Izvor: Kurir, 04.Nov.2010, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LOŠA INTEGRACIJA SRPSKE DIJASPORE
BERLIN - U Berlinu je održan 4. samit posvećen integraciji kome su prisustvovali predstavnici 35 migrantskih građanskih udruženja u Nemačkoj, među kojima i predstavnici srpske dijaspore.
Nemačku su pre 50 godina počeli da naseljavaju prvi stranci, tadašnji gastarbajteri, a javne diskusije o njihovoj integraciji u nemačko društvo otvorene su tek pre četiri godine, naveo je nemački državni radio Dojče vele.
Ranijih godina nezvanično se govorilo da su ljudi sa prostora >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << nekadašnje Jugoslavije najbolje integrisana grupa doseljenika, međutim, statistike novijeg datuma su poražavajuće i daju sasvim drugu sliku, ocenjuje Milan Čobanov, predsednik Centralnog saveta Srba u Nemačkoj.
- Nije dovoljno samo da smo vredni, da idemo redovno na posao i da ne stavljamo cipele u hodnik, nego da smo integrisani u sve segmente nemačkog društva - kaže Čobanov.
Da građani Srbije nisu dovoljno dobro integrisani u Nemačkoj, pokazuju i podaci da je broj nezaposlenih Srba dvostruko veći od broja nezaposlenih Nemaca. Loša integracija vidljiva je i kroz školski sistem, jer svega četiri odsto srpske dece pohađa gimnaziju.
Dodatni problem društvene integracije Srba u nemačko društvo predstavlja i to što se njihov kulturni život ne odvija u centru Nemačke, već na marginama, i to većinom ne nekim "folklorijadama" i "pevaljkama", kaže Milan Čobanov.
- Naš veliki problem što se tiče srpske dijaspore, a onda se to tiče i dijaspore iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, jeste struktura ljudi koji su dolazili u Nemačku proteklih 40 godina. Oni su došli samo privremeno i tako su se i ponašali. Oni nisu investirali u školovanje svoje dece i sada imamo belaj. Imamo situaciju da nam nedostaje jedan kvalifikovani i visoko obrazovni srednji sloj koji bi mogao da bude nosilac kulture i svetionik za one koji nisu uspeli - istakao je Čobanov.
Uporni Turci
U centru pažnje diskusije o integraciji stranaca u Nemačkoj su doseljenici iz Turske, a ljude poreklom sa Balkana, malo ko i da spominje.
- Oni su najglasniji. To ima veze s tim što dolaze iz velikog otomanskog carstva i nastupaju sasvim drugačije. Ljudi sa Balkana, posebno pošto se Jugoslavija raspala, su sastavni delovi malih zajednica, a inače smo mi sa Balkana uvek bili pokoreni i više smo morali da se prilagođavamo drugima, nego što smo mogli nekome da se namećemo - izjavila je predsednica berlinskog udruženja „Kultura jugoistočne Evrope" Bosiljka Šedlih.
.jpg)
