Izvor: Večernje novosti, 23.Sep.2012, 22:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manje rokova za ispit

AKO Skupština Srbije, na vanrednoj sednici u utorak, usvoji izmene Zakona o visokom obrazovanju, akademci će i narednu školsku godinu moći da se školuju na budžetu sa osvojenih 48 bodova. Predložene izmene zakona predviđaju i da ove školske godine ostane šest ispitnih rokova, ali da u naredne dve godine broj bude smanjivan za po jedan rok.Isto tako, dogodine će za studije o trošku države biti potrebno minimalno 50 poena.Ovo su najvažnije novine koje donose predložene izmene zakona, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kojima su akademci polovično zadovoljni. Dopada im se što se uslov za budžet ne povećava, ali ne i smanjenje broja rokova.Novina u zakonu je i podizanje budžetske lestvice na maksimalnih 60 bodova na početku školske 2014/15. godine. Ovo, zapravo, i nije novina, već težnja države još od 2005. godine, kada je usvojen sadašnji zakon koji reguliše visoko školstvo, da se po principima „Bolonjske deklaracije“ o trošku države školuju samo oni koji u toku jedne godine polože sve ispite.Prva verzija zakona predviđala je 60 bodova za budžet, pa je 2008. godine ona promenjena. Napravljena je lestvica za četiri godine, po kojoj bi se donja granica za budžet pela sa 42, na 48, pa na 54 i konačno 60 poena. Međutim, kada je trebalo da se uslov poveća na 54 boda, posle protesta studenata, zakon je opet izmenjen i budžet vraćen na 48. Ove godine opet se odustalo od podizanja kriterijuma.- Moramo vrlo brzo da dođemo na 60 bodova - kaže za „Novosti“ prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. - Velika je stvar što smo smogli snage da napravimo državnu Strategiju razvoja obrazovanja do 2020. godine. Sada je važno da svaki univerzitet i fakultet napravi sopstvenu strategiju - odredi viziju, ciljeve, sagleda probleme i da li želo da bude na dnu, sredini ili vrhu obrazovnog prostora. Moramo da prekinemo da kukamo na studente ili državu za ono za šta smo sami, kao profesori ili čelni ljudi fakulteta, krivi.Mnogi studenti preopterećeni su obavezama i teško ispunjavaju ono što od njih traže fakulteti, pa je zato i nedovoljan broj onih koji ispune sve obaveze u toku jedne školske godine. Potrebno je, smatra prof. Mitrović, osloboditi ih nepotrebnih znanja i fokusirati se na ono što će im biti potrebno u struci za koju se školuju.On dodaje i da je broj rokova, oko čega se studenti bune, najmanji problem.SVAKI DESETI POSLEDNjA analiza efikasnosti studiranja, koju je Univerzitet u Beogradu radio prošle godine, pokazala je da u prvoj generaciji „bolonjaca“ tek svaki deset student diplomirao u roku. Od 11.414 upisanih u generaciji 2006/2007. za četiri godine diplomiralo ih je tek 1.170.- Potrebno je reformisati ceo kalendar nastave - naglašava Mitrović. - Školska godina, posebno za brucoše, mogla bi da počinje ranije. Za starije bi bilo dobro da deo predmeta krenu ranije da slušaju, da se više ne bi dešavalo da kolokvijume iz svih predmeta imaju u petoj nedelji nastave. To je prenaporno za studente.A smanjeni broj rokova i nije neka novina. Prema rečima Miloša Zeljkovića, potpredsednika Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu, i ranije je bilo tako. Još se samo ne zna koji rok će biti ukinut.- Izmenama Zakona iz 2010. godine vraćen je šesti ispitni rok, koji je ranije bio ukinut - objašnjava Zeljković. - Više od broja rokova, važno je da se bolje proceni opterećenost studenata u okviru svakog predmeta i onda će i u manje rokova moći lakše da polažu ispite.

Nastavak na Večernje novosti...