Izvor: SrbijaDanas.com, 07.Jan.2024, 16:30

Nikako nemojte da ZABORAVITE OVE OBIČAJE za BOŽIĆ! Sveštenik podseća da CELA PORODICA sem jednog ČLANA mora ići na LITURGIJU!

Božić, praznik koji se slavi 7. januara prema Julijanskom kalendaru, donosi pravoslavnim vernicima vrhunac radosti i duhovne radosti. U danima pred Božić, domovi postaju topli domovi ljubavi i priprema za svečanu trpezu koja okuplja porodicu. Badnji dan, dan pred Božić, označava vreme kada se poslovi završavaju, a pažnja se usmerava na duhovne pripreme. Liturgije se često služe u ponoć u gradovima, dok se u selima obavljaju ujutru. Trpeza za Božić često uključuje pečenicu, simbolizujući >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << bogatstvo i radost ovog posebnog praznika. Tradicionalno, trpeza se ne rasklanja tri dana kako bi se obeležila sva tri dana Božića.

Božić, koji se proslavlja 7. januara prema Julijanskom kalendaru, predstavlja vrhunac radosti za pravoslavne vernike. Ovaj najvažniji hrišćanski praznik donosi sa sobom ne samo duhovnu radost već i niz prelepih običaja i tradicija koje čine srce porodičnih okupljanja i zajedništva.

U danima koji prethode Božiću, domovi pravoslavnih vernika postaju oaze topline, ljubavi i priprema za svečanu trpezu koja će biti obasjana bljeskom sveća i radosti zajedničkog slavlja.

Badnji dan, dan pred Božić, označava vreme kada mnogi ljudi žure da završe sve poslove kako bi dočekali najradosniji pravoslavni praznik. U skladu sa crkvenim pravilima i običajima, Badnji dan je vreme odmora i pripreme za svečano veče Božića. Crkvena tradicija često se prepliće sa narodnim običajima, a sveštenici često daju smernice kako iskonski i istinski proslaviti ovaj poseban dan.

Prema crkvenim pravilima, Badnji dan je dan posta, kada se vernici uzdržavaju od konzumiranja mesnih proizvoda. Takođe, ovo je dan kada se svi poslovi trebaju završiti, a pažnja se usmerava ka duhovnim pripremama za Božić. Liturgijske službe u crkvi posebno su svečane, a vernici prisustvuju Božićnom postu kako bi ojačali svoju duhovnu vezu sa praznikom.

- Ujutru pre izlaska sunca treba da se založi vatra i traži se položajnik. Položajnik treba da bude neko iz rodbine ili familije, treba da bude, po običaju, muško dete, da pročita Oče naš, a kada se založi vatra da uzme jedno drvo i prodžara. Kaže se: "Koliko varnica, toliko parica, toliko ovaca..." Sve za napredak u kući muške dečice i generalno za napredak doma. Posle toga bi trebalo da se ide u crkvu na liturgiju - objašnjava jerej Živan Mitrović.

Na Badnji dan, pravoslavni vernici pripremaju se za svečanu liturgiju koja se u gradovima često služi u ponoć, stvarajući atmosferu čarolije i iščekivanja Božića. Ova ponoćna služba smatra se vrhuncem duhovnog iskustva.

Sela, sa svojim mirnim ritmom života, dočekuju jutarnju liturgiju na Badnji dan. Vernici se okupljaju u seoskim crkvama, gde sveštenici predvode liturgiju, prizivajući blagoslov i radost Božića. U mnogim selima, ova liturgija je prilika za zajedništvo, okupljanje porodica i komšija kako bi zajedno proslavili praznik.

- Trebalo bi da idu svi ukućani sem domaćice, a ako su postili i da se pričeste. Ona ostaje kući, mesi česnicu, u koju bi trebalo da se stavi novčić jedan, kukurz, grančica badnjaka... Negde stavljaju i so za stoku, ali sve zavisi od mesta do mesta.

Kada se porodica vrati sa liturgije, doručkuje se ili ruča, u zavisnosti gde se i kada služi liturgija.

- Sednu svi, pomole se Bogu, prelomi se česnica. Onaj ko dobije novčić, kaže se da je te godine gazda kuće... Ali to su narodni običaji, nisu crkveni - kaže sveštenik.

Trpeza ne bi trebalo da se rasklanja tri dana

- Može se dopunjavati, ali se ne sme sklanjati jer je Božić tri dana. Ta tri dana se ne čisti u kući ništa. Zato se na Badnji dan se sve počisti i spremi, kako u kući, tako i kod stoke, ukoliko se porodica bavi njenim uzgojem - pojašnjava.

Prvi dan Božića je porodični praznik.

- To je dan kada porodica treba da bude na okupu. Da ruča zajedno, da se ispriča, to su jedinstveni praznici kada bi trebalo da porodica bude na okupu i jedinstvena. Kakvo je ovo teško vreme, ne stiže niko nikoga da vidi, ni da popriča. Drugi dan mogu ljudi da idu u posete. U Banatu se, na primer, ide kumovima u poestu i nose pokloni - kaže jerej.

Ustaljen je običaj da se na trpezi služi pečenica

Različite su tradicije na božićnoj trpezi, ali česnica se smatra obaveznim delom prazničnog stola. Ostali izbori zavise od preferencija domaćice i ukusa porodice, s tim da postoji jedan zanimljiv običaj koji sugeriše da na Božić nije preporučljivo konzumirati meso živine.

Tradicionalno, na Božić se preporučuje posluživanje prasetine ili jagnjetine, dok se izbegava meso piletine, ćurke ili patke. Ovo verovanje proizlazi iz simbolike pernate živine, koja se tumači kao simbol nazadovanja zbog toga što ove ptice bacaju zemlju iza sebe.

Vredno je napomenuti da je u Srbiji, za vreme Božićnog praznika, pečenica često prisutna na trpezi. Običaj ritualnog klanja praseta za pečenicu često se sprovodi dva dana pre Božića, na Tucindan. Ovaj običaj, iako ima paganske korene, postao je deo pravoslavne tradicije uz blagoslov Crkve, koja ga opravdava nakon Božićnog posta od 40 dana. Tako, jaka i mrsna hrana postaje dobrodošla posle perioda posta, dodajući bogatstvo ukusa i slavlja prazničnom stolu.
Pogledaj vesti o: Dan zaljubljenih

Nastavak na SrbijaDanas.com...