Izvor: Radio 021, 05.Okt.2020, 11:28
Iz analize A 11 o vanrednom stanju i epidemiji: Državu ne zanimaju siromašni i bolesni, pa ni kad su deca
Siromašni građani, mahom Romi, ali i stariji, deca i bolesni bili su najveće "žrtve" faktički nepropisno proglašenog vanrednog stanja u Srbiji, a tokom trajanja epidemije i danas brojni građani, mahom deca, ne mogu da dođu do osnovnog obrazovanja, neki su od zaključaka iz nove analize Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11.
Počev od prvog (zvanično) registrovanog slučaja zaraze virusom korona 6. marta, prava građana Srbije uskraćivana su, a nadležni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << su gotovo potpuno zaboravili na one kojima je pomoć najpotrebnija. Srbija je određene mere donosila sa zakašnjenjem, a pojedine je nametala sa preterivanjem, kršeći tako sopstvene zakone.
Negativne efekte mahom su osetile ranjive grupe - Romi iz neformalnih naselja, sakupljači sekundarnih sirovina kojima je ionako teško, ali su sada dovedeni bukvalno na rub opstanka. Analiza se posebno bavi Romima i zabranom kretanja jer su oni zavisni od toga da svakog dana obezbeđuju hranu i vodu.
A 11 podseća na konferenciju za medije koja je održana 26. februara, nekoliko dana pre prvog registrovanog slučaja, kad su predsednik Srbije, lekari Predrag Kon, Mijomir Pelemiš, Branislav Tiodorović i Branislav Nestorović podmešljivo govorili o virusu za koji se ispostavilo da će dovesti do epidemije i, u ovom trenutku, više od 750 smrtnih slučajeva u Srbiji.
Takođe, 6. marta, kad je registrovan prvi slučaj virusa u Srbiji, predsednik Aleksandar Vučić rekao je (i fotografije ilustrovale) da je 90.000 ljudi dalo potpis za SNS za tada predstojeće izbore.
A 11 postavlja pitanje da li su potezi države uopšte bili u skladu sa Ustavom Srbije, naročito kad je reč o donošenju akata i zaključuje da nije bilo potrebe za proglašenjem vanrednog stanja - već postoji pravni okvir koji je bio dovoljno dobar da bi se bavio epidemijom, a podrazumeva vanrednu situaciju.
Mere države na štetu svojih građana
Zabrana vazdušnog saobraćaja dovela je do nemogućnosti mnogih da se iz inostranstva vrate u svoju zemlju, dok je obustava domaćeg saobraćaja sprečila mnoge iz izolovanih, seoskih sredina da dobiju potrebne zdravstvene ili druge usluge. Tako se jedna porodilja javila Inicijativi sa informacijom da, zbog ukidanja javnog prevoza, ne može da ode kod lekara, te je njena porodica pozajmljivala novac da bi ona dobila osnovnu zdravstvenu pomoć u ranjivom periodu.
"Ovo je samo uvod u niz mera koje, iako naizgled neutralne, u većoj meri pogađaju ranjive grupe i siromašne delove stanovništva zbog toga što se prilikom njihovog uvođenja nije vodilo računa o uticaju na ranjive grupe. Usledila su ograničenja slobode kretanja, koja su u odnosu na određene kategorije građana predstavljala lišenje slobode", zaključuje Inicijativa A 11.
Kad je reč o policijskom času koji je bio na snazi u izmenjenim režimima, sama mera je uvedena nezakonito jer je morala da je donese Vlada, a ne ministar policije. Uporedo sa ograničenjem slobode kretanja, izbeglice, migranti i tražioci azila u prihvatnim centrima i centrima za azil nezakonito i arbitrarno su lišeni slobode, a na osnovu diskriminatornih kriterijuma.
Zabrana kretanja teško je pogodila i decu sa autizmom, što je dovelo do reakcije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i inicijative da se roditeljima i starateljima ove dece dozvoli kretanje - ova molba Poverenice je poslušana.
Romske porodice i pranje ruku
Iako je zabrana kretanja trebalo da suzbije širenje epidemije, ta mera je potpuno suprotan efekat imala u romskim naseljima jer je pristup vodi, osnovnoj higijeni i potrebama bio ograničen ili potpuno onemogućen. Postavlja se pitanje kako da peru ruke oni koji nemaju vodu.
