Izvor: Kurir, 29.Avg.2010, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GLADAN SITOM NE VERUJE
BEOGRAD - U narodnim kuhinjama u zemlji, hrani se više od 30.000 osoba, svake godine, u proseku, hiljadu i po više. Medu njima je sve veci broj onih koji su ostali bez posla ili godinama ne primaju platu. Najavljeni rast cena nece dodatno povecati broj gladnih jer, onima koji nemaju prihode, cene ne znace mnogo.
BEOGRAD - U narodnim kuhinjama u zemlji, hrani se više od 30.000 osoba, svake godine, u proseku, hiljadu i po više. Medu njima je sve veci broj onih koji su ostali >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << bez posla ili godinama ne primaju platu. Najavljeni rast cena nece dodatno povecati broj gladnih jer, onima koji nemaju prihode, cene ne znace mnogo.
Nekada se deci koja ostave ili bacaju hranu, govorilo o gladnima u Africi. Danas je dovoljno pedagoških primera i u Srbji. Samo u Beogradu skoro 8.700 ljudi prehranjuje se u narodnim kuhinjama. Istovremeno, na nekim mestima hrana se i dalje baca, iako bi neko još mogao da je upotrebi. Medu njima ima i onih koji su bolesni ili su u starosti ostali bez prihoda.
Anketirani gradani kažu da snalaze na ovaj nacin jer ne rade i deca su im nezaposlena, javlja rts.
Na obrok u narodnoj kuhinji prava imaju osobe s mesecnim primanjima manjim od 5.571 dinara, ili na primer, cetvoroclana porodica sa manje od 10.435 dinara mesecno. Dok broj gladnih raste, viškovi hrane u restoranima i pekarama bacaju se jer nema organizovanog prikupljanja, kontrole i dostave hrane gladnima. U Berlinu, s druge strane, grad je obezbedio mesto gde restorani ostavljaju takvu hranu.
"U dogovoru s gradom moglo bi da se opredeli da neki naš višak koji bismo sigurno bacili negde odnesemo nego da stavimo u kontejnere pa da ti ljudi to vade iz kontejnera", izjavio je predsednik Udruženja ugostitelja Beograda Nikola Dimitrijevic.
Ipak, za ugostitelje koji odluce da poklone višak hrane, postupak nije tako jednostavan.
Direktorka Centra za socijalni rad Snežana Stoškovic kaže da je problem kontrola te hrane što cini proces komplikovanim.
"Kada hrana izade iz restorana ne postoji uverenje o ispravnosti, ali postoji drugi nacin, imamo primer Grocke gde ljudi kuvaju riblju corbu i mi cemo organizovati prevoz kako bi hrana došla do korisnika i to je najjednostavniji nacin koji garantuje ispravnost", objasnila je strucni saradnik Crvenog krsta Srbije Dragica Kljajic.
Trenutno sa oko 40 miliona dinara država finansira rad narodnih kuhinja, ali i otvaranje novih, od kojih ce jedna biti u Boru.
U Ministarstvu rada i socijalne politike ocekuju da ce biti dovoljno novca za rad svih narodnih kuhinja do juna 2011. Ipak, restorani i pekare, višak hrane mogu da odnesu u prihvatilišta koja po pravilu zbrinjavaju veci broj korisnika od predvidenog.
