Izvor: Blic, Beta, 05.Apr.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koža mora da se zaštiti
Prof. dr Ljiljana Medenica
Zaštitom od sunca i izbegavanjem solarijuma rizik za nastanak melanoma, jednog od najčešćih i najagresivnijih karcinoma kože, može da se smanji.
Mada mnogi smatraju da je tamna koža simbol atraktivnosti i dobrog zdravlja, lekari kažu da prebojenost kože predstavlja znak njenog oštećenja.
Oni upozoravaju da dugogodišnje preterano izlaganje suncu i solarijumu može da dovede do karcinoma kože. Jedan od najagresivnijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tumora kože je malanom, koji vrlo brzo metastazira.
– Melanom jeste jako agresivan tumor, ali njegovo rano otkrivanje omogućava i njegovo izlečenje. Hirurško uklanjanje melanoma u ranom stadijumu dovodi do izlečenja kod 90 do 95 odsto pacijenata. Zbog toga su važni periodični samopregledi kože i blagovremeno obraćanje za pomoć lekaru ukoliko se primete promene na koži – objašnjava prof. dr Ljiljana Medenica, direktor Instituta za dermatovenerologiju KCS i predsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije.
Kod žena se melanom najčešće javlja u donjim ekstremitetima, dok je kod muškaraca najviše ugrožen trup. Kod osoba koje rade na otvorenom, melanom može da se javi takođe i na potiljačnom delu vrata, ušima i na licu. U Evropi žene češće obolevaju od ovog malignog tumora, ali muškarci češće umiru jer se kod njih melanom kasnije otkrije.
Na pojavu melanoma ukazuje asimetrija, promena boje, ivica, površine i prečnika mladeža. U velikom riziku da obole od ove opake bolesti su osobe koje su tokom detinjstva imale ozbiljnije opekotine od sunca. Izbegavanje izlaganja suncu kada je UV zračenje najjače i zaštita kože raznim preparatima za sunčanje osnovni su preduslov zaštite od melanoma.
– Skoro svi su se uverili u neophodnost korišćenja sredstava zaštite od sunca tokom godišnjeg odmora. Međutim, ovi proizvodi su beskorisni ako se ne koriste pravilno. Krema ili mleko za zaštitu od sunca mora da se nanese na sve delove tela koji će biti izloženi suncu od 15 do 30 minuta pre izlaska na sunce. Trebalo bi obratiti posebnu pažnju na osetljive delove kože koje obično zaboravljamo, i to uši, nos, usne, tabane, dlanove, donji deo vrata, glava na delovima gde nema kose kod muškaraca, laktove i polne organe kod dece i nudista – kaže dr Medenica.
Zaštitna krema se nanosi na svaka dva sata dok ste na suncu, čak i pri kraju dana. Plivanje, vetar i znoj odstranjuju kremu brže sa kože, pa se u tom slučaju krema mora koristiti češće. U planini, na delove koji su izloženi suncu trebalo bi nanositi kremu na svaki sat, jednako često i zimi i leti. Na plaži se preporučuje da izbegavamo izlaganje suncu između 11 i 15 sati, jer su sunčevi zraci tada najopasniji.
Karcinogeni efekat na kožu, osim UV zraka koje emituje sunce, imaju i oni UV zraci koji potiču iz veštačkih izvora, kao što su solarijumi i lampe za sunčanje. Prekomerno kratkotrajno ili dugotrajno izlaganje dejstvu UV radijacije u solarijumima može da dovede do prevremenog starenja kože, slabljenja ili potpunog blokiranja imunog sistema, oštećenja očiju, uključujući pojavu katarakte i melanoma na oku. Količina radijacije je slična onoj koju emituje sunce, a u pojedinim slučajevima, nažalost, može da bude i mnogo jača, tako da pojedini solarijumi imaju sposobnost da emituju UV radijaciju koja je čak pet do 20 puta jača od UV radijacije koje u podne emituje sunce u letnjim mesecima.
Mnogobrojni saloni lepote u kojima se koriste solarijumi ne podležu nikakvoj zakonskoj regulativi. Lampe se ne menjaju redovno, tako da je štetnost delovanja višestruka. Mnogi pre odlaska na letovanje, kako bi pripremili kožu za sunčanje, odlaze u solarijum. Dr Medenica kaže da se stalno mora imati na umu da veštačka preplanulost stečena u solarijumu ne predstavlja zaštitu od daljih štetnih efekata UV radijacije koju emituje sunce i da solarijum nikako ne sme da se koristi u svrhu „pripreme kože za sunčanje".
