Izvor: TangoSix.rs, 22.Nov.2023, 08:01

[ANALIZA] Kineski PVO sistem HQ-17 za Srbiju: Alternativa Panciru ili prilika za širu stratešku nabavku?

Јoš i pre sajma naoružanja Partner 2023, pojavile su se neproverene vesti da bi Srbija umesto ruskih Pancira (koji iz objektivnih okolnosti sada ne mogu biti isporučeni) mogla naručiti neki ekvivalentni sistem PVO kratkog dometa iz Kine. Kineska verzija sistema Tor sa oznakom HQ-17A(E) je, kao maketa, prikazana na ovogodišnjem Partneru i izazvala je priličnu pažnju u Srbiji.
Na Tango Six portalu smo već i pisali o jednoj od mogućih varijanti, a to je sistem FK-1000 >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << i njegova novija verzija FK-2000. Njima smo tada posvetili pažnju jer su po svom izgledu, nameni i borbenim mogućnostima najsličniji ruskom sistemu Pancir-S1. U oba slučaja se radi o raketno-topovskim sistemima na točkaškoj šasiji, postoje razlike u kalibrima topova i dometu raketa, ali su one zaista male.
Ipak, poslednjih nekoliko nedelja i meseci, pojavile su se „vesti“ o potencijalnoj nabavci kineskih raketnih sistema iz porodice HQ-17, koji su po svom izgledu, nameni i borbenim mogućnostima, sličniji ruskim sistemima iz familije Tor.
Izložen na centralnoj lokaciji tokom ovogodišnjeg Partnera / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kako je nastao HQ-17? Raketni sistem PVO Tor je sistem kratkog dometa razvijen još u SSSR-u. Kina je od Rusije nabavila, prema različitim podacima, 6 do 9 baterija tada modernizovane verzije Tor-M1 i nakon toga ga u potpunosti kopirala i optimizovala kako bi kreirala sopstvene verzije. Ovi sistemi su činili okosnicu trupne protivvazduhoplovne odbrane kineskih kopnenih jedinica.
Sistem Tor je konstruisan 80-ih tako da bude u potpunosti sposoban da se suprotstavi PGM (precizno navođenoj municiji) kao što su na primer krstareće rakete, laserski navođene bombe (obično sa mnogo manjim radarskim odrazima u poređenju sa tipičnim borbenim avionima).
Zahtevi koje je uspeo da ispuni bili su na kraju Hladnog rata impresivni. Borbeno vozilo 9A331 može da otkrije ciljeve sa radarskim odrazom od 0,1 m² sa verovatnoćom od 50% na daljinama od 25 km. Može da prati ciljeve i gađa ih svojim vertikalno lansiranim raketama 9M331 na maksimalnim daljinama od 12 km i na visinama do 6 km.
Tor, njegove varijante i derivati su u stanju da se izbore sa mnogim pretnjama u međusobnom „near-peer“ konfliktu: velikim PGM-ovima, besposadnim letelicama, niskoletećim avionima i helikopterima. Međutim, i oni imaju ograničenja, pre svega ograničenu količinu raketa (8) u odnosu na mogućnost nekih aviona da dejstvuju većim brojem preciznih bombi (primer Small Diameter Bomb). Takođe, tu je i ograničen domet protiv novijih raketa vazduh-zemlja, na primer Spike NLOS, koji se sa helikoptera lansiraju sa daljina i do 32 km.
Raketni sistem Tor-M1 Istovremeno, borbeno vozilo ne samo da može „maršovati“ u teško oklopljenim kolonama, već može obezbediti i protivvazduhoplovnu odbranu u pokretu (novije verzije sistema).
Bateriju Tor-M1 obično čine 4 vatrena oruđa i automatizovana baterijska komandna stanica koja prima podatke o ciljevima od vatrenih oruđa (maksimalno 6) i vrši raspodelu ciljeva po vatrenim oruđima time sprečavajući da dva oruđa dejstvuju na iste ciljeve. Takođe, baterijska komandna stanica može primati podatke i od jednog vatrenog oruđa u bateriji koje ima dodeljenu funkciju ranog otkrivanja ciljeva i od osmatračko-akvizicijskog radara na višem hijerarhijskom nivou i na osnovu toga formirati pregled situacije u vazdušnom prostoru.
