Izvor: RTS, 04.Dec.2020, 07:01

Droga, falsifikati, pa ekologija – Interpol beleži 3.000 hapšenja zbog ekoloških zločina

Ekološki kriminal je treći najunosniji kriminal na svetu nakon droge i falsifikovane robe, pokazuje izveštaj Interpola, koji obeležava deceniju borbe protiv organizovanog kriminala u životnoj sredini. Analiza o novonastalim kriminalnim trendovima pokazuje alarmantan porast ilegalne trgovine i tretmana otpada.
Svake godine ekološki kriminal poraste za pet procenata. Najviše se ilegalno trguje divljim životinjama, ribom, drvetom, otpadom i mineralima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Interpol beleži 6.000 slučajeva zagađenja mora i trgovine otpadom i 3.000 hapšenja zbog krivičnih dela povezanih sa ekološkim zločinima.
Prema podacima srpske policije, 2017. i 2018. otkriveno je gotovo 2.000 krivičnih dela ekološkog kriminala. Zabeleženo je tek pet dela zagađenja životne sredine.
Jovan Rajić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu navodi da se najveći broj, pojedinačno posmatrano, krivičnih dela koja su procesuirana i koja su sankcionisana odnosi na nezakonitu eksploataciju šuma, na ubistvo i na zlostavljanje životinja.
"Najopasnija krivična dela, ona koja najviše u nekom zbiru utiču na zdravlje građana zapravo krivična dela koja čine pravna lica, odnosno ona koje dolaze iz ovih takozvanih prljavih industrija dakle koje čine zagađivači, a koji nisu u dovoljnoj meri procesuirani. Potrebno je da sudije i tužioci imaju posebna znanja iz ove oblasti", smatra Rajić.
Ustav Srbije jasno predviđa (član 74):
- Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju
- Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine
- i Svako dužan je da čuva i poboljšava životnu sredinu.
Krivični zakonik propisuje 18 krivičnih dela protiv životne sredine. U praksi, zvanični podaci pokazuju da se u velikim gradovima diše jako zagađen vazduh. Zagađena je i većina reka, a pomor ribe u njima nije retkost.
Za sve to niko ne odgovara, kao ni za bacanje otpada u prirodu i stvaranje više hiljada divljih deponija.
"Mi imamo jako razvijenu regulativu, međutim s druge, strane imamo zvanične podatke koji pokazuju da svake godine u Srbiji imamo 6.000 prevremenih smrti, dakle 6.000 ljudi samo zbog zagađenja vazduha ne doživi očekivanu životnu dob. Takođe imamo izveštaj DRI koja kaže da zbog neadekvatnog upravljanja industrijskim otpadom Srbija godišnje gubi 6,7 milijardi dinara", naglašava Mirjana Drenovak Ivanović, profesor ekološkog prava, Pravni fakultet, član pregovaračkog tima za Poglavlje 27.
Da bi se tačno znalo koje zagađujuće materije i u kojim količinama ispuštaju u vazduh, vodu i zemljište više od 200 industrijskih postrojenja trebalo bi da imaju integrisane dozvole za rad. Ima ih svega nekoliko. Rok da ih obezbede sa 2015. pomeren je za kraj ove godine.
"Možemo da očekujemo ili ubrzan postupak izdavanja dozvola koje treba da definiše šta je koji operater kao maksimalno zagađenje moguće da ispusti, a s druge strane možemo da očekujemo povećan broj krivičnih dela protiv životne sredine i zdravlja ljudi", dodaje
Interpolo globalni tim sa 194 zemlje sarađuje na otkrivanju i zaustavljanju zločina zagađenja koji ugrožava živote milionima ljudi, ima direktan uticaj na klimatske promene i migracije i može pokrenuti širenje virusa sa životinja na ljude.

Nastavak na RTS...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.