Izvor: RTS, 19.Dec.2015, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NALED: Borba protiv sive ekonomije prioritet
Unapređenje poslovne klime i rizici u vezi sa tim je ono što brine privrednike u Srbiji. Suzbijanje sive ekonomije je na prvom mestu koraka koje bi Vlada Srbije trebalo da preduzme radi poboljšanja uslova poslovanja, pokazali su rezultati novog istraživanja stavova privrede o sivoj ekonomiji Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj -NALEDA. Predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević rekao je za RTS da je borba protiv sive ekonomije prioritet.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Istraživanje je pokazalo da je ova godina delimično ispunila očekivanja privrede u pogledu suzbijanja sivog tržišta. Privrednike najviše brinu šverc i siva ekonomija zbog koje, prema procenama, država dnevno gubi osam miliona evra dnevno.
Privrednici su nezadovoljni zbog mera kojima se sprovodi borba protiv sive ekonomije, ali to je uslov da se poboljša poslovna klima.
"Rezultati i stav koji je MMF izdao se poklapaju sa stavovima privrede. U poslednje vreme u Srbiji se povećala transparentnost i predvidivost poslovanja. To je dobro, ono što je loše to je da je tek petina privrednika to prepoznalo. Ta predvidivost i transparentnost u donošenju zakona jeste jedan od bitnih napredaka koji se desio", kaže Vladan Atanasijević.
Pre godinu dana Vlada Srbije je, na inicijativu NALED-a i saveza za fer konkurenciju formirala tela za borbu protiv sive ekonomije u februaru 2015. godine, istakao je Atanasijević.
Dodaje da je nakon 10 meseci rada formiran nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, koji će u narednom petogodišnjem periodu Vlada probati da smanji obim sive ekonomije sa 30 na 26 procentnih poena od bruto domaćih proizvoda.
Pripremljene su konkretne mere za suzbijanje sive ekonomije.
"U sklopu programa postoji pet elemenata, jedan je pojačanje inspekcije nadzora, drugi je povećanje obima fiskalizacije. Šezdeset odsto delatnosti nisu obuhvaćene fiskalizacijom i to će doneti da se bolje i kvalitetnije puni budžet. Treće je podizanje svesti, jer je siva ekonomija nešto što treba iskoreniti", ističe Atanasijević.
Istraživanja pokazuju da čak 59 odsto privrednika ne bi prijavilo firmu sivoj zoni.
"To je taj faktor koji postoji. Sa jedne strane imate 70 odsto njih koji su svesni, a kad dođe do toga da li bi prijavili, 58 odsto njih to ne bi uradilo. Jedan razloh je strah, a drugi je efikasnost države da će procesuirati u kratkom roku one koji se bave sivom ekonomijom", ističe Atanasijević.
Privrednici kažu da je borba protiv sive ekonomije prioritet.
"NALED svakih šest meseci radi istraživanja, kvartalno će se pratiti uspeh u suzbijanju sive ekonomije, u kom pravcu se ide. Sve to će se raditi u saradnji sa vladom", dodaje Atanasijević.
Onog momenta kada Vlada pokaže odlučnost da želi da se uhvati u koštac, raste poverenje privrednika. Ono što privrednike muči jeste nelojalna konkurencija i selektivan pristup inspekcije kaže Atanasijević.
Dodaje da se donošenjem zakona o inspekcijskom nadzoru, ta slika poboljšala. Ističe da ispektori moraju da prođu obiman projekat edukacije da bi bili sposbni da ukratkom roku dobro sagledaju dela koja su uočili.
Prvi korak u sistemskom rešavanju ovog gorućeg problema domaće ekonomije učinjen je krajem novembra, kada je Koordinaciono telo Vlade Srbije usvojilo Nacrt nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije
.jpg)
