Izvor: TvojPortal.com, 12.Dec.2011, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Biraju penale pre invalida

Dnevnik.rs Mada je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno oko 18.000 osoba sa invaliditetom, za dve godine, koliko je na snazi Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, do posla je došlo samo 7.000 lica jer se većina srpskih poslodavaca, pa i država kao poslodavac, rađe opredeljuje da plate kaznu nego da zaposle osobu sa invaliditetom.


Pored toga i obrazovna struktura osoba sa invaliditetom doprinosi da manji >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << broj njih dođe do radnog mesta jer je skoro polovina bez stručnih kvalifikacija, 47 odsto ima srednju školu a samo pet odsto ima završenu višu školu ili fakultet.
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom je i donet upravo zbog toga da bi se takva lica brže i lakše zapošljavala jer je pre njegovog usvajanja godišnje do posla dolazilo svega njih 200-300. Prema rezultatima instraživanja koje je sproveo sajt "Infostud" na uzorku od 250 poslodavaca, samo 40 odsto srpskih gazda na platnom spisku svog preduzeća ima osobu sa hendikepom. Objašnjavajući razloge zbog kojih nisu zaposlili osobu sa invaliditetom najveći broj poslodavaca istako je da im se na konkurs nisu javile osobe sa specifičnim potrebama, a radni prostor nije prilagođen ovim ljudima svakom petom poslodavcu što ističu kao prepreku za zapošljavanje.
S druge strane jasno je da je poslodavcima lakše da plate kaznu zbog nezapošljavanju osoba sa invaliditetom nego da zaposle ove osobe i da su na to odmah i računali kada im je zakon nametnuo obavezu da ili zaposle ovakve osobe ili plate u budžet Srbije za pomoć. Podaci Poreske uprave Ministarstva finansija pokazuju da je na ime penala zbog nezapošljavanja osoba sa invaliditetom od maja do oktobra ove godine u budžet uplaćeno 954 miliona dinara. U isto vreme inspektori Poreske uprave podneli su protiv 965 poslodavaca prekršajne prijave zbog nepoštovanja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji koji obavezuje svakog gazdu koji ima između 20 i 49 zaposlenih da zaposli jednu, a onaj koji ima više od 50 radnika barem dve osobe sa hendikepom i na svakih narednih 50 da zaposli još jedno lice. Najveći broj nesavesnih poslodavaca nalazi se u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.
Gazda koji ne izvršava obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, inače, plaća penale u visini trostrukog iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio. Ovaj novac uplaćuje se u fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje.
Pokrajinski ombudsman je takođe sproveo istraživanje o zapošljavanju osoba sa invaliditetom u vojvođanskim organima uprave na lokalnom i pokrajinskom nivou i zaključio da zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa inaliditetom kao poslodavci nedovoljno poštuju i budžetski korisnici, odnosno opštine i pokrajinski organi. S druge strane, navodi Pokrajinski ombudskan, podaci Pokrajinske Nacionalne službe za zapošljavanje prema kojima je broj novozaposlenih osoba sa invaliditetom u Vojvodini ove godine udvostručen u odnosu na prošlu ukazuje da zakon u većoj meri primenjuju privatni poslodavci u Vojvodini.
Samo je 12 pokrajinskih i organa lokalne samouprave u Vojvodini odnosno javnih preduzeća zasnovalo radni odnos sa osobom sa invaliditetom, ukazuje Pokrajinski ombudsman. Rezultati istraživanja ukazuju i na to da se u situacijama kada bi država, oličena u pokrajinskoj i opštinskoj vlasti , trebalo da bude poslodavac, ona radije pribegla uplaćivanju sredstava u fond za zapošljavanje osoba sa invaliditetom umesto da se one primaju u radni odnos. Ovakvim postupanjem osobama sa invaliditetom se uskraćuje još jedna mogućnost društvene afirmacije što je u suprotnosti sa ciljevima i namerom zakonodavca.
Lj. Malešević

invalidizaposleni

Nastavak na TvojPortal.com...