Izvor: Danas, 16.Feb.2015, 22:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa na raskršću
Čini se da se još jednom Evropa našla na raskršću. U jednom pravcu leži budućnost, prema kojoj je, kako tvrde pesimisti, uspon populističkih pokreta i poniranje evra, dokaz da kontinent srlja u geopolitički i ekonomski zapećak. U drugom pravcu, leži strmi, uzlazni put ka evropskim integracijama i ponovno pojavljivanje Evrope kao globalne sile, pravac, kako kažu optimisti, kojim će kontinent krenuti pošto se probudi i shvati da mora da ima snage da prebrodi najteže oluje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas <<
Ne zna se koja će budućnost biti ispunjena. Da li je Evropa baka koja više nije energična, kao što je rekao papa Franja tokom obraćanja Evropskom parlamentu prošlog novembra? Ili je feniks, da se uzdigne (opet) iz pepela? Ishod zavisi, naravno, od toga kako će Evropa odgovoriti na aktuelne tegobe.
Za početak, važno je priznati da perspektive deluju sumorno. Sedamdeset godina nakon oslobođenja Aušvica, Jevreji su i dalje meta napada i ubistava u evropskim gradovima. Više od 50 godina od okončanja alžirskog rata, evropski muslimani se suočavaju sa većom diskriminacijom nego ikad. Sa ruskim separatistima i možda čak i ruskim vojnicima koji se bore sa vladinim snagama u Ukrajini, avet rata ponovo proganja kontinent. I izbor levičarske vlade u Grčkoj podstakao je pitanja da li je uvođenje evra bila dobra ideja.
S druge strane, Evropa se suočavala sa većim, mnogo većim zlom i iz toga izlazila jača nego ikada.
Nakon prve polovine dvadesetog veka - najkrvavijeg perioda u ljudskoj istoriji - lideri kontinenta vratili su se sa ratišta kako bi položili temelje trajnom evropskom miru. Evropa možda nikada neće povratiti svoj položaj centra sveta, ali može i dalje da bude važan akter i atraktivan model za druge. Zaista, kad gledate poizdalje, vidite širu sliku. Gledano iz Kine, Evropa je pre svega privlačna investiciona prilika; spektakularni pad evra je posebno primamljiv. Kontinent ne može biti ostrvo stabilnosti kao što je nekada bilo - ruski lider Vladimir Putin i nekoliko hiljada džihadista vide to na taj način. Ali, rizici sa kojima je suočena blagi su u poređenju sa hroničnom nestabilnošću i akutnim pretnjama sa kojima se suočava veći deo sveta.
Krvava istorija Evrope takođe pruža korisna upozorenja za Kinu i ostatak Azije, i može poslužiti kao primer za prevazilaženje dugogodišnjih animoziteta u regionu. Iako su tenzije između Kine i njenih suseda povodom teritorijalnih pretenzija u Istočnom i Južnom kineskom moru znatno umanjene u proteklih nekoliko meseci, perspektiva pogoršanja kinesko-japanskih odnosa, ostaje posebno zabrinjavajuća. Pomirenje po francusko-nemačkom modelu možda još nije na dnevnom redu, ali bi za dve azijske sile bilo pametno da uče iz evropskog iskustva.
Gledajući iz SAD, slika je potpuno drugačija. Iz američke perspektive, Evropa je manje model, a više istorijski relikt. Kontinentalne nacionalne karakteristike su se vratile u prvi plan: Nemačka sa svojom ekonomskom moći, Francuska sa svojim teroristima, Grčka sa levičarima i tako dalje.
Iz perspektive najsiromašnijih delova sveta, Evropa predstavlja najslabiju kariku u koaliciji za borbu protiv radikalnog islama, bitku koja uzima svoj najveći danak - uprkos utisku koji stvaraju zapadni mediji - pre svega na Bliskom istoku, u Južnoj Aziji i Africi.
Za mnoge koji beže od sukoba u ovim regionima, Evropa je takođe obećana zemlja - predmet nada i snova onih koji rizikuju svoje živote kako bi se domogli prosperitetne strane Sredozemnog mora.
I na kraju, kolektivnu sudbinu Evropljana odrediće to kako oni vide sebe. Ukoliko ne iskoriste ovaj odlučujući trenutak da definišu sebe - na primer tako što će pokrenuti teške reforme koje su njihovim zemljama očajnički potrebne - rizikuju da završe na putu kojim nisu imali nameru nikada da krenu.
Autor je viši savetnik na Francuskom institutu za međunarodne odnose (IFRI) i profesor na Institutu političkih nauka u Parizu
Copyright: Project Syndicate, 2015. www.project-syndicate.org
