Izvor: Politika, 10.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za decu ravna borbi za Kosmet
Samo ove godine nas je 25.000 manje nego prošle, a u Srbiji se od steriliteta leči 200.000 parova. Borba za natalitet mora da bude nacionalni prioritet
U Srbiji se godišnje rodi oko 80.000 dece, a umre između 103.000 i 105.000 ljudi. Svake godine ima nas 25.000 manje. Do pre deset godina u porodilištima Srbije rađalo se godišnje oko sto hiljada beba, a danas smo, kako kažu statističari, na nivou evropskog proseka: Srpkinja, danas rađa kao Francuskinja ili Nemica – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1,62 deteta. Docent dr Aleksandar Ljubić, ginekolog i pomoćnik direktora Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije i član Komisije za vantelesnu oplodnju, kaže da je borba za svako dete, odnosno protiv "bele kuge" za državu važna koliko i borba za teritoriju, ravna je borbi koja se ovih dana vodi za Kosmet.
– Broj dece koja se rađaju u jednoj zemlji ne zavisi samo od ekonomskog stanja. Mnogo više dece dolazi na svet u Aziji ili Africi. Naravno, žene se danas mnogo više školuju, zaposlene su i samo u odnosu na poslednjih 10 godina starost prvorotke se produžila za godinu dana. Kod nas žena svoje prvo dete danas u proseku rađa sa 26 godina, a samo deceniju ranije je to bilo sa 25 godina – navodi dr Ljubić.
On dodaje da bi kod nas bilo neophodno da se podstakne i pomogne da žena ima više od dva deteta da bi se očuvala populacija, da bismo opet imali bar 100.000 novorođene dece godišnje. Jer, kako kaže dr Ljubić, "dok ima ljudi, ima i zemlje, a mi smo suštinski, biološki jak narod, koji u Prvom svetskom ratu izgubio četvrtinu svog muškog stanovništva, a ipak opstao".
Ginekolozi su se, poslednjih godina, međutim, okrenuli parovima koji žele a ne mogu da imaju decu, odnosno koji imaju manji ili veći problem sa sterilitetom. Samo na prvi pogled izgleda nelogično da se ne bave više onim ženama i parovima koji su zdravi i koji mogu da imaju decu.
– U Srbiji živi 1.800.000 žena u reproduktivnom periodu, znači, u dobi kada mogu da imaju decu, ali one imaju svoje planove. Država može da obećava da će biti bolje, da postavlja bilborde s porukama "imajte decu" ili "porodica je lepa", ali od onih parova koji mogu a neće da imaju decu – nema vajde. Ginekolozi su tu nemoćni: ni uz najbolju psihološku podršku ne mogu da odgovore žene koje su odlučile da abortiraju. Uostalom i ne treba uticati na ovu odluku žene – navodi dr Ljubić.
Prošlogodišnja odluka da država za 1.000 parova obezbedi besplatnu vantelesnu oplodnju, po tvrdnji dr Ljubića, prvi je, ali veliki korak. Posle decenije borbe i mnogih sastanaka sa lekarima, političari su shvatili da država ima dužnost da pomogne ljudima koji žele potomstvo. Dr Ljubić kaže da ništa ne vrede obećanja da će država povećati primanja za 500 evra, pa će onda svako ko želi moći da ima dete, kada realno to zavisi od ekonomije. Zato država može konkretnim merama da pomogne lečenje steriliteta.
– U Srbiji ima oko 200.000 parova koji se leče od steriliteta, znači svaki sedmi, osmi par ima neki problem. Prvi korak je, prema mogućnostima, da se veštačka oplodnja omogući za 1.000 parova i odatle očekujemo oko 250 do 300 trudnoća. To je evropski prosek. Lako je izračunati da tako onda jedno dete "košta" 10.000 evra. Pošto deca nisu lubenice na pijaci, pa da se cenkamo, a bez lubenica i možemo, ali bez dece ova zemlja više ne može, mora da se zna da nijedno dete nema cenu. Da bi dete stiglo na svet potreban je timski rad visokoedukovanih ljudi i ogroman trud, ali bar znamo – dobićemo decu, biće nas više – ubedljiv je dr Ljubić.
Biologija je, podseća naš sagovornik, ženu pripremila za potomstvo već u 20. godini, ali materinstvo se danas odlaže. Veliki je problem što u Srbiji danas prosečna žena koja leči sterilitet ima 39 godina. Doktor kaže da je to zato što o roditeljstvu parovi razmišljaju mnogo kasnije, kao i zbog toga što ženama prođe dragoceno vreme u traženju nekih alternativnih načina začeća, umesto da u pravom trenutku potraže efikasno lečenje. Nažalost, sterilitet se teže leči što su ljudi stariji, pa je danas mnogo kraći period kada lekari parovima savetuju da se obrate za pomoć. To je, kaže naš sagovornik, već posle godinu dana zajedničkog života, ali dodaje da je, nažalost, kod nas nivo zdravstvenog obrazovanja nedozvoljeno nizak i, zanimljivo je, nije u skladu s nivoom opšteg obrazovanja. Tako, sterilitet neće proći sam od sebe, a, sa druge strane, danas je ovaj problem u velikoj meri izlečiv i zato ljudi moraju da imaju ideju da se bore za sebe i za svoje potomstvo.
Osim toga, drugi korak jeste da država nastavi opremanje laboratorija i klinika u kojima će pomoći parovima koji žele decu, jer bez toga ovaj važan poduhvat neće moći da se izvede samo u tri klinike za celu Srbiju.
Olivera Popović
[objavljeno: 10.02.2007.]
.jpg)