Postoji i režim rada „veza“ u kome dva vatrena oruđa rade međusobno povezana, što omogućava bolje pokrivanje i jednovremeni prikaz situacije u VaP-u u čitavom spektru visina. Baterija Tor-M1, može kao dodatna sredstva u svom sastavu imati i osmatračko-akvizicijske radare većeg dometa.
Tor-M1 je jedinstveno sposoban raketni sistem kratkog dometa čak i u današnjim uslovima. Evo glavnih komponenti:
– IFF sistem raspoznavanja „svoj-tuđ“
– Radar za otkrivanje i akviziciju cilja
– Radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa
– Prijemno-pokazivački blokovi i konzole
– Kodirani radio-komunikacioni sistem
– Dnevni TV optički sistem
– Gusenična noseća šasija GM-5955
– Odeljenje raketnih projektila
– Sistem napajanja električnom energijom
– Pomoćna oprema i rezervni delovi
Metode vođenja raketa i trajektorije. Tor M1 koristi radio-komandni sistem za navođenje projektila na ciljeve. U ovom sistemu navođenja, sama raketa nema mogućnost zahvata ciljeva, jer nema sopstvenu glavu za samonavođenje (tragač). U potpunosti se oslanja na borbeno vozilo za pružanje svih komandi putem radarskog predajnika. Prednost je u tome što projektil ne zahteva sam tragač, što ga čini kompaktnijim i jeftinijim. Ovo je važno jer prostor i težinu treba pažljivo rasporediti za takav mobilni sistem. Takođe, neprijateljski PGM-ovi su mnogo jeftiniji u odnosu na avione.
Loša strana je što se uspešno presretanje u velikoj meri oslanja na borbeno vozilo i radio-komandnu vezu. Jednom kada se veza izgubi zbog uništenja borbenog vozila ili pod neprijateljskim elektronskim ometanjem, projektil bi bio trenutno izgubljen. Raketa 9M331 je sposobna za manevrisanje sa visokim G preopterećenjem, pokazala je čak i sposobnost da se okrene za 180 stepeni i zatim pogodi metu.
Borbeno vozilo 9A331 dizajnirano je da samostalno obavlja većinu, ako ne i sve zadatke vezane za borbu, ali sistem Tor-M1 uglavnom radi kao baterija, dok su za održavanje operacija potrebna brojna druga vozila, poput komandne stanice, vozila za transport i popunu raketama, vozila za logistiku, proveru i ispitivanje raketa, eksterni radara za otkrivanje ciljeva i slično.
Sredinom 2000-ih, Kina je počela da kopira i unapređuje sistem Tor-M1, a zatim su početkom 2010-ih počeli da unose više samostalnih konstrukcija i tehnologija u ovaj koncept. Sistem HQ-17 prvi je završeni projekat, prvi put je 2016. godine prikazano borbeno vozilo, skoro identično ruskom 9A331 iz sastava Tor M1 sa nekoliko razlika u spojašnjosti. Do tog vremena, Rusija je već razvila poboljšani sistem Tor M2/M2U.
Iz gore navedenog, sistem HQ-17 bi trebalo da ima slične borbene sposobnosti kao Tor M1:
1. navođenje maksimalno dve rakete i istovremeno gađanje dva cilja,
2. traženje ciljeva u pokretu, ali zahteva potpuno zaustavljanje vozila radi lansiranja projektila
S druge strane, HQ-17 ipak ima znatno poboljšano otkrivanje i akviziciju ciljeva, zbog toga što je parabolički radar za otkrivanje i akviziciju ciljeva na vozilu 9A331 zamenjen sa radarom sa faznom rešetkom. Primenjenu su i bolji računari, kao i termalna kamera uz TV kameru koja omogućuje i pasivni mod rada noću. Osim toga, navodi se da HQ-17 može istovremeno pratiti 48 ciljeva.
Izraženije razlike između Tor M1 i HQ-17 leže u unutrašnjosti. HQ-17 ima potpuno digitalizovane radne upravljačke stanice dok je Tor-M1 u velikoj meri analogan. To je bilo i za očekivati jer postoji period od dve decenije između vremena kada su ova dva sistema ušla u službu u kineskoj vojsci.
