Izvor: Politika, 01.Apr.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Nebeski anđeli” u Velikom Trnovcu
Šta se događa kada u stoprocentno albansko naselje na jugu Srbije opisano kao balkanska prestonica šverca droge nenajavljeno uđe autobus pun novinara s natpisom „Lasta Beograd
Veliki Trnovac, Bujanovac – „Ko automobilom sa srpskim tablicama uđe u Veliki Trnovac, čisto albansko naselje na jugu Srbije koje je balkanska prestonica šverca heroina, ne garantuje mu se bezbednost. Meštani se organizuju u naoružane predstraže koje, skrivene na prilazima, prijavljuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << žiteljima dolazak neznanaca. Policija ovde kroči samo kad mora.”
Tako su dosad selo sa oko 10.000 žitelja, uklešteno između Bujanovca i administrativne linije s Kosmetom, opisivali srpski mediji. A šta se zaista dešava kada u Veliki Trnovac nenajavljeno svrate novinari – njih oko 30, pretežno iz Srbije, koji su u organizaciji „Medija centra” i Fonda za otvoreno društvo ovih dana boravili u Pčinjskom okrugu– u autobusu sa ogromnim natpisom „Lasta Beograd”?
U gusto zbijenom naselju, gde ima i lepih i uređenih kuća, oko 17 sati je malo sveta. Nekoliko meštana ispred prodavnice podozrivo gleda prema vozilu. Na izlogu zakatančenog kafića nalepljen je izbledeli poster pevačice „Grand” produkcije, jedine osobe srpske nacionalnosti „prisutne” u selu.
Autobus se zaustavlja kod džamije u centru. Ni tamo nije prometno. Ispred bogomolje je spomenik sa albanskim orlom i mnoštvom ugraviranih imena. Neki govore da je to spisak nastradalih pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM), koja je pre 10 godina predvodila oružanu pobunu na jugu Srbije, dok drugi kažu kako je reč o „zaslužnim žiteljima”.
Na ulazu u hram stoji nekoliko meštana. Jedan od njih prilazi „medijskoj ekspediciji”. Saznaje ko smo i netragom nestaje. Vraća se posle minut, s kesicom bombona.
– Da smo znali da dolazite, skuvali bismo kafu, a sad moramo ovako – deli slatkiše neznanac s kečetom na glavi.
Atmosfera je opuštenija. Razgovor počinje. Selo je, kažu žitelji, decenijama živelo od duvana prodavanog vranjskoj fabrici. Uzgajivači su sada zanemoćali, a mladi neće da im pomažu.
– A droga?
– A, da. Pričalo se ovde da ima heroina, oružja, topova... Ima droge ovde koliko i u Beogradu, Nišu, Pirotu, Šapcu... Nema žita bez kukolja – odgovara Remzi Bajrami (71), poljoprivrednik u penziji.
Primanja su mu, kaže, 80 evra mesečno, „isto kao poljoprivredniku u Beogradu”. Bilo je, nastavlja Bajrami, u Velikom Trnovcu pre 20 godina isto toliko kuća sa srpskim življem. Pamti kako je kod komšije Srbina godinama išao na slavu.
– Odlazili su se jer u selu nisu mogli da se ožene. I mnogi „naši” su zato otišli. Mladi ovde nemaju posla – priča Bajrami.
Utom, pored džamije prolaze policijska kola. Okreću se i odlaze. Od žitelja Adiljija Fazljija novinari saznaju da se nisu Velikotrnovčani bavili samo agrarom. On je radio u „Simpu” pre dve decenije. Imao je platu od 1.200 nemačkih maraka. A sad je katastrofa, zaključuje Fazlji.
Raspitujemo se za raskošne kuće u selu gde „nema para, ni posla”.
– Izgradili su ih meštani koji rade u inostranstvu, pretežno u Nemačkoj i Švajcarskoj, gde su neki od njih i po 40 godina. Da nije novca koji nam šalju, mnogo lošije bismo živeli – kaže Fazlji.
Na rastanku, žitelji mašu.
Još smo u ataru sela. Autobus staje pored spomenika Ridvanu Ćazimiju, jednom od komandanata OVPBM. Ubile su ga u Velikom Trnovcu srpske snage 2001. u jeku sukoba na jugu Srbije. Na obeležju je još sveže cveće, iznad se uzdiže albanska zastava, meštani se okupili i gledaju onaj natpis „Lasta Beograd”.
Novinari izlaze iz vozila. Opet sevaju blicevi i uključuju se diktafoni. Spomenik nameće pitanja.
Saliji Fadi, obućar, smatra da se Ćazimi borio za pravu stvar. Staloženo dodaje da se ipak bolje živelo dok su i Srbi bili u selu.
Drugi žitelj, upitan da li je Ćazimi heroj ili zločinac, odsečno je odmahnuo rukom. Iz grupice meštana iskoračio je stariji čovek i počeo da prigovara novinarima kako je trebalo da najave dolazak, a ne da „tek tako upadnu u selo”. Nije ipak bilo tenzije, sve je izglađeno, i novinari su mogli da saznaju i to da se u ovom selu Srbi i Albanci danas međusobno suprotstavljaju na fudbalskom igralištu. Tako je „prethodnica” medijske motorizovane pešadije u Velikom Trnovcu koji dan ranije bio klub „Nebeski anđeli”, sačinjen od pripadnika Četvrte brigade Kopnene vojske Vojske Srbije. Odigrali su protiv lokalnog tima prvenstvenu utakmicu Pčinjske lige. Meč je, uključujući i navijanje, protekao u najboljem redu što je nekoliko dana kasnije potvrdio i brigadni general Milosav Simović, komandant Četvrte brigade, kao i izveštač nedeljnika „Vranjske”.
Rezultat je bio 1:1. Još jedan dokaz da kada se Srbi i Albanci okrenu jedni protiv drugih obično nema pobednika. Ali, za razliku od nekih prethodnih okršaja van „travnatog tepiha”, pokazali su da mogu da igraju fer.
Dimitrije Bukvić
objavljeno: 02.04.2011
.jpg)
