Izvor: RTS, 21.Feb.2022, 14:28

Dan maternjeg jezika – kako da kao društvo zaslužimo peticu iz srpskog

Širom sveta se obeležava Međunarodni dan maternjeg jezika. U svetu se govori oko 6.000 različitih jezika, a lingvisti predviđaju da bi do kraja ovog veka mogla nestati čak polovina. Aleksandar Milanović, profesor Filološkog fakulteta, ističe da kada bi u ispitnom roku ocenjivao srpski jezik, da bi prosečna ocena nesumnjivo bila četvorka, zato što peticu treba zaslužiti i da društvo treba da se trudi da stigne do petice. Smatra da su nam za očuvanje maternjeg jezika, prirodniji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mehanizmi iz slovenske sredine.
Na Dan maternjeg jezika dr Aleksandar Milanović, profesor Odseka za srpski jezik i književnost, ocenjuje za RTS kakva je razvijenost srpskog jezika, od kog naroda možemo prepisati recept za očuvanje pisma i ko treba da zaštiti maternji jezik.

Profesore, kada biste u ispitnom roku ocenjivali srpski jezik, koju ocenu biste dali?
Na nivou ljubavi za srpski jezik i razvijenosti srpskog jezika danas, to je nesumnjivo petica, na nivou odnosa nas samih prema jeziku i našem nacionalnom pismu na nivou društva i države, to bi bila već trojka. Kada govorimo o onim srednjoškolskim ocenama, tako da je pitanje postavljeno tako, da bi to bilo više ocena.
A koja bi prosečna ocena bila?
Prosečna ocena nesumnjivo četvorka, zato što peticu treba zaslužiti i društvo treba da se trudi da stigne do petice, to nije pitanje proizvoda već rezultat procesa koji ne sme da se zaustavi. Jaka četvorka sa peticom koja je ideal.
Oko 12 miliona ljudi u svetu govori srpski jezik. Sa koje strane dolaze najveće pretnje po srpski jezik i pismo?
Najveće pretnje dolaze i od spolja i iznutra. Kad kažem spolja, to je proces globalizacije koji nas nužno tera na neke koloseke unifikovanja srpskog jezika, i izjednačavanja srpskog jezika sa engleskim jezikom i jezicima koji danas dominiraju u zapadnoevropskoj kulturi.
Sa druge strane, i naša unutrašnja spremnost da se i bez borbe i bez plemenitog napora za očuvanjem identiteta srpskog jezika nekako lako predamo i govori da je veća opasnost od nas, možda čak i iznutra nego što su to spoljni pritisci.
Izjavili ste jednom prilikom da se često prenaglašavaju strani negativni uticaji na srpsku kulturu, a da se zanemaruje naša odgovornost u propadanju sopstvenog jezika. U kom segmentu je naša najveća odgovornost?
Čini mi se da nedovoljno pažnje poklanjamo očuvanju ćirilice u srpskoj kulturi a sa druge strane i na očuvanju gramatičkih i nekih drugih specifičnosti koje srpski jezik izdvajaju ne samo među slovenskim već i među svetskim jezicima.
Kako ocenjujete nivo jezičke kulture i pismenosti? Da li je lošija situacija sa jezikom ili pismom?
Nivo jezičke kulture nije na potrebnom nivou, jer ta funkcionalnost prosečnog govornika srpskog jezika nije baš zadovoljavajuća i iz tog ugla bi se reklo da moramo mnogo više raditi na nivou jezičke kulture svakog od nas.
Sa druge strane i zapuštenost pisane strane srpskog jezika koja je vidljiva od reklama pa do javnih medija. 
Jednom ste izjavili da je jedno šta o jeziku misli društvo, a drugo šta o jeziku misli država i da ste zabrinuti zbog odnosa države prema srpskom jeziku. Gde očekujete najveću reakciju države u kojim oblastima, u kojim segmentima?
To bi se dalo svesti na dva ključna pitanja, prvo je da se donese novi, aktuelni zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, mi još uvek slušamo zakon iz 1991. a čini mi se da je on i više nego anahron.
A druga stvar, koja je u vezi sa prvom leži u činjenici da je predmet srpski jezik i književnost nema status u školstvu koji bi morao da ima na osnovu svega i na osnovu statusa maternjeg jezika koji on ima u drugim evropskim državama. 
Koji su mehanizmi zaštite srpskog jezika, da li dobar recept imaju Francuzi i na koga bismo mogli da se ugledamo?
Francuzi imaju jako dobar model i čini mi se ako bismo tražili neku paradigmu u zapadnoj Evropi, čini mi se da bi francuski model koji je sa jedne strane poprilično rigidan za strane jezičke uticaje, a sa druge i ne sasvim isključiv za strane uticaje, a iznutra okrenut očuvanju francuskog jezika i identiteta.
Ako bih morao birati bilo bi prirodnije birati iz slovenske sredine, za mene je ruski model najpoželjniji model.

Nastavak na RTS...