HQ-17A kineske vojske Poboljšanja se takođe mogu primetiti i u raketi koju koristi HQ-17 u poređenju sa 9M331. Uočljive spoljašnje promene su najverovatnije poboljšale aerodinamiku rakete kako bi se dodatno unapredila manevarska sposobnost i/ili domet, iako je zvanični domet HQ-17 isti kao Tor-M1. Raketa sistema HQ-17 ima manju antenu prijema radio-komandi nego 9M331; spojevi upravljačko-bojevog dela rakete HQ-17 sa motornim delom su savremenije obrađeni i više glatki u odnosu na spojeve kod 9M331 koji su izvedeni eksternim zaptivkama, repna krila rakete HQ-17 su malo uža nego kod 9M331.
Navedena poboljšanja borbenih vozila sistema HQ-17 u odnosu na ona kod Tora M1 su manje-više inspirisana ruskim Tor-M2/M2U, dok su poboljšanja raketa verovatno ograničena samo na spoljašnjost. Sam HQ-17 mogao bi se slobodno opisati kao „Tor-M1.5“.
Kao i Tor M1, borbeno vozilo HQ-17 može samostalno izvršavati zadatke protivvazduhoplovne odbrane, ali obično radi i kao baterija radi bolje sinergije i efikasnosti. Sistem HQ-17 takođe ima isti sastav baterije sa jednom komandnom stanicom, 4 borbena vozila, dva transportera/utovarivača, dva transportera i dva vozila za održavanje sistema.
Baterijsko komandno mesto (vozilo) je izuzetno važno, koristi se za prenos informacija o ciljevima otkrivenim putem drugih sredstava protivvazduhoplovne zaštite, i u njemu komandir baterije koordinira rad 4 borbena vozila za odbranu šireg područja.
Još jedno veoma važno vozilo u bateriji je transporter/utovarivač raketa. Koristi se za zadatke ponovnog punjenja direktno na terenu, i pomaže bateriji da izdrži dugotrajan rad. Dva transportna/utovarna vozila zajedno sa dva kamiona utovarivača imaju zajedno 32 dodatne rakete. Tor-M1/HQ-17/HQ-17A su i sredstva PVO na nivou brigade i grupe armija. Baterija (četa) ovih sistema pokrivala bi celu brigadu, a bataljon od tri baterije bi pokrivao armijsku grupu.
Što se tiče borbenih sposobnosti, Tor-M1 i HQ-17 su u stanju da gađaju dva cilja istovremeno. Kada se ne suočavaju sa napadom zasićenja, da bi se povećala verovatnoća uništenja, baterija Tor M1/HQ-17 će ispaliti po jedan projektil iz dva borbena vozila da bi pogodila jedan cilj. Kada je pod pretnjom zasićenja, jedno borbeno vozilo moglo je da ispali dva rakete uzastopno na dva različita cilja.
Nova unapređena varijanta Varijanta HQ-17A(E) je mnogo sposobniji sistem u poređenju sa Torom M1 i HQ-17. Za ovu verziju se navodi da može istovremeno navoditi 4 rakete na 4 cilja. Jedno borbeno vozilo je u stanju da traži, zahvata, prati i pogađa ciljeve dok se kreće brzinom do 25 km/h.
Obzirom da sistem ima velike sličnosti sa sistemom Tor-M2/M2U, vredi se podsetiti karakteristika sistema Tor-M2.
Sistem 9K332 Tor-M2, predstavlja duboku modernizaciju sistema Tor-M1 i u značajno meri otklanja nedostatke uočene kod te verzije. To se, pre svega odnosi na daljinu otkrivanja ciljeva, uz novi osmatračko-akvizicijski radar koji je koncipiran kao ravna antenska rešetka. Novi radar ima bolje karakteristike i može jednovremeno da prati do 48 ciljeva, zadržavajući isti domet otkrivanja po daljini kao i radar sistema Tor-M1, od 18 – 22 (25) km.
