Izvor: TangoSix.rs, 05.Dec.2016, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Analiza: Tržište borbenih aviona
U situaciji kada većina evropskih i svetskih država usled različitih okolnosti smanjuje izdatke za vojsku, to se neminovno odražava i na nabavke vojne tehnike, naročito one koja je izuzetno skupa. Među najskupljim naoružanjem danas nalaze se i savremeni višenamenski borbeni avioni koji su neophodni ukoliko se želi zadržati ili ostvariti suverenitet vazdušnog prostora i njegova efikasna kontrola kao i mogućnost borbenog dejstva po neprijatelju iz vazduha.
Na cenu i dostupnost >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << borbenih aviona utiču mnogi faktori, a sigurno su najvažniji politički i ekonomski odnosi između zemalja kao i njihovi interesi. Visoke cene proizvođači opravdavaju na razne načine. Uglavnom su to troškovi razvoja i proizvodnje, nove tehnologije i njihov eventualni transfer kao i ponude paketa logistike. Često se dešava da su cene nerealne pa su predmet dugih pregovora koji mogu dovesti do smanjena narudžbina ili čak otkazivanja posla.
Trenutno najskuplji avion na tržištu je američki F-35. Proizvođač nastoji da se ta cena u budućnsoti smanji na donekle podnošljivih 85 miliona dolara.U medijima se često pojavljuju informacije o cenama koje nisu precizne jer se ne zna da li je to cena po avionu sa ili bez obuke, održavanja, rezervnih delova, naoružanja, zemaljske opreme, prilagođavanja infrastrukture i svega onog što je potrebno da bi se avioni normalno koristili.
Sklopljeni ugovori koji se objavljuju obično manje ili više sadrže ove detalje ali se dešava da se za pojedine stavke potpisuju posebni sporazumi. Cene novih aviona, bez obuke, logistike i naoružanja obično se kreću od 25 do čak 150 miliona dolara dok se polovni mogu nabaviti za 5 do 15 miliona.
Siromašnije države prinuđene su da nabavljaju i polovne avione, a neretko se dešava da to urade i one koje su nešto bogatije, naročito ako taj tip već imaju u naoružanju. Mnoge zemlje su u proteklih 20-25 godina ostale bez borbene komponente svojih vazduhoplovnih snaga jer nisu mogle nabaviti modernije avione, a postojećima je ili istekao životni vek ili nije bilo novca za njihov remont ili modernizaciju. Prodaja polovnih aviona koji su kupovani od treće strane skoro uvek je morala imati odobrenje one države u kojoj se nalazi firma koja je avion konstruisala i proizvela.
Proizvođačima gotovo uvek pomažu države u kojima se nalaze i to kroz lobiranje i stvaranje političkih i ekonomskih uslova kod potencijalnih kupaca kojima se, u zavisnosti od odnosa, mogu ponuditi i razne pogodnosti kako bi im se finansijki olakšala nabavka. U to spadaju razni povoljni krediti koji mogu imati male godišnje kamate kao i odlaganje početka otplate, zatim tzv. offset poslovi u kojima država čija je kompanija prodala avione ulaže u zemlju koja je avione kupila.
U našoj analizi bavićemo se ne samo trenutnim tržištem borbenih aviona, već ćemo navesti realizovane kupovine modernih letelica kao i perspektive daljih nabavki. Pregled će obuhvatiti nove i polovne vazduhoplove.
Novi borbeni avioniZa najperspektivniji borbeni avion kada je reč o broju proizvedenih i prodatih aviona u budućnosti, smatra se američki F-35 ’’Lightning II’’. Želje SAD su da tri vida njihovih oružanih snaga (Ratno Vazduhoplovstvo – USAF, Ratna Mornarica – USN, Marinski korpusi – USMC) nabave oko 2443 aviona u verzijama F-35A (USAF), F-35B (USMC) i F-35C (USN i USMC). Do sada je proizvedeno više od 180 aviona, a deo pripada stranim vazduhoplovnim snagama među kojima su australijske, britanske, holandske, italijanske, izraelske, japanske i norveške.
