Izvor: RTS, 19.Maj.2015, 19:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Armija mladih bez posla
Sadašnjost i budućnost društva, najvažniji resurs, pokretačka snaga – tako se u Srbiji govori o mladima. Ipak, njihov položaj je drugačiji od opisa. To govori podatak da 38 odsto njih nema posao, što nas svrstava među zemlje sa najvećom nezaposlenošću mladih. Ministarstvo omladine nedavno je najavilo projekat povezivanja kompanija i ministarstava, s ciljem da se smanji stopa nezaposlenosti. Da li je to dovoljno?
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Škola, posao, porodica. Mnogima idealan životni put, za mlade u Srbiji često nije moguć.
"Imam dete dve godine i već dve godine i više ima kako ne radim. Tražim posao, ali je teško", kaže jedna sagovornica. Mladić iz Novog Pazara kaže da je bio prinuđen da radi posao konobara, jer posla u struci nema.
Sličnu sudbinu deli više od 200.000 mlađih od 30 godina. Stopa nezaposlenosti mladih naglo je počela da raste pre šest godina, da bi 2012. dostigla vrhunac od čak 42,3 odsto. U poslednje dve godine situacija je malo bolja, ali i dalje alarmantna. Posao ne garantuje ni fakultetska diploma.
"Najzastupljeniji su mladi ljudi za završenom srednjom školom, njih je dve trećine, dok je svako peto mlado nezaposleno lice sa diplomom visoke škole. Možemo reći, ako posmatramo neki period od pre pet-šest godina do danas, da su danas mladi koji traže posao mnogo obrazovaniji nego pre pet-šest godina", rekla je Vesna Pantelić iz Zavoda za statistiku.
Svesni toga, Petar i Milan su rešili da pokrenu sopstveni posao. Ideju i znanje imaju, a poslovno iskustvo dobiće u biznis inkubatoru.
"Trenutno razvijamo platformu koja povezuje ljude koji prave igrice i ljude koji imaju potrebu da im se igrice naprave", kaže Petar Korda.
"Ima dosta toga što mi ne znamo dovoljno dobro, a ovde je baš dosta ljudi koji su spremni da pomognu, da podele sve što nas zanima, mislim i na mentore i na ljude koji rade u Hubu", kaže Milan Jerković, student Elektrotehničkog fakulteta.
Iako pozitivni, takvi koncepti ili povremeni programi za zapošljavanje nisu dovoljni da reše problem, kažu poznavaoci. Treba početi od korena – stvaranja novih radnih mesta i kvalifikovane radne snage sa adekvatnim i praktičnim znanjem.
"Treća važna stvar jeste i da mladi počnu da veruju da, ako se budu tako školovali, mogu da nađu posao. To je stvar koja se tiče izgradnje poverenja u institucije ovog sistema, a mi smo i tu slabi. Jer, naravno, ako je opšta priča da se zapošljava politički, pa čak i na najmanje kvalifikovana mesta, zašto bi se neko trudio u školi da uči po nekom intenzivnijem programu", kaže Slobodan Cvejić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
I ostatak Evrope se bori sa istim problemom – svaki drugi mladi Grk, Španac, Makedonac nema posao. S druge strane, neke zemlje su uvele sopstvene sisteme koji daju rezultate: Nemačka – dvojno pripravničko stažiranje, Holandija – nestandardne radne ugovore, Danska – aktivne mere zapošljavanja. Tako su stopu nezaposlenosti smanjile za polovinu.
.jpg)
