Izvor: Politika, 07.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo nije privlačno za povratak
U centralnoj Srbiji boravi 206.798 interno raseljenih sa Kosova i Metohije. – Po podacima UNHCR-a, u Srbiji ima 97.953 izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine
Nepovoljna bezbednosna situacija, ograničena sloboda kretanja i neadekvatni uslovi za održivu reintegraciju na Kosovu i Metohiji ne pogoduju povratku interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca, koji su u junu 1999. godine morali da napusta svoje domove. Ovo, između ostalog, kako prenosi Tanjug, piše u izveštaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR).
Po podacima te agencije, UN od 15. marta 2007. godine, u centralnoj Srbiji boravi 206.798 interno raseljenih sa Kosova i Metohije. Više od polovine interno raseljenih (njih 114.774) smešteno je u južnoj Srbiji.
U svom izveštaju UNHCR priznaje da je "zabeležen" vrlo skroman (ali se ne navodi da je to samo oko dva odsto) povratak Srba i ostalih nealbanaca na Kosmet i to u periodu od 2002. do 2003. godine, da bi 2004. godine, nakon pogroma koji su kosmetski Albanci počinili nad Srbima 17. marta, taj povratak bio "dramatično zaustavljen i anuliran".
Uprkos takvoj situaciji, UNHCR u Srbiji i u Crnoj Gori nastavlja da promoviše pravo na povratak interno raseljenih Srba i nealbanaca, zasnovan na, kako se navodi u izveštaju, "pristupu pouzdanim informacijama". U skladu sa tim opredeljenjem, od maja 2005. godine Visoki komesarijat UN za izbeglice predsedava Radnom grupom za direktan dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine o povratku. Cilj je da se ostvare tehnički i praktični preduslovi za povratak na Kosovo i Metohiju. Ova humanitarna organizacija UN nastavlja da pruža pomoć i Vladi Srbije, kako bi ova mogla da odgovori potrebama raseljenog stanovništva, pre svih u oblasti poštovanja njihovih građanskih prava, naročito najugroženijih među njima – raseljenih Roma.
U tom cilju, UNHCR pomaže u procesu izdavanja dokumenata interno raseljenima, ali i izbeglim licima, kroz mrežu nevladinih organizacija koje se bave pružanjem pravne pomoći. Međutim, neodgovarajući, odnosno pravno nedefinisan okvir u kome se, pre svega, nalaze raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije, doveo je do toga da "nije za pohvalu" njihov položaj ni u centralnoj Srbiji.
Najnoviji podaci UNHCR-a pokazuju da u Srbiji ima 97.953 izbeglice, od kojih 91 odsto živi u centralnom i severnom delu zemlje, a preostalih devet odsto u južnoj Srbiji. Međutim, ti podaci se ne slažu sa podacima iz registracije izbeglica koju je, 2004, odnosno 2005. godine, uradio Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i to upravo u saradnji sa UNHCR-om. Naime, po tim podacima, iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske u Srbiji ima 104.246 osoba s potvrđenim izbegličkim statusom.
Tokom prošle godine, UNHCR se, kako se navodi u izveštaju, usredsredio na pomoć i postizanje trajnih rešenja za najugroženije grupe izbeglica i interno raseljenih, kao i na izgradnju nacionalnog sistema azila.
U Bosni i Hercegovini je do početka 2005. godine zakonskim vlasnicima vraćena sva imovina za koju su podneti zahtevi, uključujući i privatnu imovinu i stanarska prava. U vezi sa tim, UNHCR nastavlja da pomaže onim izbeglicama iz Srbije i Crne Gore koji još nisu podneli takve zahteve.
Za razliku od Bosne i Hercegovine gde se problemi vezani za imovinska pitanja u dobroj meri rešavaju, Hrvatska se u toj oblasti ne može pohvaliti. Naime, prema najnovijim podacima, vlada Hrvatske je "dužna" da vrati još oko 100 privatnih objekata pravim vlasnicima, a to su uglavnom izbegli Srbi.
Jedan od "najosetljivijih" programa u Srbiji predstavlja zatvaranje kolektivnih izbegličkih centara. UNHCR je do sada pomogao u zatvaranju, odnosno konverziji u domove za stare više od 280 kolektivnih centara.
U toku ove godine trebalo bi, po planu, da se zatvore preostala 72 kolektivna centra, u kojima sada boravi 2.362 izbeglica i 4.994 raseljenih.
U nameri da izbeglim i raseljenim licima pomogne da se integrišu u lokalnu sredinu, UNHCR je s Narodnom kancelarijom predsednika Republike Srbije potpisao Memorandum o razumevanju. Po tom sporazumu, dve organizacije i njihovi partneri će udružiti napore da pronađu stambena rešenja najugroženijim porodicama, kroz njihovo spajanje s domicilnim domaćinstvima starih osoba kojima je potrebna pomoć.
Oko 360.000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine dobilo je državljanstvo kroz naturalizaciju.
S. R.
[objavljeno: 07.05.2007.]
