Izvor: B92, 13.Jan.2011, 19:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto se manje slavi Srpska nova
Beograd -- Slabo interesocanje za doček Srpske nove godine. Ekonomska kriza, radni dan i to što taj praznik više nije "zabranjeno voće" - glavni uzroci ostanka kod kuće.
Iako je večeras doček Srpske Nove godine, čini se da u Srbiji nema euforije.
Organizovani dočeci na trgovima su ređi, a i ako postoje, uglavnom nastupaju manje zvučna imena nego 31. decembra. Primetno je i da su u restoranima i klubovima cene i trostruko niže nego za doček, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kako neki kažu, prave Nove godine koju smo dočekali pre dve nedelje.
Zašto nam Srpska nova godina nije više važna? Mnogi kažu da nije interesantno slaviti je kada je dozvoljeno, ali i da je za manjak želje za slavljem kriva, ko drugi nego ekonomska kriza.
Iako nam Nova godina, prema Julijanskom kalendaru koji poštuje Srpska pravoslavna crkva, stiže večeras u ponoć, mnogi građani ostaju kod kuće, ne pripremaju se nove toalete, a u vazduhu se ne oseća žar koji je prisutan krajem svakog decembra. Pitali smo građane zbog čega je to tako:
"Takvo je vreme došlo da su ljudi postali baš onako odvojeni jedni od drugih. Nije druženje što je nekad bilo, pa se zato i manje slavi ova Nova godina."
"Zato što ljudi nemaju para."
"Lično mislim da se radi o medijskoj prezentaciji. Što više mediji budu objavljivali da se slavi, više će se slaviti."
"Nemaju ljudi para, svi se skupljaju kod kuće, moji prijatelji uglavnom taj razlog navode."
"Kad je najviše bilo zabranjeno da se slavi Srpska nova godina, u neko političko vreme, tad se najviše slavilo."
"Ja sam ona generacija koja je slavila i kad nije bilo dozvoljeno."
Sociolog kulture, Ratko Božović, saglasan je da je slavljenje Srpske nove godine 90-ih godina bio bunt zbog zabranjivanja koje je bilo karakteristično za komunističko vreme.
Ipak, Srpskoj novoj godini se manje poklanja pažnja jer se, prema rečima Božovića, situacija promenila.
"Sada ulazimo u siromaštvo koje nam ne da šansu da previše budemo u emocijama i vraćanju Srpskoj novoj godini, a čini mi se da je istrošen i nacionalistički ili nacionalni kredit", ocenjuje on.
"Taj kredit je bio takođe jednog trenutka u znaku vezivanja vere, nacije, sad je to, čini mi se, u jednom opuštanju. Isto, još jedan od razloga je što smo izvršili tu osvetu da možemo, a kad već možemo, to nije interesantno", smatra Božović.
Mnogim građanima smeta i to što je prvi dan Srpske nove godine, tačnije 14. januar, radni dan, pa zbog toga, kako kažu, ne mogu da se opuste i slave.
Naime, nakon Prvog svetskog rata, državna administracija je prihvatila Novi kalendar, dok je crkva zadržala u upotrebi stari Julijanski kalendar. Zbog toga je 14. januar ove godine u Srbiji, kao i svaki drugi petak, radni dan.
Dragan Marković Palma, gradonačelnik Jagodine, poručuje svima onima koji traže da 14. bude proglašen za neradni dan da su malo zakasnili jer su državni praznici utvrđeni Ustavom.
"U Jagodini je tradicija da se slavi Srpska nova godina, da se dočeka na trgu, tako da ja nemam pravo da tu tradiciju prekinem. Možda u drugim gradovima nije tradicija, ali mi smo centralna Srbija i poštujemo sve verske praznike, tako da je to jedan od razloga što večeras u Jagodini na trgu peva Neša Galija", kaže on.
"Samo da znate da se ja, kao gradonačelnik, ne obraćam građanima niti na kalendarsku, niti na pravoslavnu Novu godinu, zato što mislim da je ružno opterećivati ljude političkim porukama kada se nešto slavi", navodi Marković.
Pored Jagodine, doček na otvorenom se očekuje i u Nišu, gde nastupa grupa Bajaga i instruktori, ali i na gradskom trgu u Čačku, gde će svirati trubački orkestar Dejana Lazarevića iz Požege, dobitnika tri Zlatne trube u Guči.
Takođe, Zaječarci će pravoslavnu novu godinu dočekati uz muziku Marije Šerifović i Đorđa Davida, dok će u Knjaževcu građane zabavljati beogradska grupa "Ortodoks Kelts".
Centralni događaj u glavnom gradu biće služenje molebana u Hramu svetog Save, posle kojeg se, ispred hrama, očekuje novogodišnji vatromet.
Pogledaj vesti o: Doček Nove Godine
.jpg)
