Izvor: Blic, 06.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kloniranjem do lečenja dijabetesa
Kloniranjem do lečenja dijabetesa
Miodrag Stojković, prvi genetičar koji je dobio dozvolu za kloniranje ljudskog embriona u medicinske svrhe, izjavio je na tribini u svom rodnom Leskovcu da je sa svojim timom sa Instituta za humanu reprodukciju u engleskom gradu Njukaslu zatražio i dozvolu za kloniranje kože obolelih od dijabetesa jedan.
- Ja bih voleo da mogu da koristim matične ćelije kože obolelog za lečenje te bolesti. Predlog za licencu predali smo istoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ustanovi koja mu je odobrila kloniranje embriona. Ukoliko odobre, šanse za pronalazak leka na ovaj način su mnogo veće - rekao je Stojković, koji je naglasio da su eksperimenti na miševima dali povoljne rezultate.
I kloniranje embriona je dozvoljeno u cilju lečenja šećerne bolesti, ali i leukemije i Parkinsove bolesti. Stojković je u prepunoj sali Tehnološkog fakulteta pojašnjavao metode izdavanja matičnih ćelija iz ljudskog embriona starog samo dva dana. U te svrhe, kako je naglasio, koristi se, zapravo, odbačeni embrion prilikom veštačke oplodnje. Iz tih matičnih ćelija, smeštenih u plastičnim šoljama, radi se 'mukotrpan' posao stvaranja linije matičnih ćelija koje se granaju u tri pravca i preko 200 različitih ljudskih organizama koji bi trebalo da zamene obolele ćelije.
- No, da se ne zavaravamo, put od laboratorije do kreveta pacijenata je veoma dug. Može da potraje pet, deset godina, ali lek može da se pronađe i za godinu dana. Mi nismo ništa drugo nego đaci u osnovnoj školi, jer ovo je tek šest godina stara nauka. Ukoliko se što veći broj naučnika iz celog sveta uključi u ovaj posao, to će se do leka ranije doći - mišljenja je Stojković koji je istakao da su u međuvremenu mnoge zemlje, poput Rusije, Švedske i Japana, odobrile kloniranje ljudskog embriona u humane svrhe. On je, istovremeno, upozorio na tendenciju stvaranja lažne nade da se tom metodom leče sve bolesti.
- Ne može da se leči sida na primer, nijedno virusno oboljenje, ali ni mnoge vrste kancera. Matične ćelije nisu odgovor na sva pitanja - dodao je. Odgovarajući na pitanja o mogućem povratku u domovinu, Stojković je rekao da bi se rado vratio ukoliko bi imao iste uslove za rad kao u Engleskoj.
- Kad bi neko pitao i ponudio mi uslove koje imam tamo, naravno da bih se vratio. Sve ovo o čemu sam pričao može da se radi u Leskovcu i u Malolšištu na primer. Nije bitno gde se radi, već ko radi. Ako u ovoj zemlji postoje ljudi koji imaju sredstva da prave univerzitete i fakultete, verovatno imaju para i za institute - zaključio je on. M. Ž. Ivanović
