Izvor: Vesti-online.com, 02.Jan.2013, 01:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Znanje je investicija za budućnost

"Više nego finansijski kapital, nama u Srbiji treba obrazovanje, znanje o načinu rada, komunikaciji", kaže organizatorka Srpske profesionalne konferencije umrežavanja.

Razmišljamo o ideji onlajn obrazovanja koje je kudikamo jeftinije od klasičnog

Mirjana Samardžija, iskusni profesionalac u oblasti finansija i menadžmenta, član je i osnivač značajnih organizacija koje pomažu Srbiji i promovišu njene interese i imidž u svetu. Kao predsednica Kongresa srpskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ujedinjenja (KSU), gde je godinama bila izvršni direktor i član upravnog odbora, nedavno je u Čikagu oganizovala i predsedavala prvom Srpskom profesionalnom konferencijom umrežavanja. Na tom skupu su se okupili najugledniji američki Srbi sa željom da se međusobno upoznaju i razgovaraju kako da se povežu i konkretno pomognu Srbiji.

 

Video igrice čuvar jezika

Interesantno je da, kada govorite o očuvanju srpskog jezika u američkoj dijaspori, uvek pominjete dečje video igrice?

- Jako sam zainteresovana da se prave video igrice za učenje srpskog jezika jer deca uče brzo i ovo je jedan od načina na koji mogu da uče naš jezik. Ima naših ljudi, fantastičnih stučnjaka koji to mogu da urade, a to bi moglo da se kupi preko interneta i srpska deca koja zaboravljaju naš jezik bi provodila mnogo vremena učeći ga - kaže Mirjana Samardžija.

- Mi aposlutno možemo da pomognemo i mi smo voljni da pomognemo. To nije ništa novo, dijaspora je uvek želela da pomogne i pomagala maticu - kaže Mirjana Samardžija. - Imam utisak da u Srbiji postoji malo pozitivniji pristup, a mislim da je Slavica Drašković, direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, veoma upoznata sa odnosima matice i dijaspore i da ima odlične ideje.

 

Nadam se da su se u toku ove konferencije srpskih profesionalaca povezali ljudi iz Srbije i ovi odavde. Dok razgovaramo i razmenjujemo ideje, svi zajedno shvatamo kakve mogućnosti postoje. Kada se ljudi koji imaju dobre ideje sastanu onda počinje sinergija u koju jako verujem. Cilj mi je da nešto otpočnemo i nadam se da je ova konferencija bila prilika za to, da ćemo napraviti timove koji bi omogućili da se te ideje realizuju.



Na Konferenciji umrežavanja često se pominjala loša komunikacija između matice i dijaspore. Da li se to može promeniti?

- Više nego finansijski kapital, nama u Srbiji treba edukacija, obrazovanje, ali i znanje o načinu rada, rešavanja problema, načina komunikacije. Treba imati profesionalnu etiku rada. To znači da moramo da komuniciramo. Ako neko u sistemu ne odgovori na e-mail, ako zaustavi komunikaciju, protok informacija, znači da mu fali to znanje o etici rada. To su propusti, a to mnogo šteti i odbija ljude. Nažalost, kad god dijaspora nešto poruči matici, tamo se javi veliki otpor. Mislim da kod nas mora da počne neka edukacija o profesionalnosti, odnosno o tome kako profesionalac mora da bude spreman da konkuriše u 21. veku. Ima tu mnogo načina, ali se uvek postavlja pitanje - ko će to finansirati. Mislim da bi bilo dobro ako bi se kod nas shvatilo da ulaganje u edukaciju tog tipa možda sada košta, ali je to investicija za budućnost! Nama fali kadar, jer izračunajte koliko je visokoškolovanih ljudi napustio Srbiju kroz "odliv mozgova". Gde su oni? Evo ih ovde u Americi, pošto ih je Srbija iškolovala.

Vi ste veliki pobornik onlajn (internet) obrazovanja? Mislite li da ono može da zaživi i u Srbiji?

- Za sada je to ideja i počela sam neke razgovore na tu temu. Postoji jedna grupa ljudi koja se bavi istraživanjem onlajn edukacije, ali se ne reklamiraju jer nisu završili istraživanje. Povezani su sa ljudima koji rade najprogresivnije studije na Harvardu, Berkliju, Stanfordu. Oni su već uložili milione dolara samo da bi istražili koji je način najefektivniji da bi se učilo kroz onlajn edukaciju, jer nije isto kao kad sedite u učionici ispred profesora i kad studirate onlajn. Za ulazak u Evropsku uniju postoje zahtevi, a jedan od njih je koliko Srbija mora da ima ljudi koji idu na fakultete. Naša zemlja fizički nema kapacitet da se to desi kroz sadašnje fakultete i da se to postigne kroz izgradnju još većih zgrada jer je to strahovito skupo. Zato mi sada razmišljamo i razgovaramo o toj ideji onlajn obrazovanja koje je kudikamo jeftinije, a ima i profesora koji bi predavali. Sve bi to bilo profesionalno, akreditovano, povezano kroz Evropsku uniju - kaže Mirjana Samardžija.

 

Karijera i patriotizam

Mirjana Samardžija živi u San Francisku. Jedan je od osnivača organizacije Vizija i akcija, organizacije žena profesionalaca čija je vizija da žene stručnjaci mogu i treba da više doprinesu napretku društva i razvoju demokratije i civilnog društva.

 

Od 1995. je direktorka organizacije Američko-srpski ženski kokus, koja se bavi zaštitom ljudskih prava, sa bazom u Americi i Kanadi. Angažovala se na obezbeđivanju dokaza i svedoka za potrebe Haškog tribunala i time direktno doprinela da se pokrene prvi sudski proces za ratne zločine počinjene protiv Srba u Čelebiću.

Bila je izvršna direktorka i vlasnica Financial Management Solutions iz San Franciska, direktor finasnija u Pacific Telesis International San Francisco, sa kancelarijama u Koreji, Tajlandu, Maleziji, Velikoj Britaniji i Španiji...

Član borda direktora organizacije Women's Environmental Leadership Network (WELL), San Francisco.

 

Nastavak na Vesti-online.com...