Izvor: B92, 29.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi zakon o zdravstvenoj zaštiti
Beograd -- Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je za B92 da novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti postavlja građanina u središte.
Kao primere za to Milosavljević je u Kažiprstu Radija B92 naveo da je građanin taj koji će moći da bira svog lekara, kao i da će plata lekara zavisiti od broja pacijenata koje ima. On kaže da se nakon usvajanja novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti ne može desiti situacija u kojoj doktor pacijenta ne upozna sa svim detaljima njegovog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zdravstvenog stanja.
Milosavljević kaže i da će pacijent birati ko će mu biti lekar, što se već desilo u nekoliko gradova u Srbiji, kroz pilot-projekte, a da će taj projekat u Beogradu početi sa primenom 2006. godine.
"Izabrani lekar treba da ima odgovornost za 1.500 ljudi koji njega odaberu. To je pitanje kvaliteta. Ako sam ja neljubazan, ako ne vodim računa o svojim pacijentima, oni će u decembru mesecu odabrati za narednu godinu nekog drugog. Ako se tri godine ponovi da ja nemam dovoljno pacijenata, onda će direktor sesti i reći, čekajte nešto nije u redu", kaže on.
Milosavljević kaže i da će se lekari ocenjivati po broju onih koji žele da se kod njih leče, ali i da će im plata od toga zavisiti.
Kao još jednu od bitnih novina Milosavljević je naveo akreditaciju i licenciranje lekara, stomatologa i farmaceuta.
"To je potreba da struka sama sebi da još jednu stepenicu i da kaže: svake sedme godine morate da dokažete da imate kontinuiranu edukaciju, da na sebi radite, da čitate , da pratite, da skupljate kreditne poene i da vam neko u vidu autoriteta tu licencu obnavlja. Država to svoje javno ovlašćenje poverava profesionalnoj asocijaciji koja se zove komora", kaže on.
Milosavljević je objasnio i da će kontrolisanje rada Komora biti sprovođeno na osnovu samoregulisanosti struke, odnosno preko institucija komora, poput Skupštine i statuta.
Nacrt zakona o zdravstvenom osiguranju
Ministar zdravlja predstavio je Nacrt zakona o zdravstvenom osiguranju kojim je, između ostalog, predviđeno uvođenje dodatnog i dopunskog zdravstvenog osiguranja.
Milosavljević je na skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti rekao da nacrt zakona predviđa uvođenje dobrovoljnog, pored već postojećeg - obaveznog zdravstvenog osiguranja. On je objasnio da će građani koji plaćaju dopunsko osiguranje, ako zakon bude usvojen, biti oslobođeni od plaćanja participacije za neke od zdravstvenih usluga.
Dodatno zdravstveno osiguranje je, prema njegovim rečima, potpuno posebno osiguranje i obuhvataće pakete usluga kao što je, na primer, omogućavanje pacijentu da leži u bolničkoj sobi sa klima uređajem, televizorom i sličnim pogodnostima. Milosavljević je naglasio da dodatno zdravstveno osiguranje može da organizuje pravni subjekat, osiguravajuće društvo ili privatna kompanija.
Nacrtom zakona takođe je definisan i paket usluga koji se pokriva iz sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a takođe je precizirano za koje usluge će se naplaćivati participacija. Iz sredstava RZZO, ako zakon bude usvojen, u potpunosti će se nadoknađivati usluge iz oblasti preventivne medicine, kao što su, na primer, pregledi kojima se otkrivaju bolesti u ranim fazama, pregledi u slučajevima planiranja porodice, tokom trudnoće, porođaja, ali i prekida trudnoće iz medicinskih razloga.
Potpuno će biti pokriveni i troškovi lečenja dece do 18 godina kod stomatologa, kao i neke usluge u lečenju malignih i šećerne bolesti. Za hirurške, kardiohirurške, neurohirurške i druge složene operacije biće plaćana participacija od deset odsto od troška lečenja, a isto će važiti i za lečenje na intenzivnoj nezi.
U nacrtu su definisane i zdravstvene usluge za koje će se plaćati participacija od 25, 35 i 50 procenata. Milosavljević je rekao da u nacrtu zakona još treba definisati koji maksimalni procenat od plate zaposlenih će se izdvajati za zdravstveno osiguranje, naglašavajući da ako se primeni ta mera, u neravnopravnom položaju mogu biti oni koji imaju najniža primanja.
Učesnici u raspravi o nacrtu zakona bili su predstavnici više zdravtvenih centara i Srbije i stručnih udruženja i oni su, pored primedbi na pojedine odredbe zakona, načelno podržali predložena rešenja. Oni su isticali da bi trebalo da se proširi obim pokrivanja troškova za neke od procedura za koje su specijalizovani, kao što su, na primer, rehabilitacija bolesnika i vantelesna oplodnja u slučajevima kada procedura prvi put nije bila uspešna.
Naglašavajući da je reč o nacrtu zakona čiji cilj je i dalje da omogući zdravstvenu zaštitu najugroženijh kategorija stanovništva, Milosavljević je rekao da taj predlog suštinski jeste restriktivan zbog nedostatka novca, ali i potrebe uspostvaljanja prioriteta u pružanju zdravstvenih usluga. "Banjsko lečenje - može, ali ako se pacijent dodatno osigura", rekao je Milosavljević i dodao da su dugovanja zdravstvenog sistema Srbije 100 miliona evra.
On je naglasio da će se prave promene u sistemu zdravstvenog osiguranja postepeno sprovoditi, uz podsećanje da je Sloveniji trebalo 13 godina da dođe do efikasnog sistema. Nacrt zakona o zdravstvenom osiguranj, Vlada Srbije trebalo bi da usvoji po okončanju rasprave koja traje do kraja jula.
