Izvor: Blic, 05.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnja ušteda Srbije osam milijardi dinara
Godišnja ušteda Srbije osam milijardi dinara
BEOGRAD - Do kraja februara trebalo bi precizno da se izračuna koliko će Srbiju i Crnu Goru koštati nova državna zajednica, ali se već prema dosadašnjim računicama zna da će 'redovno održavanje' zajedničke kuće biti jeftinije nego do sada. Poreski obveznici iz Srbije imaju i dodatni razlog da odahnu, jer će konačno sa sustanarima deliti troškove. Naravno, učešće država članica u finansiranju zajedničke kase >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biće srazmerno njihovoj veličini i ekonomskoj snazi, ali je veliki pomak to što je manja članica pristala da ubuduće plaća onoliko koliko i potroši. Stare dugove više niko i ne pominje.
Država u kojoj od danas živimo imaće rashode, ali ne i sopstvene prihode. To znači da više neće ni postojati savezni budžet, već će, kako je navedeno u Zakonu o sprovođenju Ustavne povelje, do izbora Saveta ministara Generalni sekretarijat Savezne vlade preuzeti poslove Saveznog ministarstva finansija i starati se da troškove zajedničke države plaćaju Srbija i Crna Gora iz svojih trezora. - Komisija u kojoj su bili i predstavnici ministarstava finansija Srbije i Crne Gore napravila je procene prema kojima bi rashodi nove zajednice u ovoj godini bili oko 70 milijardi dinara. Dogovor je da u tim troškovima Crna Gora učestvuje sa 50 miliona evra, odnosno tri milijarde dinara - kaže za 'Blic' Veroljub Dugalić, dosadašnji v.d. ministra za finansije u Saveznoj vladi. On naglašava da će i dalje najviše novca morati da se obezbedi za vojsku, za koju je do sada izdvajano 63 odsto saveznog budžeta.
U ovogodišnjem budžetu Srbije već su predviđena sredstva za finansiranje nove zajednice. Tačan iznos se još ne zna, ali će Srbija, kako za 'Blic' tvrdi Božidar Đelić, republički ministar za finansije, svoje obaveze poštovati, što se očekuje i od Crne Gore. U suprotnom, pašće u vodi i ugovoreni aranžmani sa MMF-om.
- Godišnje će Srbija, zbog smanjenja savezne administracije i prelaska na novi način finansiranja zajedničke države, uštedeti od pet do osam milijardi dinara - najavljuje ministar Đelić.
Kako je Ustavnom poveljom definisano da zajednica ima ministarstva zadužena za odbranu, spoljne poslove, međunarodne ekonomske odnose, unutrašnje ekonomske odnose i ljudska prava i slobode, njihova obaveza je da u narednih 60 dana naprave spiskove potrebne imovine, a da najduže za četiri meseca bude donet zakon o imovini nove zajednice. Izvesno je da ukoliko nešto preostane iz prošlogodišnjeg budžeta države, ni dinar neće pripasti Crnoj Gori, pošto su njene uplate u tu kasu još od 1997. godine bile jedva simbolične. Neće se deliti ni devizne rezerve NBJ koje trenutno iznose oko 2,3 milijarde dolara, jer one, kako tvrdi guverner Mlađan Dinkić, isključivo pripadaju Srbiji, izuzimajući deo kredita od MMF-a i dela zlata koje je SRJ pripalo kao sukcesoru bivše SFRJ.
Dinkić, takođe, tvrdi da je Crna Gora u vreme isključenja iz zajedničkog monetarnog sistema i prelaska na evro zaplenila 14 miliona dolara efektive u trezorima filijale NBJ u Podgorici. S druge strane, monetarne vlasti u Crnoj Gori na to odgovaraju da su u NBJ ostale zarobljene devize crnogorskih banaka, koje su one svojevremeno izdvojile za dobijanje srednjeg i velikog ovlašćenja.
Najviše sporenja, po svemu sudeći, izazvaće podela imovine Vojske Jugoslavije, u kojoj su i brojni turistički objekti, reprezentativne zgrade i lovišta u čijim lepotama su najmanje uživali pripadnici ove službe. Većina učesnika u podeli zaostavštine države koja je prestala da postoji najverovatnije će se zalagati da se vojsci nove zajednice prenese sva sadašnja pokretna imovina VJ, a da se sve što ne može da se premešta podeli po sistemu svakom svoje, te da se kasnije posebnim zakonom reguliše kako će vojska u dogovoru s državom koristiti to vlasništvo.
Popriličan zalogaj biće i podela imovine Generalnog sekretarijata i Saveznog ministarstva za inostrane poslove, jer je na tom spisku 140 vila i 150 stanova. Takođe, brojna su preduzeća i ustanove u kojima je dosadašnja federacija bila suvlasnik, pa će način raspodela te imovine zavisiti od toga da li će s gašenjem dosadašnje države i one biti ugašene ili će dobiti novog 'poslodavca'.
Stručnjaci upozoravaju da će se bilo kakva podela imovine teško obaviti tako da svi budu zadovoljni, ali bi bilo dobro da se ostavinska rasprava ne oduži toliko da to postane smetnja za saradnju s međunarodnim finansijskim organizacijama. Naime, kreditori teško da će pristati da daju pozajmice državi u kojoj nije definisan status imovine, odnosno koja nema čime da garantuje njihovu otplatu. M.Vuković Imovina 50 milijardi dolara
Pre donošenja zakona o imovini nove zajednice biće potrebno da se u ostavinskoj raspravi utvrdi šta će od imovine dosadašnje federacije pripasti njenim naslednicama. Predmet te, kako se očekuje, dugotrajne rasprave, biće imovina vredna oko 50 milijardi dolara, u kojoj je više od tri hiljade nepokretnosti i 400.000 pokretnih stvari. U toj sumi je samo 140 objekata, uglavnom vojnih, u Crnoj Gori. Neće se deliti ambasade i konzulati, već će vrednost tih zgrada biti preneta na spisak zajedničke imovine članica nove zajednice.
