jeku. Stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof. dr Miroslav Malešević ocenjuje da će prinosi posebno podbaciti u severnom Banatu i na području srednje Bačke.
- Skeptici tvrde da prosečan prinos neće preći četiri tone po hektaru. U našoj zemlji poseban problem predstavlja nerazvijeno stočarstvo. Da imamo dovoljno stoke ne bi se našli u ovakvoj situaciji. Ovako, kukuruz nikom praktično ne treba, pa zato tona košta samo 100 evra - ukazuje Malešević.
Đurđulov kaže da je na ovogodišnjem Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu bezuspešno nudio trgovcima i proizvođačima iz Slovenije kukuruz na prodaju.
- Gde si bio zimus kada smo kukuruz tražili, a vaša država je zabranila izvoz. Zbog nestabilnosti cene i tržišta u Srbiji okrenuli smo se Mađarskoj i tamo ga kupili - glasio je odgovor Slovenaca Đurđulovu.
Proletos je u našoj zemlji kukuruz zasejan na 1,3 miliona hektara, a berba je u punom jeku. Zbog letošnje suše koju su pratile gotovo tropske temperature, kukuruz je ranije sazreo, ali su nepovoljne vremenske prilike utanjile klip.
- Iako se očekivalo da će godina biti rodna, suša je učinila svoje, pa su prinosi kukuruza prepolovljeni. Prosečan prinos naše dominantne ratarske kulture neće biti veći od 4,5 tona po hektaru - izjavila je na Danu polja u Kikindi dr Aleksandra Nastasić, stručnjak Zavoda za kukuruz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Ovogodišnji rod biće težak između pet i 5,5 miliona tona. Za podmirivanje domaćih potreba neophodno je 4,5 miliona tona što znači da će uprkos lošim prinosima deo kukuruza završiti na inostranom tržištu.
