Izvor: Politika, 24.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je 400 lekara lečilo Ružu
Ako mislite da imate problem, jer za vaše oboljenje dva lekara predlažu različita rešenja, tešite se da čak i kada bi 400 vrsnih stručnjaka pretresalo vašu dijagnozu i istoriju bolesti, to ne bi bila garancija da ćete dobiti jedinstvenu preporuku i optimalno lečenje. Tako je prošla gospođa Ruža.
Šezdesetšestogodišnja Ruža već 26 godina boluje od reumatoidnog artritisa, teške, hronične upale zglobova. Antireumatici, lekovi kojima je ublažavala bolove, 1994. godine izazvali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su čir, od pre šest godina ima povišeni krvni pritisak, koji lekovima drži pod kontrolom. Tri godine kasnije dobila je i šećernu bolest, ali ne prima insulin, već samo tablete. Ruža uzima standardne lekove za lečenje reumatoidnog artritisa, ali ništa ne pomaže - bolovi u oba kolena su sve jači, ona sve manje pokretna, zavisna od tuđe pomoći i nege...
Slučaj pacijentkinje Ruže, na Simpozijumu reumatologa centralne i istočne Evrope, izabran je kao primer kako se problemu hroničnog bola pristupa interdisciplinarno, odnosno sa aspekta različitih medicinskih specijalnosti.
Kao u popularnom kvizu "Želite li da postanete milioner", gde takmičar postavlja pitanje publici, a oni pritiskom na dugmiće posebnog upravljača biraju jedan od četiri ponuđena odgovora, u ulozi publike ovog puta su bili lekari. U potrazi za optimalnim rešenjem za Ružu, a s obzirom na dugo trajanje reumatoidnog artritisa, bolove u kolenima, starost pacijentkinje, ali i propratne bolesti, posle iscrpnih predavanja eminentnih lekara odgovori se nisu uvek poklapali, što je još jedan dokaz da u medicini dva i dva ne moraju uvek da budu četiri.
Profesor dr Miodrag Krstić, gastroenterolog, možda je imao najlakši posao: svi lekari su se jednoglasno saglasili da pacijentima koji godinama uzimaju antireumatike, kada postoje krvavljenja u crevima i želucu, odnosno čir, kao i kada su osobe starije od 65 godina i imaju propratne bolesti, tipa dijabetesa ili arterijske hipertenzije, treba preporučiti takozvane COX 2 selektivne inhibitore, u koje, na primer, spada "movalis" To su lekovi, koji, kako je naglasio dr Krstić, za 50 odsto smanjuju rizik od krvarenja.
Profesor dr Marko Bumbaširević, hirurg-ortoped, objašnjavao je da su operativne tehnike totalne zamene kolena i ugradnja proteze koja će trajati od pet do 10 godina danas veoma napredovale, ali ove intervencije se rade onda kada lekovima više nije moguće pomoći pacijentima da savladaju bolove i rastuću invalidnost. Dr Bumbaširević je primetio da je gospođa Ruža dobijala dobro lečenje, ali da se žali da ne može normalno da živi i da se kreće. Dakle, ortoped bi joj mogao pomoći. Zaista, gospođa Ruža je kandidat za zamenu zgloba kolena, ali je zlatno pravilo u ortopediji da pacijent takvu odluku mora da donese sam, jer je, to, kako veli Bumbaširević, "put u jednom pravcu", a reč je i o zahtevnoj operaciji koja sobom nosi i rizik od tromboembolije ili kliničkih infekcija. Odluku treba doneti na osnovu rendgenskog snimka, postojanja bola i invalidnosti - i tu su se svi lekari složili. Međutim, kada su konkretno odgovaralo na pitanje da li bi gospođi Ruži predložili operaciju, gotovo polovina lekara je ipak glasala protiv operacije.
Dr Goran Radunović, internista reumatolog, objasnio je za "Politiku" zašto nije bilo jedinstvenog stava o operaciji i ugradnji proteze kuka, koje bi Ruži možda pomogli da se reši bola.
- Kod naše pacijentkinje Ruže nastupile su posledice reumatoidnog artritisa na kolenima, tako da je ona zaista kandidat za ugradnju endoproteza kolena. Uspešnost ove intervencije nije sto odsto, jer jedan deo bolesnika nikada ne uspe da se rehabilituje nakon intervencije, odnosno da ponovo hoda. Kod jednog dela operisanih dolazi do pojave infekcije kosti (osteomijelitisa), kao i do mehaničkog kraha proteze nakon prosečno 10 do 15 godina. U tim slučajevima obično više nije moguća reintervencija i oslonac na obolelu nogu, tako da bolesnici bivaju vezani za stolicu, odnosno invalidska kolica. Zbog toga odluka o operativnom lečenju mora da bude praćena odgovarajućom motivacijom bolesnika, a u proceni operativnog rizika i proceni efekta ovog lečenja je važno da se u obzir uzmu starost bolesnika, pridružene bolesti, očekivana dužina života - obrazložio je dr Radunović.
[objavljeno: ]
