Izvor: Danas, 09.Jun.2015, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Libero i sloboda
Da je sjajni i danas potpuno nepravedno zaboravljeni pesnik Libero Markoni (alijas Slobodan Marković) znao da za svoje dvogodišnje zatočeništvo u nedićevsko-ljotićevskom logoru za "prevaspitanje omladine" u Smederevskoj Palanci (1943-1944), nikad neće dobiti nikakvu odštetu, verovatno bi samo odmahnuo rukom.
"Znam da sam unikat i da nemam dvojnika. Po svoj prilici, neću ni imati potrebe da ga angažujem", pisao je Libero, koji je u logoru bio sa svojim pesničkim drugom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Brankom V. Radičevićem. Kasnije se ispostavilo da je u istom logoru bio i režiser Puriša Đorđević, koji je pre neku godinu od Nemaca dobio odštetu baš za to zatočeništvo. Svi na prevaspitavanju zbog slobodoumnih ideja. Dvojnika Libero nije angažovao ni kada su ga italijanski fašisti, nakon što su sa albanskim fašistima ušli u Peć, sprovodili u logor u Kavaji. Libero je tada zbrisao iz vojničkog kamiona u slobodu. Imao je 13 godina.
Otkud Libero Markoni, verovatno se pitate. Libero je samo jedan od primera višedecenijske nebrige države prema žrtvama. Na primer, država je čekala da poumiru žrtve komunističke torture na Golom otoku i da im isplati neke mizerne pare. I to na jedvite jade. "Svetla" tradicija osnivanja logora nastavljena je početkom devedesetih, kada je JNA, odnosno Vojna služba bezbednosti, osnovala nekoliko logora u Srbiji za zarobljene Hrvate i Bošnjake. Logori su u periodu od oktobra 1991. do aprila 1996. postojali u Begejcima, Stajićevu, Sremskoj Mitrovici, Nišu i u Beogradu (Vojno-istražni zatvor).
Za razliku od Srbije koja zbog postupaka pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, koje su protiv nje pokrenule Bosna i Hercegovina i Hrvatska zbog agresije i genocida (u oba postupka Srbija se izvukla od odgovornosti za genocid), nije smogla ni ljudske, a ni sudijske hrabrosti da presudi u korist žrtava ratova devedesetih, Nemačka je otišla mnogo dalje. Ta država je najavila da će žrtvama nacističkih logora, odnosno bivšim ratnim zarobljenicima iz Sovjetskog Saveza, isplatiti odštetu, pa je prilikom rebalansa budžeta za 2015. dodato deset miliona evra. Tokom Drugog svetskog rata bilo je od 4,5 do čak šest miliona sovjetskih ratnih zarobljenika. Najveći broj njih je pao u nemačko zarobljeništvo tokom napada Nemačke na SSSR 1941. godine. Već u prvim mesecima rata umrlo je dva miliona, od gladi, bolesti, promrzlina i iscrpljenosti, a cilj Nemaca je bio uništenje zarobljenika. Oni koji su preživeli, a takvih je bilo oko 40 odsto, novi pakao su doživeli po povratku u Staljinov Sovjetski Savez, jer ih je taj "mračni gospodar života i smrti" žigosao kao kolaboracioniste i nemačke špijune, pa su mnogi svoje zatočeništvo nastavili u logorima Sibira. U potpunosti su rehabilitovani tek 1995. nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Procenjuje se da je danas živo još samo oko 4.000 bivših sovjetskih ratnih zarobljenika, kojima bi moglo da pripadne samo po 2.500 evra. Ali i to bi bilo dovoljno za Libera da vikne turu. I potom, zadovoljan i zagledan u nebo, uzjaše prvu zvezdu...
