Izvor: RTS, 24.Sep.2012, 09:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Finansiranje od danas do sutra

Država za visoko obrazovanje izdvaja sve manje novca, upozoravaju na univerzitu. Iz budžeta se isplaćuju plate, ali, kako ističu, ostali troškovi, koji nisu mali, gotovo da se ne finansiraju.

Poslanici Skupštine Srbije sutra će glasati za izmene zakona o visokom obrazovanju kojima će se visokoškolskim ustanovama omogućiti da sopstvene prihode ne uplaćuju u budžet.

Uslov za upis naredne godine studija na fakultetima u Srbiji trebalo bi da, kao i prethodne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << godine, bude osvojenih najmanje 48 bodova. To predviđa predlog izmena zakona o visokom obrazovanju, koji bi sutra trebalo da bude pred poslanicima.

Ukoliko izmene ne budu usvojene, pravo da upišu narednu godinu studija o trošku budžeta imaće samo akademci sa maksimalnih 60 poena, kakvih je oko 20 odsto.

Na fakultetima kažu da država obezbeđuje plate, ali ono što se gotovo i ne finansira su ostali troškovi rada fakulteta i univerziteta koji nisu mali.

Pre tri godine dug države prema Univerzitetu u Beogradu bio je oko 600 miliona evra, od te sume Elektrotehničkom fakultetu duguje oko 10 odsto.

Dekan ETF-a profesor Miodrag Popović kaže da taj fakultet dobija oko milion dinara mesečno za funkcionisanje celog fakulteta. "Samo troškovi grejanja, vode, struje su veći od toga. Da ne govorimo o opremi laboratorija, neophodnom materijalu", ističe Popović.

Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu profesor Milorad Milovančević navodi da država tom fakultetu daje 18 odsto mesečnih potreba. "To dovoljno govori. Gledate čoveka koji plaća kiriju za svoje radno mesto", kaže Milovančević.

Mnogi fakulteti sopstvenim sredstvima obezbeđuju svoj rad.

Za visoko obrazovanje odvaja se 0,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, a za nauku 0,3 odsto, i ta izdvajanja stalno padaju, opominju profesori. Profesor Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, navodi da se i dalje obrazovanje tretira kao potrošnja.

"I dalje se računa da je tu najlakše uštinuti pare i misliti da to neće da košta. Ne - to će mnogo da košta. Ako imate loš kvalitet obrazovanja, nećete to videti u mandatu ove vlade, ili možda hoćete za dve - tri godine. Ali to ćete videti za deset godina", ističe Kovačević.

Zakonom o visokom obrzovanju usvojenim 2005. godine, Vlada i univerziteti svake godine morali bi da potpisuju ugovor o finansiranju. Međutim, ta odredba se još ne primenjuje.

"Kad u ugovoru nešto piše, vi planirate. Imate ta sredstva, i možete nešto malo dugoročnije da gledate. Mi živimo od danas do sutra", navodi Branko Kovačević.

"Mislim da se to namerno radi, jer Vlada nije sigurna da će ta sredstva koja napiše u ugovoru moći i da garantuje", ističe rektor Beogradskog univerziteta.

Ministar Žarko Obradović kaže da će način finansiranja biti bolji 2014. godine, kada uslov za upis studentata bude 60 bodova, kada se budu tačno znale kvote i kada očekuje poboljšanje ekonomske situacije u zemlji. Osim toga, podseća, mnoga pitanja, biće regulisana strategijom obrazovanja.

Nastavak na RTS...