Ujedinjeno Kraljevstvo za sada ima naručeno 138 aviona F-35B.Bez obzira na velike probleme u razvoju, na mišljenja mnogih stručnjaka o tome da je F-35 loš avion i da nikada potpuno neće biti operativan kako je zamišljeno, proizvodnja i narudžbine se nastavljaju. Sadašnje potvrđene narudžbine ili predviđene projekcije potreba obuhvataju isporuke oko 710 aviona inostranim kupcima. Tako bi Australija trebala da nabavi 72 F-35 (moguće proširenje i do 100 primeraka), Danska 27 F-35A, Holandija 37 F-35A, Italija 60 F-35A i 30 F-35B, Izrael 50 F-35I, Japan 42 F-35A, Južna Koreja 40 F-35A, Norveška 52 F-35A, Turska 100 F-35A i UK 138 F-35A i B.
Pored navedenih država smatra se da će ovaj avion nabaviti i mnoge zemlje koje koriste F-16 kao i one kojima pojedine verzije F-35 odgovaraju kao zamena za postojeće borbene avione. Tako bi se F-35 mogao naći u sastavu vazduhoplovnih snaga Belgije (iskazala potrebu za 34 novih aviona), Kanada (spominjala se cifra od 65 aviona), Singapur, Španija. Nije nemoguće ni da zemlje koje već učestvuju u programu naknadno, ako bi se ekonomska situacija popravljala, naruče i dodatan broj aviona.
Jedini strani korisnik Super Horneta je za sada Asutralija dok je Kuvajt drugi naručilac / Foto: RAAFIako se činilo da se proizvodnja takođe američkih borbenih aviona tipa F-15 i F/A-18 bliži kraju, poslednje narudžbine produžiće njihovu produkciju za još neko vreme. Kataru je skoro odobrena prodaja čak 72 aviona F-15QA (derivat aviona F-15E ’’Strike Eagle’’), a Kuvajt bi po poslednjim informacija nabavio 28 F/A-18E i F ’’Super Hornet’’. Sledeće godine Kanada će odlučiti da li će kao privremenu meru, sprovesti nabavku 18 novih Super Horneta za koji je zainteresovana i Malezija kao i Finska. Pored SAD jedini korisnik je Australija koja ima 24 F/A-18F i 12 EA-18G “Growler“.
Još uvek je u toku proizvodnja ukupno 84 aviona F-15SA (takođe verzija F-15E) za Saudijsku Arabiju ali ovaj posao već kasni par godina. Prethodno varijante F-15E su nabavile Južna Koreja (61 F-15K) kao i Singapur (40 F-15SG).
Buduća proizvodnja F-16 nije još uvek izvesna jer Bahreinu za sada nije odobrena nabavka dodatnih primeraka koji bi bili u najnovijoj verziji sa oznakom F-16V. U toku je proizvodnja još 22 F-16C i D za Irak kome je do sada isporučeno 14 aviona. Nove F-16 su u proteklih desetak godina nabavili Maroko (24), Oman (24 ), Poljska (48), UAE (80) a Egipat je svom inventaru dodao još 20 F-16.
Austrija je prvi inostranik korisnik EF-2000 a nabavila je 15 aviona od kojih je deo bio polovan i pripadao je Nemačkoj / Foto: ReutersVelika evropska nada, Eurofighter EF-2000 za sada je imao solidan izvozni uspeh. Austriji je isporučeno 15 komada od kojih je deo ipak bio polovan, Kuvajt je ove godine naručio 28 aviona, Omanu će sledeće godine biti isporučeni prvi od 12 naručenih, a najveći inostrani korisnik biće Saudijska Arabija koja je do sada primila preko 50 od 72 naručena EF-2000. Ova zemlja je čak zainteresovana za dodatne nabavke ovog aviona, a spominju se cifre od 24, 48 do čak još 72 primerka.
Nove Evrofajtere merkaju i Finska, Malezija i UAE. Za nekoliko godina biće isporučeni svi avioni koji su naručeni u državama gde se EF-2000 proizvodi, a to su Ujedinjeno Kraljevstvo sa 160, Nemačka 143, Italija 96 i Španija sa 73 aviona.