Vatreno oruđe je pored novog osmatračko-akvizicijskog radara, dobilo i modernizovani radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa, sa većim brojem elemenata, koji može pratiti ciljeve u sektoru od 30 stepeni od bisektrise (sredine) radara. Radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa ima mogućnost da jednovremeno navodi do 4 rakete na dva cilja ili 4 rakete na 4 cilja (po jedna raketa na svaki cilj). Par antena za praćenje raketa, smešteno su sa leve i desne gornje strane radara za praćenje ciljeva i navođenje raketa.
Nove modernizovane rakete 9M332 / 9M338, omogućile su povećanje dometa efikasnog dejstva sistema na 16 km po daljini i do 10 (12) km po visini. Vatreno oruđe je potpuno automatizovano i može vršiti otkrivanje, akviziciju, praćenje, zahvat i dejstvo na ciljeve u pokretu. Baterija Tor-M2 sastoji se načelno od 4 vatrena oruđa, modernizovanog automatizovanog komandnog mesta baterije 9S737 Ranžir-Mk, koje suštinski ima slične zadatke i funkcije kao i kod sistema Tor-M1, uz dodatna unapređenja funkcija i veće brzine obrade podataka. Tu su zatim dva transportera/utovarivača, dva transportna vozila i dva vozila za održavanje. Bateriji Tor-M2 mogu biti pridodati i dodatni osmatračko-akvizicijski radari radi ranog otkrivanja i praćenja ciljeva.
Varijanta Tora M2E na šasiji vozila točkaša / Foto: Aleksandar Milošević Ovde bih zastao na trenutak i skrenuo pažnju na razvojni put od Tor-M1 prema najnovijim verzijama Tor-M2, jer je tu izvedena i jedna međuverzija – Tor-M2U. Vizuelno, Tor-M2U i Tor-M2 su gotovo identični, ali prvi je, iako nešto skromnijih mogućnosti specijalista za dejstvo iz pokreta brzinama do 25 km/h.
Sistem Tor-M2U odlikuje manji broj starijih verzija raketa, 8 komada na jednom borbenom vozilu, dok sa druge strane Tor-M2 nosi do 16 novijih raketa 9M338 na jednom borbenom vozilu. Domet raketa kod Tor-M2U iznosi do 12 km po daljini i do 8 km po visini uz jednovremeno dejstvo na 4 cilja sa po jednom raketom.
Sada možemo bolje shvatiti i razvojni put sistema HQ-17A(E) pred koji se postavljao zadatak da dejstvuje u pokretu i da omogući dejstvo na 4 cilja jednovremeno sa po jednom raketom. U tom smislu su Kinezi preskočili međuvarijantu i praktično odmah razvili modernizovani sistem koji dejstvuje iz pokreta, mada se u nekim izvorima navodi da su brzine manje nego kod Tor-M2U, odnosno da su ispod 25 km/h.
Što se tiče mogućnosti novije verzije kineskog sistema HQ-17A(E), navodi se da može efikasno dejstvovati na ciljeve u vazduhu na daljinama do 15 km i na visinama do 8 (10) km. Svako borbeno vozilo može nositi do 16 projektila zemlja-vazduh.
Već po navedenim borbenim mogućnostima vidimo da je sistem, barem na papiru, sa podjednakim borbenim mogućnostima kao i Tor-M2, sa nekim prednostima (dejstvo u pokretu) i nekim nedostacima (nešto slabiji domet i manje opterećenje raketama).
Ono što je nesumnjivo jeste da sistem HQ-17A(E) svakako može poslužiti ne samo kao zamena za ruske Pancire već i u kontekstu strateške nabavke ovih sistema za trupnu i teritorijalnu PVO naše vojske.
 
U pisanju ovog teksta učestvovao je i Branislav Kojadinović, diplomirani inženjer vojnog mašinstva Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.
Zoran je koautor nove knjige „Ešalon – Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije“ i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.
Predstavljanje nove Zoranove knjige i način na koji je možete naručiti pročitajte ovde – https://tangosix.rs/2022/19/07/nova-knjiga-esalon-sve-o-sovjetskim-i-ruskim-radarskim-sredstvima-komandno-informacionim-sistemima-i-sistemima-automatizacije/
The post [ANALIZA] Kineski PVO sistem HQ-17 za Srbiju: Alternativa Panciru ili prilika za širu stratešku nabavku? appeared first on Tango Six.

Nastavak na TangoSix.rs...