Faktori rizika za nastanak melanoma:
-Genetika
-Intenzivno sunčanje i zadobijanje opekotina tokom detinjstva
-Povremeno kratkotrajno, ali intenzivno izlaganje suncu
-Više od 50 mladeža prečnika preko pet milimetara
-Urođeni mladež većih dimenzija
-Više od pet atipičnih mladeža koji su veći od pet milimetara u prečniku
-Tamnopigmentovana promena koja je u poslednje vreme promenila oblik
-Prethodno postojanje melanoma
-Fototip kože 1 i 2 (fototip 1: mlečnobela koža koja lako izgori, uvek pocrveni, nikad ne pocrni, pegave i riđe osobe, ili plava kosa i plave oči; fototip 2: svetla koža, lako izgori, uvek pocrveni, minimalno pocrni, plava kosa, svetle oči)
-Prekomereno izlaganje suncu (sportovi na otvorenom, poljski radovi, zanimanja vezana za boravak na suncu)
-Život na području sa velikim brojem sunčanih dana
-Preterano korišćenje solarijuma
Kako se ponašati
-Izbegavajte sunce od 11 do 15 sati
-Tražite hlad
-Zaštitite se odećom – nosite pantalone, majice dugih rukava, kačket ili šešir i zaštitne naočare
-Koristite zaštitne antisolarne kreme sa većim faktorom zaštite od 20
-Antisolarna sredstva primenjujte svakodnevno na sve regije kože koje su izložene UV radijaciji u dovoljno debelom sloju
-Ponavljajte mazanje redovno, naročito ako plivate ili ste dugo van kuće na svaka dva do četiri sata
-Ne ostajte dugo na suncu i izbegavajte sunčanje
Danas objavljujemo sedmi deo „Atlasa" Nervni sistem i koža
Na deset grafika objavljivaćemo detalje o delovima organizma. Kada skupite svih deset, moći ćete da sklopite poster ljudskog tela u prirodnoj veličini.
Zbog ogromnog interesovanja čitalaca i stručne javnosti, redakcija "Blica" odlučila je da ponovo krene sa objavljivanjem "Atlasa ljudskog tela". Deset dana zaredom objavljivaćemo po jednu grafiku sa najzanimljivijim detaljima o jednom delu našeg organizma. Kada skupite svih deset, moći ćete da sklopite poster ljudskog tela u prirodnoj veličini.
Stigao je red na kožu i nervni sistem u našem uzbudljivom putovanju kroz čovečiji organizam. Da li ste znali da bi koža, kada bi se rastegla, zauzela površinu kao bilijarski sto? Jeste li čuli da se najnežnija koža nalazi na kapku? Verujete li da se dodir prenosi brzinom od 350 kilometara na čas, a bol samo 40 kilometara na čas?
Ovo su samo neke od zanimljivosti koje možete naći na današnjoj poklon grafici. Ostale su još tri grafike do kraja našeg velikog projekta. Kada skupite svih deset, bićete u prilici da sklopite poster ljudskog tela u prirodnoj veličini.
Kako bi objasnili sve fenomene čovečjeg organizma, desetorica najpoznatijih svetskih dizajnera dobila su zadatak da svaki svojom specijalnom tehnikom na popularan i jasan način predstave sve sisteme organa, kao i najzanimljivije podatke o bolestima i načinima prevencije.
Paralelno sa objavljivanjem grafika, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i „Velefarmom", objavljujemo seriju "Zdravlje nacije: Kako sprečiti bolesti". Na ovim stranicama najistaknutiji stručnjaci iz sveta medicine savetovaće vas kako da se lečite, ali pre svega kako da prevencijom sprečite da do bolesti uopšte dođe. Čitaćete o najnovijim dostignućima iz nauke, moći ćete da testirate svoje znanje i saznate koje vam signale šalje telo.
TEST: Da li preterujete u sunčanju, pijenju kafe, hrani...
Previše sunca?
Autotest: Ponekad ne možete da vidite da li vam je koža izgorela zbog toga što je napolju prejaka svetlost. Tu vam u pomoć pritiče flaša piva, savetuje doktorka Tanja Filips, profesorka dermatologije na Univerzitetu u Bostonu. Pritisnite dno flaše na kožu i posle par sekundi je sklonite. Ako je ostao beli trag, pregoreli ste. Uđite unutra.
Previše kompjutera i televizije?
Autotest: Potrebna vam je samo vlastita ruka, ali ne za daljinski upravljač. Ljudi koji se žale na zamor očiju zbog gledanja televizije nisu u stanju da usredsrede pogled na predmete, objašnjava Džozef V. Ajkenbom, oftalmolog na Medicinskom fakultetu „Sinajska gora" u Njujorku. Ispružite ispred sebe ruku s podignutim kažiprstom. Lagano pomerajte kažiprst sleva nadesno 20 puta. Ako vas zabole oči, to znači da treba da isključite TV, ili da dremnete.
Previše kolonjske vode?
