Izvor: Politika, 26.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kultura ustuknula pred vlagom i promajom
Nekadašnji domovi kulture u lozničkim selima, građeni sredinom prošlog veka, danas su zapušteni, zakatančeni ili čak urušeni
Loznica – Mada skoro svako lozničko selo ima dom kulture, na prste jedne ruke mogu se nabrojati ona u kojima su ti objekti upotrebljivi, a kamoli da još i služe nameni. Sagrađeni uglavnom pedesetih godina prošlog veka, danas su zapušteni, ruinirani, puni vlage, zakatančeni ili čak urušeni. Vremena susreta sela, igranki, takmičenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pevača amatera, bioskopskih predstava ili gostovanja pozorišta, kada su domovi bili centri kulturnog i društvenog života sela, davno su prošla, a ovi, uglavnom predimenzionirani, objekti propadaju.
– Domovi su u vlasništvu Direkcije za imovinu, a mesne zajednice su samo njihovi korisnici. Lokalna samouprava je spremna da delom učestvuje u njihovoj sanaciji. Poslednjih pet godina svakom selu koje je tražilo novac za rekonstrukciju data su sredstva, ali je potrebno i učešće meštana. Nema svaka od 56 mesnih zajednica domove kulture. Tamo gde ih ima polovina je u nekoj funkciji, a samo ih je nekoliko u dobrom stanju – kaže za naš list član Gradskog veća Janko Aleksić.
U nekim selima je manji deo doma osposobljen za kancelarije mesnih zajednica, pretvoren u magacine ili prodavnice, dok su prostrane sale najčešće neupotrebljive. Za mnoge je svako ulaganje besmisleno pa tvrde da bi najbolje bilo sagraditi nove objekte. U prigradskom naselju Klupci ruiniran je dom pa bi hteli da dignu novi, Milina ga uopšte nema. U Jadranskoj Lešnici oronuo je od vlage, dok je zgrada u Novom Selu devedesetih služila kao karaula. U Donjem Dobriću salu su pretvorili u rukometno igralište, a u Lipnici dom je spolja renoviran ali je nad salom provaljen plafon.
Najmlađi dom u lozničkom kraju u Banji Koviljači nedovoljno je iskorišćen, u bioskopskoj sali godinama nije bilo projekcije. Čokešina je godinama imala ruševinu koja je ugrožavala bezbednost meštana koji su jedva dobili dozvolu da je sravne sa zemljom. U lokalnoj samoupravi kao suprotan primer ističu Lipnički Šor, gde su dom sredili i koristi ga folklorno društvo, a deo su izdali i imaju prihode.
Domovi uglavnom zvrje neiskorišćeni, a sela nemaju mesto gde bi se meštani, naročito mladi, okupljali, posebno u zimskim mesecima. Nebrigom države i meštana domovi nisu sačuvani a mogli su da budu adaptirani u manje proizvodne pogone koji bi u selima otvorili perspektive zapošljavanja, podigli život, da selima, ako već ne unapređuju kulturni, poprave životni standard.
Saša Trifunović
[objavljeno: 27/02/2009]
