Izvor: RTS, 19.Jun.2016, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građanski zakonik pojačava profesionalnu odgovornost
Budući Građanski zakonik pojačaće odgovornost lekara i drugih lica koja profesionalno obavljaju određenu delatnost za greške odnosno nastalu štetu, bez obzira da li će kodifikacijom biti ostavljena pretpostavka krivice kod odgovornosti za štetu ili ne.
To znači da će bez obzira da li će u parnicama za naknadu štete prema budućnim rešenjima iz Građanskog zakonika, teret dokazivanja krivice biti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na oštećenom - koji je po pravilu laik, ili na tuženom - koji je mahom profesonalac, sud će voditi računa upravo o pojačanoj profesionalnoj odgovornosti.Naime, Prednacrt građanskog zakonika, koji je još uvek na javnoj raspravi, predviđa "relevantnu i specijalnu" odgovornost za lekare i druga lica koja profesionalno obavljaju određenu delatnost.
Reč je pojačanoj, takozvanoj profesionalnoj odgovornosti", rekao je sekretar Komisije za izradu zakonika Ratko Slijepčević Tanjugu.
"Prema članu 299. Prednacrta građanskog zakonika, pri prosuđivanju da li je lice koje je štetu prouzrokovalo krivo ili ne, to jest da li se ponašalo kako je trebalo, sud vodi računa o redovnom toku stvari i o tome šta se od razumnog i pažljivog čoveka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima", naveo je Slijepčević.
"Ali, kada sud ocenjuje da li je lice koje profesionalno obavlja određenu delatnost - kao što je lekar, veterinar, medicinsko osoblje, apotekar, inženjer, arhitekta, javni beležnik, advokat, zanatlija...skrivljeno prouzrokovalo štetu, sud vodi računa i o naučnim saznanjima kao i o pravilima struke, o životnom iskustvu", naglasio je Slijepčević.
Takođe, kako je rekao, u tim slučajevima sud vodi računa i o tome šta se od razumnog i pažljivog stručnjaka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima, što je takozvana "krivica stručnjaka".
Prema njegovim rečima, u dosadašnjoj javnoj raspravi ispoljena su i mišljenja da bi za odgovornost lekara, bez obzira kako bi glasilo opšte pravilo o subjektivnoj odgovornosti, trebalo zadržati takozvanu pretpostavljenu krivicu.
Slijepčević je ukazao da pretpostavljena krivica podrazumeva obavezu lekara da dokaže da šteta nije nastala njegovom krivicom, ako želi da se oslobodi imovinske odgovornosti.
Inače kada je u pitanju pretpostavka krivice u slučaju prouzrokovanja štete, u Prednacrtu Građanskog zakonika predloženo osnovno i alternativno rešenje.
Osnovno rešenje iz člana 295. Prednacrta GZ glasi: "svako ko drugome prouzrokuje štetu svojom krivicom dužan je naknaditi je", što bi značilo ukidanje pretpostavke krivice, već bi teret dokazivanja bio na tužiocu - onom koji je oštećen.
U alternativnom predlogu, koji ima ravnopravan tretman sa osnovnim rešenjem, predloženo je da se ne menja važeći član 154. Zakona o obligacionim odnosima odnosno da u sporovima za naknadu štete ostane "takozvana pretpostavljena krivica", za šta se zalažu i pojedina strukovna udruženja.
Alternativni predlog glasi: "ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je nadoknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice", to znači da tuženi mora da dokaže da nije kriv za štetu kako bi izbegao odgovornost.
Kada je u pitanju krivica uopšte, izričito je predloženo da se pretpostavlja obična nepažnja.
Inače, Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije i Forum sudija Srbije založili su se da pretpostavka krivice u sporovima po osnovu odgovornosti za štetu ne bude izbačena iz domaćeg zakonodavstva, odnosno da u Građanskom zakonniku bude ostavljeno alternativno rešenje iz citiranog člana Zakona o obligacionim odnosima.
Ukoliko bi se to rešenje promenilo, strukovna udruženja smatraju da bi to nanelo štetu ne samo oštećenim pacijentima koji se spore zbog lekarskih grešaka, već i svim drugim laicima koji tuže profesionalce.
U tom slučaju bi, kako tvrde, oštećeni kao tužioci bili primorani da dokazuju profesionalne greške, što bi za njih kao medicinske laike, bilo jako teško.
.jpg)