Tri avion Rafale D Ratnog Vazduhoplovstva Egipta koji je prvi strani korisnik ovog aviona / Foto: DassaultFrancuski Rafale dugo nije imao inostranog kupca ali su u toku 2015. i 2016. godine tri strane države naručile ukupno 84 primeraka. Prvi je bio Egipat koji je već primio 6 od naručenih 24 Rafala D i E. Usledilo je zatim potpisivanje ugovora za takođe 24 aviona sa Katarom koji će prvi avion dobiti sledeće godine. I Egipat i Katar imaju opciju za još po 12 aviona.
Nakon višegodišnjih pregovora Indija je napokon ove godine odlučila da naruči francuski avion, ali samo 36 komada. Rafal učestvuje na aktuelnim tenderima u Belgiji i Finskoj, a moguća je prodaja i Maleziji kao i UAE. Proizvodnja za izvoz dodatno će usporiti isporuke za Francusku koja ima naručenih 180 Rafala B, C i M.
Češkki JAS-39C sa raketama vazduh-vazduh AIM-120C. Ova zemlja je iznajmila 14 aviona Gripen.Prvi let nove verzije švedskog JAS-39 ’’Gripen’’ odložen je za prvu polovinu 2017. godine kada će se u nebo vinuti prvi od tri razvojna Gripena NG JAS-39E i F. Ovaj avion je osim Švedske koja će nabaviti 60 aviona, naručio još samo Brazil koji će primiti u naoružanje 36 aviona, ali postoji mogućnost i dodatne nabavke. Gripen je pobedio i na tenderu u Švajcarskoj koja je trebala da nabavi 22 aviona ali su na referendumu stanovinici ove zemlje odbili da podrže ovu kupovinu vojne tehnike.
Ipak švajcarska vlada namerava sledeće godine da ponovo pokrene proceduru nabavke zbog potreba vazduhoplovnih snaga da zamene zastarele američke F-5. Zanimanje za Gripena pokazao je i tradicionalni kupac sovjetske/ruske tehnike, Vijetnam koji bi tim avionom zamenio flotu MiG-ova 21. Sadašnji korisnisi su, osim Švedske još Češka (14), Mađarska (14), JAR (26) i Tajland (12). Češka i Mađarska iskazale su potrebu za nabavkom po još 4 aviona dok se za Tajland spominje cifra od 6 dodatnih Gripena.
Pakistan koji proizvodi i sklapa JF-17 mogao bi da u naoružanje da uvede i do 150 ovih aviona.Pakistan i NR Kina nastoje da na tržištu pronađu prvog kupca za svoj JF-17 ’’Thunder’’ (kineska oznaka FC-1 ’’Xiaolong’’). Nekoliko puta je u protekle tri godine najavljeno da je taj kupac već pronađen ali nije došlo do isporuka. Navodno je Mjanmar naručio 16 aviona a pojavila se informacija da se za realizaciju posla čeka dvoseda verzija JF-17B koja bi uskoro trebala da poleti.
Za nabavku JF-17 po nekim informacijama u red čeka i Nigerija, a nuđen je i Šri Lanki. Argentina je odustala a avion je predstavljen mnogim delegacijama među kojima su bile one iz Azerbejdžana, Egipta, Katara, Saudijske Arabije, Sudana, Zimbabvea. Proizvođač ga reklamira kao idealnu zamenu za flote aviona MiG-21, F-5 i Miraž III. Pakistan je za svoje RV do sada proizveo 50 aviona Blok 1, u toku je proizvodnja 50 aviona Blok 2 a radi se na verziji Blok 3 kojih bi u inventaru pakistanske vojske takođe moglo biti 50.
Kineski J-10 još nije odobren za izvoz. Pakistan i Iran se spominju kao prvi mogući strani korisnici.Za izvoz svog višenamenskog borbenog aviona J-10 ’’Vigorous dragon’’ NR Kina, po mnogim izvorima informacija još nije dala odobrenje. Kao najozbiljniji potencijalni prvi strani korisnik se spominje njen saveznik Pakistan koji bi u svoje naoružanje (bar u prvo vreme) uveo 36 aviona sa izvoznom oznakom FC-20. Tu je takođe i Iran koji ima hitnu potrebu za zamenom svoje ostarele i šarenolike flote borbenih aviona.
