Izvor: B92, Tanjug, 03.Dec.2008, 16:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Konvencija o kasetnoj municiji

Oslo -- Iako je Srbija aktivno učestvovala u izradi Konvencije o zabrani kasetne municije i prihvatila je u maju u Dablinu, danas nije bila među zemljama potpisnicama.

Više od 90 država potpisalo je danas u Oslu Konvenciju o zabrani kasetne municije, ali ne i veliki proizvođači oružja, kao što su Sjedinjene Američke Džave, Rusija i Kina. U Ministarstvu odbrane Srbije kažu da će konačan stav o potpisivanju Konvencije doneti Savet za nacionalnu bezbednost.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Podsetimo da je na Srbiju tokom NATO bombradovanja bačeno oko 350.000 komada kasetne podmunicije.

Među potpisnicima Konvencije, koju su mnogi nazvali humanitarnim dostignućem, nalazi se 18 od 26 članica NATO, među kojima su Velika Britanija, Francuska i Nemačka.

Do kraja današnje sednice u Gradskoj skupštini u Oslu, gde se tradicionalno dodeljuje Nobelova nagrada za mir, Konvenciju su potpisale 92 države od 125, koliko ih je učestvovalo na konferenciji, a zvaničnici očekuju da će do kraja sutrašnje sednice taj dokument potpisati više od 100 država, preneo je Rojters.

Konvenciju je prva potpisala Norveška kao domaćin, a premijer Jens Stoltenberg je tom prilikom rekao da se ovim činom potvrđuje da se "kasetna municija zauvek zabranjuje".

Konvenciju, kojom se se zabranjuje upotreba, proizvodnja, skladištenje i promet kasetnih bombi, usvojilo je u maju u Dablinu 107 država.

Države potpisnice su obavezne da u narednih osam godima unište zalihe, a u narednih 10 godina očiste kontaminirana područja, pošto dokument stupi na snagu, a to je šest meseci pošto ga 30 država ratifikuje.

Stejt department ponovio je početkom ove sedmice protivljenje Vašingtona zabrani upotrebe kasetne municije, pošto bi ona "dovela u opasnost" živote američkih vojnika i njihovih koalicionih partnera.

Nemački ministar spoljnih poslova Frank Vater Štajnmajer pozvao je sve države koje još nisu potpisale konvenciju to učine, dok je njegov britanski kolega Dejvid Miliband rekao da je "jedini pravi sporazum, globalni sporazum".

Države koje sporazum ne potpišu u Oslu, imaće prilike da to učine kasnije u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Kasetna municija je vrsta naoružanja koju čine stotine bombica smeštenih u veliko kućište koje se, po izbacivanju iz aviona otvara u vazduhu i rasipa svoj "tovar" po velikoj površini. Procene o broju poginulih ili povređenih od ove vrste municije tokom decenija kreću se od nekoliko desetina hiljada do 100.000 i više, navela je britanska agencija.

Srbije nema među potpisnicama

S obzirom na ratna dešavanja iz ’90-ih u kojima je korišćena kasetna municija, Srbija je aktivno učestovala u porcesu izrade Konvencije o zabrani korišćenja kasetne municije.

Ovaj tzv. 'Oslo proces’ u regionu jugostične evrope vodi nevladina organizacija Norveška narodna pomoć, čiji je kordinator Emil Jeremić danas u Oslu.

"Mi smo došli do saznanja da je najmanje 100 civilia izgubilo živote ili je bilo ranjeno od kasetnih bombi u Srbiji. I sama Srbija je bila učesnik 'Oslo procesa' od samog početka, pružila je snažnu podršku i na raznim nivoima je nastupala na svim međunardonim konferencijama. A zašto danas neće potpisati sporazum, morate da pitate vašu vladu”, poručuje Jeremić.

Ministarstvo odbrane ne može samostalno da donese odluku o potpisivanju.

To mora da učnin najviši državni vrh, odnosno Savet za nacionalnu bezbednost kaže načelnik uprave za odnose sa medijima Petar Bošković.

"Konvencija o kasetnoj municiji je veoma ozbiljno i kompleksno pitanje i minisatrstvo odbrane niti može niti će samostalno donositi odluku o njenom potpisivanju«, navodi on.

