Izvor: TvojPortal.com, 22.Jun.2012, 09:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad tiroida „poludi“
Izvor: Novosti
Iako teži svega 15-20 grama, štitasta (tiroidna) žlezda ima značajnu ulogu u organizmu. Odgovorna je za rast, razvoj, energetski i metabolizam belančevina, ugljenih hidrata i masti, kostiju, zatim za mišićnu funkciju, rad nervnog sistema i mozga. Ove mnogobrojne funkcije obavlja zahvaljujući lučenju hormona, tiroksina, trijodtireonina i kalcitonina. Svaki poremećaj u radu ove žlezde može značajno da naruši zdravlje, ali ako se bolest na vreme otkrije, uspešno >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << se leči.
Rad štitaste žlezde može da se naruši na dva načina:- zbog poremećaja funkcije, koja može da bude smanjena (hipotireoidizam) ili povećana (hipertireoidizam), ili zbog poremećaja građe, kada se u strukturi žlezde pojave čvorići, koji zapravo predstavljaju tumore, i u 90 odsto su dobroćudne, a u manje od 10 odsto zloćudne promene.
Češće obolevaju žene
Procenjuje se da od poremećaja funkcije štitaste žlezde boluje više od 10 odsto populacije. Poremećaj njene građe je znatno češći problem koji ima skoro svaki drugi čovek. Procenjuje se da u našoj zemlji uvećanu štitastu žlezdu ima između 30 i 50 odsto stanovnika, a da pritom većina nikada neće osetiti poremećaj u njenom radu.
- Nasleđe je u najvećoj meri (oko 80 odsto) odgovorno za nastanak poremećaja funkcije štitaste žlezde, bilo da je reč o smanjenoj ili pojačanoj funkciji - kaže profesor dr Božo Trbojević, endokrinolog Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.- U znatno manjem procentu (oko 20 odsto) krivci mogu da budu faktori iz spoljne sredine. Kod hipotireoze to je isključivo nedostatak joda, a za hipertireozu možda može da se okrivi i stres, ali to nije dokazano.
U najvećem broju slučajeva u osnovi je neka vrsta autoimune bolesti, kada naš imunološki sistem počinje iz nekog, savremenoj medicini nepoznatog uzroka, da bombarduje žlezdu određenim molekulima. Poremećaji funkcije se najčešće otkrivaju u srednjim godinama, između 30. i 50. godine, ali i deca mogu, mada znatno ređe, da obole od hipotireoze ili hipertireoze. Šest do osam puta češće obolevaju žene nego muškarci, što verovatno ima neke veze sa lučenjem ženskog polnog hormona.
Hipotireoza
Kako hormoni štitaste žlezde u sintezi koriste jod, i višak i manjak ove supstance mogu da dovedu do poremećaja njenog funkcionisanja. Češći je, ipak, hipotireoidizam. Procenjuje se da blažu formu ovog poremećaja rada štitaste žlezde ima četiri do 20 odsto ljudi, češća je kod belaca i azijata i u područjima gde se ne radi jodinacija soli.
Simptomi su smanjena energija, usporen metabolizam, povećava se nivo holesterola i broj kilograma, srce radi usporeno (bradikardija), brže se javlja zamor, reakcije su usporene. Javljaju se zaboravnost, pospanost, bezvoljnost, grčevi, otoci, koža je suva, žućkasta, nokti su krti, lomljivi, apetit smanjen, zimogrožljivost, ozbiljan poremećaj menstruacije, pa čak i izostanak, infertilitet, opstipacija.
- U praksi se retko viđaju pacijenti koji imaju ovako razvijenu kliničku sliku, a kako je reč o nespecifičnim simptomima, dijagnoza hipotireoidizma se postavlja isključivo na osnovu laboratorijskih analiza - kaže asistent dr Biljana Nedeljković Beleslin, endokrinolog, sekretar Srpskog tiroidnog društva. - Dovoljno je utvrditi vrednosti dva hormona - tiroksina (totalnog ili slobodnog) i tireotropina (TSH), hormona koji kontroliše rad štitaste žlezde.
Lečenje se obično počinje kada vrednost TSH od normalnih do četiri dođe na 10. Ne žuri se mnogo, jer je praksa pokazala da ako se rano uvede nadoknadu za žlezdu, to malo ubrza bolest, odnosno mnogo brže se topi ostatak žlezde. Vrednost TSH pokazuje da li je količina hormona u krvi idealna. Dok žlezda još luči deo hormona, a ostatak se zamenjuje tabletom, pacijent se lekaru javlja na tri-četiri meseca, u zavisnosti od toga koliko brzo zapaljenje napreduje. Kada žlezda potpuno iščezne, i doza leka se stabilizuje, kontrole se preporučuju na godinu dana.
Žene sa hipotireozom uglavnom ne mogu da ostanu trudne, jer se sa smanjenom funkcijom žlezde obično odmah blokira ovulacija. Ako majke zatrudne pre nego što se bolest otkrije, postoji velika šansa da se bebe rodi sa manjim intelektualnim kapacitetima. Hormoni štitaste žlezde su u prvih par godina neophodni za razvoj mozga.
Hipertireoza
U većini slučajeva prekomernu funkciju izaziva neki imunološki proces koji utiče na žlezdu da pojačano radi. Uglavnom se javlja kod mlađih osoba, između 20 i 40 godina.
Simptomi su ubrzan metabolizam, pojačano znojenje, povećana produkcija toplote i energije, koža je topla i vlažna, slabo podnošenje vrućine, brzo mršavljenje, pojačan apetit, lupanje i/ili preskakanje srca, drhtanje ruku, nesanica, nervoza, napetost, emocionalna nestabilnost.
- Iako je u slučaju hipertireoze klinička slika upečatljiva, i već pri pregledu možemo da posumnjamo na ovu bolest, dijagnoza se ipak postavlja tek na osnovu laboratorijskih analiza - naglašava dr Beleslin.
Obično se leči tabletama koje blokiraju žlezdu i popravljaju funkciju imunološkog sistema. Tablete se uglavnom piju godinu ili godinu i po dana. Tada se lečenje prekida, i čeka se izvesno vreme da se vidi da li će žlezda, kada se odblokira, nastavi normalno da radi. U tom slučaju pacijent je zdrav i tu se lečenje završava. Ali ako žlezda opet nastavi pojačano da radi, mora da se ukloni, operacijom ili uzimanjem male terapijske doze radioaktivnog joda.
.jpg)