Indijski Tejas još uvek ima problema, sami Indijci nisu baš zadovoljni, a avionu se ne predviđa neki izvozni uspeh. Ipak moguće je da bi ga nekoliko zemalja moglo nabaviti ali će to biti veoma teško s obzirom da avion ima dosta strane tehnologije. Navodi u medijima govore da je za Tejas zainteresovan Uzbekistan ali je malo verovatno da ga ova država nabavi jer Tejas ima američki motor a SAD su Uzbekistanu već blokirale prodaju južnokorejskog lakog borbenog aviona FA-50 upravo zbog američke tehnologije.
Laka višenamenska borbena verzija južnokorejskog školsko-borbenog aviona T-50 ’’Golden Eagle’’ sa oznakom FA-50 za sada je kupljena od strane Filipina koji je nabavio 12 aviona . Prethodno je Ratno Vazduhoplovstvo Južne Koreje uvelo u naoružanje 82 primerka. Avione koji su veoma slični FA-50, u verziji T-50IQ nabavio je Irak i to 24 komada.
Stajanka aviona MiG-29K i KUB Ratne Mornarice Indije koja je nabavila 45 primeraka.Rusija je u protekle dve i po decenije značajno zaostajala kada je reč o izvozu borbenih aviona. To se naročito odnosilo na kompaniju RSK MiG koja je uspevala da preživi samo zahvaljujući malim inostranim porudžbinama kao i podrškom države. Tako je Ministarstvo odbrane Rusije naručilo 16 višenamenskih borbenih aviona MiG-29SMT (9-19R) i UBM (9-53R) i 24 palubna MiG-29K i KUB (9-41 i 47) uz isporuku 45 aviona MiG-29K i KUB Indiji.
Iz verzija MiG-29K i KUB razvijeni su ’’kopneni’’ MiG-29M i M2 (9-61 i 67), a prve isporuke Siriji za 12 aviona nisu realizovane zbog situacije u toj zemlji. Ipak ove godine prva dva aviona trebalo bi da dobije Egipat koji je zvanično naručio 46 MiG-29M i M2. Ovu verziju bi u budućnosti mogla nabaviti Ratna Vazudhoplovstva koja koriste starije varijante ovog lovca. Dalji razvoj MiG-29M i M2 predstavlja MiG-35 a prva dva aviona za državno ispitivanje Ministarstva odbrane Rusije bi takođe trebala biti predata do kraja ove godine. Do 2020. Vazdušno-kosmičke snage Rusije bi primile 24-37 MiG-35S.
Jedan od svega 6 aviona Su-30MK2 Vazduhoplovnih Snaga Ugande.Borbeni avion koji je u Rusiji u proteklih 20 godina najviše proizvođen je svakako Su-30 i to u dva pogona. Prvi je IAPO odnosno IAZ iz Irkutska gde su se proizvodili ili se proizvode avioni Su-30MKI za Indiju, Su-30MKA za Alžir, Su-30MKM za Maleziju i Su-30SM za Rusiju ili Kazahstan.
Drugi pogon je bio KnAAPO ili sada KnAAZ (Komsomolsk na Amuru) koji je do skora proizvodio avione Su-30MK, MK2 i M2 za Indoneziju (11 aviona), NR Kinu (100), Rusiju (20), Ugandu (6), Venecuelu (24), Vijetnam (37). Indija je najveći korisnik Su-30, a nakon svih isporuka među kojima je i 140 licencno sklopljenih aviona, ova država će imati gotovo 272 aviona. Tu treba dodati i određen broj Su-30 koji su naknadno naručeni usled gubitaka (ne manje od 4 primeraka), a postoji opcija za još 40 Su-30MKI.
Malezija je naručila 18 Su-30MKM, a Alžir čak 58 od kojih poslednja tranša iznosi 14 aviona. Na nekima od njih su već započela letna ispitivanja. Rusija do kraja 2018. ima naručeno 116 aviona, ali se smatra da bi do kraja 2020. godine ta cifra mogla dostići 160. Kazahstan je do sada primio 4 Su-30SM. Do početka sledeće godine trebalo bi da se isporuči još dva, a plan je da se opremi jedan puk sa 24-36 jedinica.
