Izvor: Danas, 23.Feb.2015, 08:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažna pobeda advokature
Samo malo je vremena trebalo da prođe pa da se vidi ko je zapravo "pobedio" u petomesečnom sporu između advokata Srbije sa jedne strane i Ministarstva pravde i javnih beležnika s druge strane. Pre skoro dva meseca na stranicama ovog lista objavljen je moj tekst " Sraman poraz advokature". Nažalost, bio sam u pravu.
Ako pogledate reakcije advokata na blogu "Protest advokata" povodom sve učestalijeg "kršenja" sporazuma od 8. januara 2015. godine, koji je zaključen između >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Ministarstva pravde i "stručnog tima" Advokatske komore Srbije, videćete posledice "pobede" advokata koja je slavljena i u uskim krugovima vrhuške advokatskih komora, kao i u medijima nekoliko dana, samo da se potpomogne da advokati pristanu na prekid blokade pravosuđa.
Da podsetimo na vremensku hronologiju. Dana 30. decembra 2014. godine stručni tim AKS objavio je da su pregovori prekinuti zbog suštinskih neslaganja sa pregovaračkim timom Ministarstva pravde. Predsednik AKS Dragoljub Đorđević čak je najavio i da će objaviti ime "Velikog Brata" koji stoji iza svega. Istog dana, dok se još ni novinari nisu razišli iz prostorija komore, stigao je poziv ministra Selakovića da se pregovori nastave odmah, sutradan. Odjednom, u kopernikanskom obrtu, advokati prihvataju poziv, odlaze na taj sastanak poslednjeg dana 2014. godine i nakon sastanka objavljuju da je dogovor pao i da je to "velika pobeda advokature". Odmah nakon Božića sporazum je potpisan, da bi u tri dana bile održane sednice upravnih odbora svih advokatskih komora na kojima je sporazum dobio befel. Samo su beogradski advokati sazvali pravu Skupštinu na koju su pozvani svi advokati Beograda, njih oko 3.500. Skoro 1.000 beogradskih advokata došlo je na Skupštinu koja se zbog mogućnosti da se izglasa nepoverenje predloženom sporazumu, rukovođena od strane Slobodana Šoškića, pretvorila u pravu Kozačku skupštinu. Na osnovu tada prvi put obnarodovane "očigledne većine", bez prebrojavanja glasova, proglašena je pobeda za sporazum. Način na koji se završila Skupština Advokatske komore Beograda bio je po svemu na sramotu beogradskih advokata. Objektivno, raspoloženje je bilo negde pola-pola, ali za svaki slučaj brojanje glasova nije obavljeno.
Grupa nazvana "131", među kojima je bilo i više doajena beogradske advokature i predstavnika "velikih" advokatskih kancelarija, predlagala je da se odbije potpisivanje sporazuma koji je po advokaturu "truli kompromis", da se istraje na zahtevu za smenu ministra Selakovića i da odluku o prekidu štrajka ostavimo Skupštini AKS. Ovaj predlog zasnivao se na potrebi da se bar spase čast advokaturi i da se borba nastavi pred Ustavnim sudom Srbije.
Kao i obično u našem društvu, poslednjih dana pregovora došlo je do pravljenja raznih dilova u kojima su se zadovoljavali privatni interesi. Predsednik AKS Đorđević bio je predsednik i kada je donet Zakon o javnom beležništvu 2011. godine, ali on je tada imao interese u klanu ministarke Malović. Upravni odbor AK Beograda čine i članovi SNS-a koji su obezbedili jednu trećinu glasova na UO AKB za potpisivanje sporazuma (bilo je vrlo tesno, 6:5). Vreme će nam pokazati ko se i za šta dogovorio.
Da bi protest advokata izgurao do prave pobede, bilo je neophodno da ima vođstvo koje poseduje jednu jedinu ličnu osobinu. Ta osobina je karakter. Međutim, sa karakterom problem ima cela nacija, pa je bilo nerealno očekivati da je ima i advokatura u svojim predstavnicima.
Nakon malo više od mesec dana od potpisivanja sporazuma i usvajanja izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu i seta drugih zakona, javni beležnici izlaze sa svojim kreativnim tumačenjem zakona. Po njima, javni beležnici mogu sve što mogu i advokati, plus mogu i ono što advokati ne mogu.
Opšte je poznato da u Srbiji ne samo što se "krade" po zakonu, nego i u mnogim propisima obaveze državnih organa koje su uređene odredbama bilo kog zakona, u slučaju kršenja, nemaju nikakvu sankciju. Tako je i sa propisima u vezi sa notarima. Za javnog beležnika nema sankcije ako sačinjava ugovore koje mu zakon nije dao u nadležnost. Nije mu zabranjeno, dakle, dozvoljeno mu je. Da ne bi od sada morali da plaćaju i advokata i notara, sasvim je logično da se građani u poveravanju svih poslova oko ugovora okrenu notarima. Notar ima javna ovlašćenja, u nekim segmentima on ima i sudska ovlašćenja, on iza sebe ima državnu zastavu i državni grb. Naspram njega advokat deluje nemoćno, pa čak i tužno.
Sad AKS preko predsednika poziva na hitan sastanak predstavnike vlade i javnih beležnika uz "pretnju" kako će da podnosi krivične prijave. Pretnja krivičnim prijavama u pravnom pogledu deluje krajnje amaterski, a u sociološkom ta pretnja je tragikomična. Preti se i novim štrajkom? Prazna puška je to, svi to vide.
Advokati se i dalje širom Srbije žale na nepoštovanje dogovora oko poreza od strane Poreske uprave. Nijedan advokat koji paušalno plaća porez ne može da overi sebi i članovima porodice zdravstvenu knjižicu jer "nije stiglo tumačenje" iz Vlade. Poreze i doprinose sada advokati uopšte ne plaćaju, kamate nam teku, a možda će da nas gone i za poresku utaju.
Nije dakle sporno da je advokatura, iako na dobrom putu da stvarno pobedi, izgubila. Trulim kompromisom na koji smo pristali, zahvaljujući slabom karakteru našeg vođstva i izmučenošću višemesečnim protestom koji nas je materijalno unazadio, vlast je uspela da odbrani sve vitalne interese javnobeležničkog sistema u Srbiji. Zato sam negde već rekao da je ministar Selaković zaslužio da ga premijer posebno "nagradi" za ovaj uspeh. Dugo je trajalo, ali vredelo je. Ko se više seća mefista notarijata profesora Đurđevića, ili onog premijerovog odlučnog "ne" u vezi sa smenom ministra, ali ne zato što je obavio posao, nego zato što to "traži Miroslav Mišković", koga je lično premijer pretvorio u žrtvu srpskog pravosuđa, jer u tom predmetu izgleda da on lično sudi. To našoj Komori ne smeta. Onog dana kada su se popeli na galeriju Skupštine Srbije, postali su deo režima.
Na kršenje Ustava, na pljačku državnog budžeta zbog prelivanja sudske takse u kasu notara, na korupciju, na vređanje, pretnje i sva ostala ponižavanja pristali smo sami, nažalost. Naravno, ne svi. Izborićemo se valjda jednog dana za "bolju advokaturu", a valjda će se i građani jednog dana izboriti za normalnu, pristojnu, kompetentnu i pošteniju vlast. Ako je to uopšte više moguće u Srbiji.
