Izvor: RTS, 03.Dec.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpisivanje Konvencije o zabrani kasetnih bombi
Oko 100 zamalja potpisalo u Oslu Međunarodnu konvenciju o zabrani kasetnih bombi. Od 1965. od kasetnih bombi poginulo ili ranjeno oko 100.000 ljudi. Od toga 98 odsto su civili, a više od četvrtine deca. Bez potpisa glavnih proizvođača i korisnika.
"Vašington tajms" navodi da su zvaničnici SAD odlučili da taj Sporazum ne potpišu zbog stava ostalih država, velikih proizvođača i korisnika kasetnih bombi koji ne prisustvuju konferenciji u Oslu, kao i zbog toga što bi troškovi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nabavke drugog sredstva odbrane bili izuzetno veliki.
Skoro 100 zemalja potpisalo je u Oslu Konvenciju o zabrani kasetne municije i pozvalo velike proizvođače te municije, kao što su SAD i Rusija, da se pridruže sporazumu.
"Ovo je istorijski dan u kome se većina zemalja angažovala da zabrani kasetne bombe i odredilo novu međunarodnu normu koja će značajno promeniti stvari za hiljade i hiljade ljudi", rekao je šef norveške diplomatije Jonas Gar Stere.
"Nadamo se da će druge zemlje potpisati u narednim nedeljama, mesecima, godinama", rekao je norveški ministar inostranih poslova.
Među potpisnicama se nalaze Francuska, Velika Britanija i Nemačka, kao i Laos i Liban.
"Treba da objasnimo novoj (američkoj) administraciji da je ova konvencija dobra stvar za ceo svet", rekao je Miliband.
Vašington je, međutim, ponovio svoje protivljenje zabrani kasetnog oružja.
Iako ga mnogi smatraju najznačajnijim sporazumom o razoružanju u ovoj deceniji, mana mu je što ga neće potpisati države koje su najviše koristile kasetne bombe i koje skladište najveće količine tog oružja.
Od kasetnih bombi poginulo ili ranjeno oko 100.000 ljudi
Od 1965. u svetu je od kasetnih bombi poginulo ili ranjeno oko 100.000 ljudi. Od toga 98 odsto su civili, a više od četvrtine - deca.
Sporazum o zabrani kasetnih bombi, čije je potpisivanje počelo u Oslu, najvažniji je humanitarni dogovor o kontroli konvencionalnog naoružanja u protekloj deceniji, poručuju učesnici konvencije.
Narednih 8 godina, njegovi potpisnici iz Osla moraće da unište sve kasetne bombe kojima raspolažu.
Prva je potpisala Norveška, a drugi je Laos, na koji je, između 1964. i 1973. Amerika bacila 260 miliona kasetnih bombi.
"Danas potvrđujemo da su kasetne bombe zauvek zabranjene i da je ovo napredak za ceo svet. Svet je od danas bezbednije i lepše mesto za život", izjavio je premijer Norveške Jens Stoltenberg.
Bez potpisa glavnih proizvođača i korisnika
Uspeh sporazuma narušava izostanak glavnih proizvođača i korisnika kasetne municije - SAD, Rusije, Kine, Izraela, Indije i Pakistana.
Neeksplodiranih delova te municije ima u više od 20 zemalja. Amerika je kasetne bombe koristila i u Iraku 2003. i na Kosovu 1999. godine gde su usmrtile više civila nego bilo koje drugo oružje.
Srbija je među 107 zemalja koje su u maju, u Dablinu, prihvatile Konvenciju o zabrani kasetne municije.
"Primena sporazuma zavisiće od nivoa političke volje. Sve će se svesti na dobru volju i novac. Jer uklanjanje bombi i čišćenje površina pod njima - je skupo", rekao je deminer Kolin King
Kasetne bombe, koje se proizvode u više 30 zemalja, sastavljene su od stotina manjih bombi, smeštenih u kućištu, koje se po izbacivanju iz aviona, otvara i rasipa tovar na velikoj površini. Uvedene kao oružje protiv nadirućeg neprijatelja, te bombe posle upotrebe ostavljaju smrtonosno nasleđe. Neeksplodirana zrna ostaju opasna kao nagazne mine, dugo posle upotrebe.
S obzirom na to da se u skladištima 75 zemalja nalaze milijarde komada kasetnih bombi, pred potpisnicima Konvencije je mukotrpan rad na njihovom uništenju.