Interes za Su-30SM pokazali su i Belorusija koja bi 2020. godine nabavila jednu eskadrilu. Iran je veoma zainteresoivan za izvozni Su-30SME, ali je velika smetnja to što bi nabavku borbenih aviona morao da odobri Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jer sankcije na uvoz ofanzivnog naoružanja traju do 2020. godine Iran bi navodno bio zainteresovan za obnovu svog vazuhoplovstva sa čak 100 do 160 Su-30SME.
Su-34 je budući osnovni taktčki bombarder ruskih vojno-vazduhoplovnih snaga koji će zameniti avion Su-24. Sadašnje narudžbine za Rusiju koje ističu na kraju 2018. iznose ukupno 129 aviona sa potencijalom da taj broj na kraju bude oko 200. Avion još uvek nije izvezen, a ove godine zvanično je potvrđeno da je njegova izvozna oznaka Su-32. Nepotvrđene spekulacije govore da je Alžir zainteresovan za nabavku 12 primeraka koji bi verovatno bili početni kontigent.
Su-35S na Le Buržeu 2013. / Foto: Petar VojinovićPoslednji izdanak familije borbenih aviona koja je nastala iz lovca Su-27 jeste višenamenski borbeni avion Su-35S. Do kraja 2020. godine Rusija će uvesti u naoružanje ukupno 98 aviona, a do sada je isporučeno 58. Kao i u slučaju Su-27, ponovo je prvi strani kupac NR Kina kojoj bi krajem ove godine trebalo biti isporučena prva 2-4 od 24 naručena aviona. Pregovori sa Indonezijom još traju, a ta zemlja bi, u zavisnosti od finansijske ponude, nabavila 8 do 10 primeraka.
Krajem 2017. godine Rusija će u svoje naoružanje primiti prve borbene avione 5. generacije Suhoj T-50 (PAK-FA) za koji još ne znamo zvaničnu oznaku. Nije baš sasvim jasno kolika bi bila početna narudžbina, u bliskoj prošlosti je spominjano samo 12 aviona do kraja 2020. godine, a prvobitni plan je bio da se do tada isporuči oko 60 T-50. Na osnovu ovog aviona u narednih nekoliko godina konstruisaće se i avion FGFA i to za Indiju koja finansijkim sredstvima već učestvuje u njegovom razvoju. Smatra se da su potrebe Rusije za oko 200-250 PAK-FA i 214 FGFA za Indiju.
PolovnjaciNabavka polovnih aviona ponekad nije loše rešenje ukoliko država nema ekonomskih uslova da nabavi nove. U zavisnosti od njihovog stanja kao i odnosa između država ovakva kupovina može biti izuzetno povoljna, a dešavalo se i da avioni budu donacija gde je kupac plaćao remont i modernizaciju, u pojedinim slučajevima i obuku, naoružanje i logistiku. Obično je to samo privremeno rešenje kako bi borbena avijacija preživela i ostala potentna u narednih 10, 15 ili najviše 20 godina.
Sudan je od Rusije nabavio 10 polovnih MiG-29SE kao i dva MiG-29UB. Naknadno je od Ukrajine kupio i dva MiG-29UB.Mnoge države koje, usled smanjenja brojnog stanja i modernizacije tj. zamene starijih aviona novim, poseduju višak borbenih aviona koji imaju potencijal da se prodaju. Najveći višak nastao je u državama bivšeg SSSR-a, zatim u zemljama bivšeg Varšavskog ugovora, u SAD-u i na zapadu Evrope. Dešavalo se i da su se takvi avioni prodavali i na tzv. ’’crnom’’ tržištu kako bi se zaobišle sankcije koje su nametnute pojedinim državama.
Od bivših SSSR republika najviše polovnih aviona prodavali su Rusija, Ukrajina i Belorusija. Dobro se prodavao lovac MiG-29, a nisu prodavani samo polovni već i nezavršeni primerci kojih je od početka 90-tih godina na montažnim trakama ostalo preko 100.
