Izvor: Politika, 21.Jan.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obdukcija psa kao sudski dokaz
Onima koji su svirepi prema životinjama ne treba puno da se tako ponašaju i prema ljudima, kaže dr Vladimir Nešić
Jedan od najdrastičnijih slučajeva svireposti nad životinjama desio se nedavno u Zemunu, kada je sredovečni muškarac na pijaci lopatom, pred zatečenim građanima, ubio četiri šteneta. Za ovo brutalno iživljavanje nad životinjama osumnjičen je V. K. (43) koji je priveden u policiju, a da bi slučaj završio na sudu neophodno je obezbediti dokaze, uključujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i – obdukcioni nalaz. Taj posao je obavio dr Vladimir Nešić, docent na Katedri za sudsku veterinarsku medicinu Fakulteta za veterinarsku medicinu u Beogradu.
– Obdukcije obavljamo po nalogu suda, ali i na zahtev građana koji sumnjaju u uzrok smrti svoje životinje. Uglavnom je reč o psima, rekao bih u oko 80 odsto slučajeva, u oko 15 odsto slučajeva u pitanju su mačke, a na sve ostale životinje otpada preostalih oko pet odsto. Najčešći uzrok nasilne smrti ovih životinja je trovanje, zatim slede upucavanja vatrenim oružjem i smrtonosne povrede nanete mehaničkim oruđem – palicama, sekirama i slično – kaže dr Nešić.
Obavljaju se i autopsije divljih životinja, posebno kada je reč o krivolovu. Nesavesni lovci uglavnom odmah po odstrelu istranžiraju životinju, pa se praktično na osnovu komada mesa mora dokazati da je reč o košuti ili divljoj svinji. Po pravilu to i uspeva i to na osnovu dlake, jer se one razlikuju kod svake životinje. A čak i onima koji za ishranu pripremaju meso ulovljene životinje, uvek promakne poneka dlaka. Na obdukcionom stolu bili su i somovi, kada je za potrebe suda u Požarevcu trebalo dokazati slučaj zabranjenog ribolova strujom na Dunavu.
– Mnogima je sudska veterinarska medicina nepoznanica, što i ne čudi budući da još ima onih koji ne znaju da je zlostavljanje i ubijanje životinja krivično delo, konkretno član 269 Krivičnog zakonika. Zaprećene su kazne od novčane do tri godine zatvora, zavisno od otežavajućih okolnosti pri izvršenju ovog krivičnog dela – objašnjava dr Nešić.
Ali daleko od toga da ovaj sistem uhodano funkcioniše. Postojala je i radna grupa koja je trebalo da po ovoj liniji rada uveže policiju, pravosuđe i veterinare, čiji je dr Nešić bio član, ali je njen rad zamro. U praksi, važna je lična zainteresovanost policajaca, istražnih sudija i tužilaca. Dr Nešić ima dobru saradnju sa OUP-om u Novom Beogradu, gde ga pozivaju i na lice mesta da bi procenio uzrok smrti životinje.
– Dokazano je da onima koji su svirepi prema životinjama ne treba puno da se tako ponašaju i prema ljudima. Mnoge serijske ubice u SAD to su radile u detinjstvu. I kod nas su maloletnici svirepi prema životinjama, dešavali su se slučajevi da mačke polivaju zapaljivom tečnošću i žive ih spale, ili da nasmrt prebiju psa. U Beogradu je punoletni muškarac nožem ubio vlasničkog rotvajlera, i to tako što mu je prišao da ga pomazi, a zatim zario nož u srce. Taj izvršilac kasnije je ubio čoveka – objašnjava dr Nešić.
Dešava se da forenzičari koji obdukuju životinje i ljude sarađuju na, praktično, istim predmetima. To je u slučajevima kada je žrtva zločina čovek, a pri tome je ubijen i njegov pas. Ili kada se i vlasnik i ljubimac uguše prilikom požara u kući.
Veoma delikatan slučaj bila je obdukcija psa na koga je naleteo službeni džip tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića, posle čega je došlo do prevrtanja vozila. Proveravana je mogućnost da je pas namerno pušten pred vozilo, što bi praktično značilo da je u pitanju atentat. Utvrđeno je da je u pitanju vlasnički pas, a kasnije je identifikovan i vlasnik kojem je pobegao. Jedan poznati advokat sumnjao je da mu je pas otrovan u dvorištu, što je mogla biti i pretnja upućena njemu, budući da je angažovan kao branilac u ozbiljnim krivičnim predmetima. Autopsijom je dokazano da je reč o naprasnoj smrti ljubimca.
Milan Galović
----------------------------------------------------------------
Trovanje pasa – dokazi i sumnje
Trovanje pasa lutalica je pojava na koju bi se moralo energičnije reagovati, posebno imajući i opasnost po ljude koju predstavlja razbacivanje otrova po parkovima i ulicama. Indicije koje ukazuju na trovanje jesu veći broj umrlih ili pasa u lošem zdravstvenom stanju na istom mestu, sumnjive supstance pomešane sa nepojedenom hranom ili u izbljuvcima otrovanih pasa, veoma visoka temperatura. Toksikološke analize uzoraka se obavljaju na VMA. Dešava se, objašnjava dr Nešić, da vlasnici sumnjaju na smrt psa trovanjem, a da je u stvari prirodna smrt zbog bolesti srca ili drugih bolesti.
-----------------------------------------------------------------
Mila ponovo izbegla trovanje
Za sada nepoznata osoba otrovala je još dva psa porodice Čarnić iz Jajinaca, koja je u javnosti postala poznata kada je usvojila kerušu Milu. Od kada je pre dve godine u ovu porodicu došla keruša kojoj je takođe neidentifikovani počinilac odsekao šape, ukupno četiri njihova psa su otrovana, a policija nije utvrdila ko je postavio otrov.
O trovanju pasa obaveštena je policija koja je iste noći obavila uviđaj u kući porodice Čarnić. Kako su nam rekli ukućani, prava je sreća što keruša Mila nije otrovana, jer tokom zime veoma kratko vreme provodi van kuće i uglavnom je pod njihovim nadzorom. U kući je sad stalno uz Milu i drugi preostao pas – Beba.
S. G.
objavljeno: 21.01.2013.