"Ministarstvo odbrane je o tome izvestilo ministarstvo spoljnih poslova i takođe će upoznati i Savet za nacionalnu bezbednost sa svojim stavom i mišljenjem o tom pitanju. Na Savetu za nacionalnu bezebdnsot je da donese konačan stav”, kaže Bošković.

U Srbiji je kasetna municija deo konvecnionalnog vojnog arsenala. Vojni analitičar Aleksandar Radić podseća da su tokom ratova na Balkanu ’90-ih godina sve strane koristile ovu municiju.

"Vojska Srbije raspolaže u vazduhoplovnim snagama sa britanskim kasetnim bombama Bel 755, to su potpuno identične bombe onima koje su Britanci koristili protiv nas 1999. Na Mig - ovima 29 se mogu koristiti ruske kasetne bombe Kmgu, a u kopnenoj vojsci postoji kasetno punjenje za dalekometni višeciljni laser raketa Orka", objašnjava on.

"Na Balkanu su tokom ratova od '91-99. kasetna punjenja korišćena jako često sa svih strana, niko se nije lišavao upotrebe oružja koje može tako efikasno za relativno nisku cenu da pokrije tako veliku površinu", navodi Radić.

"I JNA je 1991. obilno koristila vazduhoplovne bombe, zatim Milan Martić, predsednik Republike Srpske Krajine, se nalazi u zatvoru zato što je naredio da se po centru Zagreba upotrebe višeciljni lanseri raketa sa kasetnim punjenjem”, podseća on.

Kasetna municija je deo i vojnog arsenala NATO-a koji je korišćen i na Balkanu. Najviše traga ostavila je posle bombradovanja 1999.

"NATO ju je koristio i u Bosni i u Krajini, i kasnije naročito u velikoj količni u ratu protiv Srbije '99. u jednom vrlo širokom izboru tipova. I one su zapravo ostavile najveći efekat zato što su u NATO imali ogromnu količinu kasetnih punjenja, pokrivali su veliki prostor tokom dejstva i sada se na teritoriji Srbije još uvek nalazi mnogo neaktiviranih bombi koje potencijalno ugrožavaju civilno stanovništvo«, kaže Radić.

"I to jeste principijelna razlika između svih ostalih sredstava naoružanja i kasetnih bombi jer druge bombe kada eksplodiraju one imaju efekat samo u tom momentu i ne ostavljaju trajne posledice, ne ugrožavaju civile na duži vremenski period", navodi on.

"Kasetna bomba ostaje sa jednim brojem punjenja koja nisu aktivirana trajno prisutna i stalno može da urgozi nekoga ko godinama posle rata naiđe na prostor gde je davno primenjena korišćena kasetna bomba”, upozorava Radić.

Procenjuje se da na jugu Srbije i dalje ima zaostalih kasetnih bombi, dok u Nišu, ruski demineri još uvek čiste niški aerodrome.

Zagovornici Konvencije se nadaju da će sporazum iz Osla postati međunarodna norma kojoj će se povinovati zemlje koje je nisu potpisale, isitče Emil Jeremić.

"Ovo je jako značajan sporazum, jer nije samo Srbija žrtva kasetne bombe, ima ih preko 20 zemalja na svetu koje su takođe žrtve ovog tipa municije. Ovaj sporazum će napraviti međunarodnu normu o zabrani upotrebe kasetne municije u kojoj najviše stradaju civili", kaže Jeremić.

"Sve zemlje regiona jugositočne evrope i bivše jugoslovenske republike, sve osim Srbije danas potpisuju sporazum u Oslu, a to će učiniti i Albanija”, ističe on.

Međutim velike sile koje imaju najveći broj kasetne municije SAD, Rusija, Kina, Indija, Pakistan i Izrael nisu potpisnice Konvencije.

Bez obzira na to, učesnici "Oslo procesa" ističu da je ova Konvecnija najznačajniji sporazum za razvoj međuanrodnog humanitarnog prava još od 1997. godine kada je potipisan sporazuma o zabrani upotrebe protivpešadjiske mine.

Taj sporazum je potpisalo 156 zemalja, među njima i Srbija.

Nastavak na B92...

Radio Slobodna Evropa: Potpisivanje Konvencije o zabrani kasetne municije

RTS: Potpisivanje Konvencije o zabrani kasetnih bombi