Ove avione kupili su Jemen (22 9-18, 9-53), Malezija (18 9-12SD, 9-51), Mjanmar (32 9-12B, 9-13SE, 9-51), Sudan (12 9-13SE, 9-51). Polovne 29-tke nabavili su Alžir (56 9-13, 9-13S, 9-51), Azerbejdžan (15 9-13, 9-51), Bangladeš (6 9-12B, 2 9-51), Čad (jedan 9-13), Eritreja (10 9-12B, 9-12SE, 9-51), Peru (18 9-13, 9-51, 3 9-13SE), Sudan (2 9-51). Šest polovnih MiG-ova 29 bi narednih meseci mogla dobiti i Srbija kako bi dopunila 4 postojeća aviona.
Prodavani su i lovci Su-27 i to Angoli (po jedan Su-27S i UB), Eritreji (dva Su-27S i UB) i Etiopiji (18 Su-27P, S i UB). Angola bi naredne godine trebala da dobije prvi od 12 naručenih Su-30K koji su nekada pripadali Indiji, a koji su na remontu u Belorusiji.
Solidno se prodavao i jurišnik Su-25 koga su nabavili Čad (8), Ekvatorijalna Gvineja (4), Etiopija (bar 4), Gambija (1), DR Kongo (8), Niger (dva), Obala Slonovače (4), Peru (18) i Sudan (15). Gruzija, u kojoj se nalazi fabrika koja je proizvodila ovaj tip, prodavala je avione Azerbejdžanu i Turkmenistanu.
Jordan je kupio čak 64 polovna F-16 i to 33 od SAD i 31 od Belgije i Holandije / Foto: USAFEgipat je Libiji poklonio određen broj lovaca-presretača MiG-21MF koji se upotrebljavaju u libijskom građanskom ratu kao jurišnici, a Hrvatska je u Ukrajini dokupila 5 aviona MiG-21bis. Iz istočne Evrope MiG-ovi 23 prodavani su u Angolu i Siriju, Suhoji 22 takođe u Angolu ali i Vijetnam, Su-25 u Jermeniju.
Američki F-16 je trenutno najbrojniji borbeni avion na svetu, samo SAD ih u svom inventaru ima nešto manje od 1000. Višak ovih aviona se napravio pre svega u zapadnoevropskim državama, Belgiji, Holandiji i Portugalu ali i Izraelu. Od evropskih zemalja ovaj tip su kupovali Čile (36 F-16AM i BM), Jordan (31 F-16AM i BM + 15 naručenih), Rumunija (9 F-16AM i BM + 3 od SAD). Jordan je avione nabavio i od SAD i to 33 F-16A i B a Indonezija je kupila 24 F-16C i D. Za ovakve i slične avione interes su pokazali Bugarska, Hrvatska i Kolumbija.
Gabonski jurišnik Mirage F1AZ kupljen od Južnoafričke Republike.Svoje borbene avione Miraž F1 koji su povučeni iz naoružanja, Južnoafrička Republika je prodavala Gabonu koji je kupio 6 aviona dok je Kongo uzeo samo dva. Jordan je deo svojih penzionisanh F-5E i F ’’Tiger II’’ prodao Brazilu i Keniji. Polovne avione na tržištu nudi i Švedska koja je smanjila brojno stanje svoje flote aviona JAS-39C i D, a za njih su zainteresovane Bocvana, Bugarska, Hrvatska i Vijetnam. Slovačka je trenutno u pregovorima za nabaku 8 Gripena sa kojima bi sa Češkom formirala zajedničku PVO.
U ponudi ima čak i korišćenih EF-2000 pa je ove avione iz Tranše 1 Španija ponudila Peruu a Bugarskoj su interesantni italijanski Evrofajteri. Aviona iz prve tranše bi se rado oslobodili i Ujedinjeno Kraljevstvo, a verovatno i Nemačka jer ta verzija ima mali potencijal za modernizaciju koja verovatno ne bi bila ni isplativa.
The post Analiza: Tržište borbenih aviona appeared first on Tango Six.
.jpg)
