Izvor: B92, 02.Jan.2013, 11:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska nauka u 2012.
Godina koju su u svetu obeležili Higsov bozon, Feliksov skok sa ivice svemira i nova otkrića na površini Marsa, srpsku nauku je obeležila po nekim značajnim jubilejima, zanimljivim inovacijama i sve boljoj promociji nauke.
Godina iza nas je u Srbiji obeležena sa velikim jubilejom nauke - 125 godina od osnivanja Astronomske opservatorije Beograd. Samim tim ovo je bio i jubilej astronomije u našoj zemlji. No kako je ovo prvi naučni institut u Srbiji, onda je ovo i jubilej >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << naučnog institucionalnog organizovanja. Istorija Opservatorije duga je punih 125. godina. Mada su prva naučna otkrića na teritoriji Srbije bila astronomska, sa osamostaljenjem od Turske, ova nauka se nije razvijala brzo poput fizike, matematike, građevinarstva i medicine. “Moreplovstvo, premer zemlje i određivanje i održavanje tačnog vremena, te glavne primene ‘kraljice nauka’ devetnaestog veka, nisu bile od značaja za Srbiju toga vremena”, napisao je astronom Jovan L. Simovljević u članku “Astronomija do 1947. godine”.
Astronomija je značajno oživela tek pošto se naučnik Milan Nedeljković (1857–1950), 1884. godine vratio iz Francuske gde je kao državni stipendista bio na studijama. Nedeljković ubeđuje tadašnje vlasti i pokušava da osnuje opservatoriju, da bi mu to uspelo 1887. godine.
Danas Astronomska opservatorija sadrži i isturenu Astronomsku stanicu u Centralnoj Srbiji. Nova astronomska stanica nalazi se na nadmorskoj visini od 1155m na planini Vidojevica pored Prokuplja, jednoj od retkih planina u Srbiji sa tamnim nebom, na kojoj je svetlosno “zagađenje” minimalno. U periodu od 2005. godine do danas izgrađena su dva objekta: smeštajni i posmatrački paviljon. Posmatrački paviljon, prečnika 6m, ima pokretnu kupolu i u njemu je smešten teleskop sa primarnim ogledalom prečnika 60 cm.
Drugom fazom izgradnje, u okviru projekta BELISSIMA, predviđeno je da u narednom periodu bude završena izgradnja paviljona u kome će biti postavljen robotizovani teleskop “Milutin Milanković”. Kada ovo bude realizovano, ovaj teleskop će biti jedan od vodećih na celokupnom prostoru jugoistočne Evrope, što će vratiti Srbiju u centar istraživanja u oblasti moderne posmatračke astronomije. Kontrola i nadzor teleskopa vršiće se u realnom vremenu preko interneta i neće zahtevati posmatrače na licu mesta.
Planirano primarno ogledalo teleskopa “Milanković“ će imati 1.5m u prečniku, što će obezbediti da se na optimalan način iskoriste posmatrački uslovi kakve imamo u našoj zemlji. Teleskop će raditi kao deo svetske mreže robotizovanih teleskopa i biće osnov nove bliske saradnje sa institutima i univerzitetima u okruženju, Evropi, pa i šire.
Više o ovome možete čutati u našem tekstu na linku.
Ordeni za nauku
Prethodna 2012. godina je pokazala da i političari i država vrednuju naučni rad. Tako je pred kraj godine Inastiut za fiziku odlikovan Sretenjskim ordenom III reda. Orden se dodeljuje Institutu za izuzetne zasluge, povodom 50 godina uspešnog naučno-istraživačkog rada. Istim odlikovanje, Sretenskim ordenom, ali II reda početkom godine je odlikovana je i Istraživačka stanica Petnica, za zasluge u razvoju naučnog podmlatka i unapređenje obrazovanja.
CERNova otkrića
Nekoliko nedelja nakon velike konferencija za štampu u CERNu povodom otkrića čestice koja odgovara osobinama tražene Higsove čestice, grupa naučnika iz ovog evropskog istraživačkog centra se okupila u Istraživačkoj stanici Petnica.
Evropski savet za nuklearnu fiziku (CERN) odlčio da svoju letnju školu fizike održi ovde od 13. do 20. jula 2012. Petnica je bila domaćin CERN-ove Trans-evropske škole fizike visokih energija, a Srbiji je tako pripala izuzetna čast, da kao novoj članici CERN-a, ugosti ovu školu.
Kao specijalni gost, predavanje na ovoj školi je održao Serđo Bertoluči, direktoristraživanja u CERN-u. Govorio je o poslednjim rezultatima dobijenim u detektorima Velikog hadronskog sudarača (LHC) u CERN-u i otrkiću nove čestice za koju se pretpostavlja da je Higsov bozon.
Kao zaključak svog izlaganja dr Serđo Bertoluči je rekao: “Veoma je veliko zadovoljstvo biti deo velikog naučnog otkrića i učestvovanje u istorijskom trenutku za razvoj nauke. Trud od nekoliko decenija izgradnje CERNovih postrojenja i razvoja neophodnih tehnologija i velika posvećenost ukasnijim naučnim istraživanjima, je počela da daje rezultate. Otkriće čestice koja može biti Higsov bozon, je samo početak novih otkrića koja slede. ”
Tako je I u Srbiji bar na nekoliko dana bila prisutna atmosfera velikih otrkića iz svetskih centara nauke.
