Izvor: eKlinika.rs, 26.Okt.2025, 16:01

Da li je moguće da alergija na koštunjavo voće kod dece prođe

Alergija na koštunjavo voće kod dece predstavlja značajan i složen izazov kako za roditelje i negovatelje, tako i za pedijatre i alergologe. Za razliku od mnogih alergija na hranu (npr. mleko ili jaja) koje kod dece često spontano prolaze, alergija na koštunjavo voće je znatno stabilnija i izlečenje je retko.
Šta je alergija na koštunjavo voće Kod dece, alergija na koštunjavo voće  (tree nut allergy) podrazumeva da imunski sistem pogrešno prepoznaje proteine u voću poput >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << oraha, badema, lešnika, indijskih oraha, pistaća, pekan oraha i slično kao opasne, te pokreće reakciju.
Ta reakcija je najčešće posredovana imunoglobulinom E (IgE). Radi se o brzoj, IgE-zavisnoj reakciji pri prvom dodiru ili vrlo ranoj izloženosti.
Alergija na koštunjavo voće kod dece: Kako prepoznati simptome U kliničkom smislu, nakon unosa i male količine koštunjavog voća ili proizvoda koji ga sadrži, kod osetljivog deteta mogu se javiti različiti simptomi. Oni variraju od blagih (svrabež u ustima, otok usana) do veoma ozbiljnih, uključujući respiratorne simptome, pad krvnog pritiska i anafilaksiju.
Važno je razlikovati ovu „pravu“ alergiju na koštunjavo voće od sindroma reakcije na polen-hranu (poznatog kao PFAS/pollen-food allergy syndrome). Tu reakcija može da bude lokalizovana (npr. svrab u ustima nakon neobrađenih lešnika). Rizik od teške anafilakse manji.
Prevalencija i klinički značaj kod dece Podaci pokazuju da je prevalencija alergije na koštunjavo voće kod dece široko varijabilna. U literaturi se navodi raspon od približno 0,05 do 4,9 odsto u različitim delovima sveta. U jednoj studiji iz Australije, kod dece od 6 godina bila je potvrđena prevalencija do 3,0 odsto za alergiju na indijske orahe.
Klinički značaj je veliki. Tako je jedna studija analizirala decu predškolskog uzrasta (prosečno 3,1 godina) kojima je bila uzrokovana anafilaksija koštunjavim voćem. Većina je imala i druge alergijske bolesti (92 odsto njih). Reakcija je nastupila vrlo brzo (u 92 procenta unutar 30 minuta).
Noviji podaci pokazuju da je upravo koštunjavo voće (posebno indijski orah) vodeći uzrok reakcija anafilakse među alergenima iz hrane kod dece u nekim delovima sveta. Jasno je koliko je važno alergen rano prepoznati i primeniti mere zaštite.
Dijagnostika i praćenje Dijagnostika alergije na koštunjavo voće kod dece uključuje sledeće korake:
klinička procena (istorija nakon izlaganja orahu ili proizvodu koji ga sadrži, simptomi, doba pojave) testovi preosetljivosti (kožni testovi/skin prick test – SPT) i serumski testovi specifičnih IgE antitela (sIgE) oralni izazov hranom (oral food challenge/OFC) smatran je zlatnim standardom za potvrdu (i isključivanje) alergije, naročito kada testovi i istorija nisu jednoznačni praćenje tokom vremena (važno je periodično reprocenjivati stanje, jer kod neke dece može doći do promene, iako je to retko kod koštunjavog voća. Na primer, starija studija je pokazala da oko 9 odsto dece sa alergijom na orahe može da „preraste“ alergiju.
Dodatno, kod dece koja su alergična na jedan tip koštunjavog voća često se proverava i senzibilizacija na druge vrste. Postoji značajna reaktivnost među orašastim plodovima.
Prirodni tok i izgle­di za „izlazak“ iz alergije Za razliku od mnogih alergija na hranu (npr. mleko ili jaja) koje kod dece često spontano prolaze, alergija na koštunjavo voće je znatno stabilnija. Izlečenje je retko. U preglednom radu iz 2024. godine navodi se da je alergija često životno dugotrajna i da su izgledi za rešavanje manji nego kod nekih drugih alergena.
Takođe, studija iz 2018. godine pokazuje da deca sa alergijom na kikiriki i jaja imaju veći rizik da do dobi od 6 godina imaju i alergiju na orahe.
Znači, iako izlečenje jeste moguće, ne može se računati kao pravilo. Zbog toga je važno dugoročno upravljanje, kao i mere bezbednosti.
Preventivne i zaštitne mere Za roditelje i lekare, upravljanje alergijom na koštunjavo voće kod dece obuhvata nekoliko ključnih aspekata. To su:
Potpuno izbegavanje okidača – detetu se ne daje voće koje je alergen, kao ni proizvodi koji ga mogu sadržati (npr. kolači, slatkiši, grickalice, začini). Pažljivo čitanje deklaracija – s obzirom na to da mnogi pakovani proizvodi mogu sadržati tragove orašastih plodova, važno je proveriti sastav i podatke o mogućoj kontaminaciji. Plan za hitne slučajeve – ako dete ima potvrđenu alergiju, neophodno je da ima pristup anti-aler­gijskoj terapiji (npr. epinefrin/adrenalin autoinjektor) i da roditelji i školsko osoblje znaju kako da reaguju u slučaju ozbiljne reakcije (anafilakse). Edukacija i komunikacija – dete treba naučiti da izbegava alergen i da obavesti odrasle (roditelje, učitelje, negovatelje) o svojoj alergiji. Takođe, osoblje u školi ili vrtiću mora biti obavešteno o stanju i planu delovanja. Kontrolni pregled i ponovna procena – S obzirom na to da kod manjeg broja dece može doći do promene u alergijskom statusu, preporučuje se da se alergolog angažuje za periodične kontrole i eventualno razmatranje oralnog izazova, ukoliko je situacija prikladna. Članak Da li je moguće da alergija na koštunjavo voće kod dece prođe se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...