Autotest: Ne vredi vam da sami sebe mirišete. Pet sekundi nakon što ste stavili kolonjsku vodu, na to mesto prislonite papirnatu maramicu. Ako se maramica zalepi, sačekajte bar 15 minuta, pa tek onda izađite iz kuće, savetuje Meri Lupi, dermatolog na Medicinskom fakultetu Tulejn. Da ne biste pogušili kolege u kancelariji.
Previše seksa?
Autotest: Prvo sebi čestitajte. Zatim proverite da nemate slučajno na penisu ranice od trenja koje su bolne i peku. Neaktivnost će im pomoći da zarastu. Ako ne nestanu kroz tri dana, obratite se lekaru.
Previše kofeina?
Autotest: Pogledajte se u ogledalo. Da li vam se lice zacrvenelo? Da li vam negde igra nerv? I jedno i drugo su simptomi da se davite u kofeinu – oko 1.000 miligrama, to jest, 10 šoljica. Čim počne da vas boli glava, znači da ste se približili zoni opasnosti, to jest količini od pola litra, kaže Džek E. Finčam, rektor Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Kanzasu. Pijte što više vode da biste izbacili kofein iz organizma.
Prejeli ste se?
Autotest: Dok ste još za stolom zategnite trbušne mišiće, savetuje dr Mark Liponis, stručnjak za mršavljenje. Ako osetite težinu u stomaku ili mučninu, prejeli ste se. Pojačan pritisak trbušnih mišića izaziva nelagodnost koja vam signalizira da ste preterali mnogo pre nego što počne da vas muči loše varenje.
Previše tableta protiv bolova?
Autotest: Probajte da čitate knjigu ili pozovite prijatelja. Ako ste popili previše analgetika na bazi kodeina, desiće vam se da ne možete da se usredsredite na reči i slike ili da zapamtite brojeve telefona, ističe Džek E. Finčam.
Previše fiskulture?
Autotest: Odmorite se jedan minut pošto ste završili skup vežbi sa tegovima. Ponovite vežbu sa tegovima iste težine. Vašim mišićima obično ne treba više od 60 sekundi da bi povratili 80 do 90 odsto svog kapaciteta, objašnjava Mikloš Horvat, profesor fizičke kulture. Ako vama treba duži predah da biste ponovili vežbu s istim tegovima, verovatno ste precenili svoje mogućnosti.
Smanjite lučenje masti i poboljšajte raspoloženje
Za opuštanje, popravljanje raspoloženja ili nesanicu, najbolje je koristiti potpuno prirodan biljni proizvod ekstrakta kantariona, gospodinove krune i matičnjaka, čime se dodatno postiže unutrašnja ravnoteža i dobro raspoloženje. Preparat pomaže i kod migrene i glavobolje, a ne stvara zavisnost i ne utiče na radnu sposobnost tokom dana. U kombinaciji sa kamilicom, lipom i zelenim anišom deluje kao blagi biljni sedativ koji poboljšava san, raspoloženje i vraća volju za životom.
Za kožu je dobar „akneil". Zahvaljujući formuli bogatoj prirodnim aktivnim principima artičoke, čička, korena maslačka, posebno je povoljan za tretman nečiste kože. Dejstvo ovih biljaka utiče na smanjenje lučenja masnoće na površini kože uz olakšano dreniranje lojnih kanala. Iritiranu mladu i nežnu kožu smiruje, smanjuje crvenilo i obnavlja površinske slojeve.
Značaj primarne zaštite
Učesnici Regionalne konferencije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) održane u Oslu ukazali su na važnost stalnog praćenja efekata krize na zdravlje ljudi, ali i na efikasnije korišćenje novca u zdravstvenom sistemu.
Na dvodnevnoj konferenciji „Zdravlje u doba ekonomske krize" na kojoj je učestvovao i ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević, rečeno je da tokom krize treba insistirati na doslednom sprovođenju reformi primarne zdravstvene zaštite, ali i na razvoju partnerstva, zajedničkom nastupu i uzajamnom savetovanju.
Milosavljević je istakao da u Srbiji neće biti otpuštanja zaposlenih u zdravstvu Srbije, niti smanjivanja obima zdravstvenih usluga.
Obraćajući se učesnicima konferencije juče u okviru sesije „Uticaj ekonomske krize na zdravstvene sisteme i posledice te krize po zdravlje u zemljama članicama evropskog regiona SZO", on je kao prioritete naveo zaštitu varijabilnih grupa i očuvanje investicija.
Domaćin skupa, ministar zdravlja Norveške Bjarne Hakon Hansen naveo je da je investiranje u zdravstvo od presudne važnosti za svaku zemlju.
Cilj konferencije bio je preispitivanje stanja u evropskom regionu SZO-a i identifikacija glavnih rizika po zdravlje i zdravstvene sisteme, kao i mogućnosti za delovanje i dogovor o merama koje treba preduzeti u nerazvijenim, srednje razvijenim i visoko razvijenim državama.
Beta
.jpg)