Promocija nauke
Sadržaji i programi koji promovišu i popularizuju naučna dostignuća su tokom 2012. godine bili još brojniji i kvalitetniji. Tako smo pored Festivala nauke, i Noći istraživača, u našoj zemlji ugostili i robota Asimoa, ali smo se družili i sa matematikom.
Najpoznatiji robot na svetu Asimo, je u Beogradu boravio tri dana, tokom Dana robotike, manifestacije koja je mesec dana u organizaciji Centra za promociju nauke, prikazivala naučna i tehnološka dostignuća vezanih za robotiku. U organizaciji ovog Centra smo imali prilike da ceo maj mesec uživamo u predstavljanju matematike kao nauke u okviru manifestacije „Maj mesec matematike“. Sve ove manifestacije su kao zajedničku karakteristiku imali veliku posetu.
Ovo daje nadu da i poreded svega postoji interesovanje za dešavanju na frontu nauke.
Ipak bez matičnog ministarstva
foto: CPN.
Posle utapanja Ministarstva nauke i tehnološki razvoj u Ministarstvo prosvete 2011. Godine, pokrenuta je velika kampanja „ReciNE“ protiv ukidanja ovog ministarstva, koju je tada podržalo preko 5000 naučnih radnika, doktora nauka, studenata, intelektualaca, i institucija. Međutim ova kampanja nije imala pozitivan ishod.
Početkom aprila meseca 2012. pokrenuta je inicijativa "SaDA za nauku" sa ciljem vraćanja posebnog ministasrtva nauke, ili objedinjavanja nauke sa visokim obrazovanjem i informacionim društvom, kao nastavka prethodne kampanje. Tom prilikom pozvane su sve stranke da pred izbore daju svoje mišljene o značaju nauke za razvoj naše države, ali ni ovo nije dalo rezultate.
Smak sve(s)t(a)i
Histerija na celoj planeti je bila na vrhuncu. Smak sveta je „dočekivan“ kao i Nova godina kroz sve vremenske zone. Ipak puna glavna sala Studentskog kultunog centra je pokazala da se i o ovoj temi može diskutovati razumno, racionalno, ali i otvoreno. A glavni zaključak je da su ljudi sami sebi najveća pretnja na Zemlji.
Tribina „Dočekajte smak sveta sa naučnicima“ je u petak 21.12.2012., organizovana povodom promocije nove knjige Kreativnog centra „Astronomija“, autora Nikole Božića. Ideja skupa je bila da se promovše naučni skepcitizam i otvorena diskusija iz svih mogućih uglova i o ovoj temi, koja je u nekim medijima predstavljana fatalistički.
Prof. dr Milan Ćirković (astronom), prof. dr Oliver Tošković (psiholog), dr Aleksandar Bogojević (fizičar), mr Srđan Verbić (stručnjak za obrazovanje) i Nikola Božić (autor knjige) su skoro dva sata pred prepunom salom SKC otvoreno sučeljavali svoje stavove o tome šta znači smak sveta, zašto imamo potrebu da budemo deo masovnih histerija, ali i o stvarnim astronomskim, ekološkim ili antropogenim rizicima po našu planetu.
Superkompjuteri
Kompanija HP i JUP Istraživanje i razvoj potpisali su krajem godine ugovor o nabavci dva super-kompjutera u vrednosti od 715.000 evra za potrebe Instituta za fiziku i Istrazivačkog centra za bioinženjering, naučno računarstvo i softverski razvoj u Kragujevcu.
''Paradoks'' klaster za potrebe Instituta za fiziku u Beogradu sastoji se od 106 HP servera najnovije G8 generacije i ima ukupnu snagu od 106 teraflopsa, dok je drugi klaster opremljen sa 18 HP servera G8 generacije ukupne snage 7,3 teraflopsa.
Primena ovih računara je velika ne samo u nauci, nego i u privredi, za dalji razvoj istražvanja. Sada Srbija ima šanse da postane regionalni centar u superkompjutingu.
foto: Institut za fiziku
Računari će, između ostalog, biti korišćeni u oblasti simulacije strujanja krvotoka u kardiovaskularnom sistemu radi bržeg predviđanja rasta ateroskleroze kod specifičnog pacijenta, kao i u oblasti istraživanja strujanja fluida i transport mase u pozemnim vodama, ali i klimatskih promena i njihovog uticaja na sredinu.
Direktor Instituta za fiziku Aleksandar Belić je kazao da će ova oprema biti povezana u evropsku mrežu superkompjutera kako bi se razmenjivala znanja i iskustva.
On je istakao da će nabavkom ove opreme Institut i dalje biti kompetitivan po opremljenosti računarskom tehnikom, dodavši da će oni biti instalirani za dva do tri meseca.
Belić je naveo da je u planu izgradnja superkompjuterske instalacije na nivou cele zemlje. Direktor Jedinice za upravljanje projektom (JUP) Istraživanje i razvoj Darko Đukić je kazao da bi veliki projekat nabavke opreme za celu naučnu zajednicu, vredan oko 50 miliona evra, trebalo da znatno doprinese pobošljanu naučnih rezultata u Srbiji.
Pogledaj vesti o: Doček srpske nove godine, Nova godina