"Kada je reč o pristupu vodi, u 38 odsto podstandardnih romskih naselja nijedna kuća nije priključena na vodovodnu mrežu, a u 30 odsto naselja oko 30 odsto kuća nije priključeno na vodovodnu mrežu. Procenjuje se da najmanje 5.000 romskih porodica, odnosno oko 25.000 Roma i Romkinja, nema vodu za piće niti može da sprovodi elementarnu meru održavanja higijene. Država je previdela da stanovnicima tih naselja zabranom kretanja ograničava pristup vodi", zaključuje se u analizi A 11.
Osim što je potpuno nemarno i na štetu građana donosila odluke koje im krše osnovna ljudska prava, država nije pravovremeno i adekvatno reagovala na kritike i sugestije sa svih strana, čime je samo produžila agoniju ugroženih grupa građana.
Beskućnicima prekršajne prijave jer nisu kod kuće
Većina Roma obezbeđuje egzistenciju za porodicu neformalnim putevima - sakupljanjem sekudarnih sirovina. Oni su ostali bez bilo kakvih sredstava za život tokom vanrednog stanja, što je u jednoj od analiza zaključio i Zaštitnik građana.
"Najugroženiji stanovnici su toliko siromašni da ne mogu sebi da priušte da ne rade po nekoliko dana i nemaju ušteđevinu koja bi im omogućila da za celu porodicu obezbede zalihe hrane za nekoliko dana tokom kojih traje zabrana kretanja. Kod onih koji žive u takvom siromaštvu, o mogućnostima da se nabavi zaštitne maske, rukavice i sredstva za higijenu i dezinfekciju iluzorno je govoriti", navode u A 11 i dodaju da su pojedini Romi, zatečeni na ulici dok su sakupljali sirovine tokom policijskog časa, dobijali prekršajne prijave koje sasvim izvesno nisu mogli da plate.
Iako su neka romska naselja dobila pakete hrane i higijenskih sredstava i to mahom od Crvenog krsta, ta pomoć nije bila dovoljna, niti je stigla do svih kojima je bila potrebna. Neka romska naselja nisu dobila nikakvu pomoć - na primer, Mali rit 1 u Pančevu nije dobio nijedan paket pomoći, hranu, ni higijenske proizvode, niti ih je bilo ko od nadležnih organa posetio.
U pojedinim naseljima u kojima su paketi deljeni, iste nisu dobili svi, već samo korisnici socijalne pomoći, pa su tako bez ikakve pomoći ostala brojna deca (među njima i bebe).
"U kontejnerskom naselju Makiš, u Opštini Čukarica, predstavnici Crvenog krsta pokušali su da podele pakete samo stanovnicima koji imaju zaključen ugovor sa Gradom Beogradom, odnosno pravni osnov za korišćenje kontejnera. Iz solidarnosti sa susedima koji je trebalo da budu izostavljeni, svi su odbili da prime pomoć", podseća A 11.
Bilo ko egzistencijalno ugrožen u vreme vanrednog stanja nije imao nikakvu trajnu, suštinski značajnu pomoć koju su imali, na primer, preduzetnici i čak nezaposleni građani na evidenciji Biroa, što dovodi do pitanja da li je humanitarna pomoć zaista humanitarna ako svesno derogira i diskriminiše određene kategorije građana.
Kako je 021 već pisao, a analiza A11 podseća, Romi nisu mogli da dobiju čak ni 100 evra jednokratne pomoći od države jer nemaju svi ličnu kartu, dok su 100 evra dobijali imućniji građani. O tome detaljnije možete da čitate OVDE.
Pošta Srbije je čak u jednom trenutku na svojim vratima obavestila ugrožene građane da će isplata socijalnih davanja (dečjeg dodatka, socijalne pomoći, invalidnine, roditeljskog dodatka...) biti obustavljena, ali se to na sreću (i zbog reakcije medija i udruženja) nije desilo.
Verovatno jedina zaista korisna mera države tokom vanrednog stanja bila je odluka o automatskom produžavanju važenja rešenja o novčanoj socijalnoj pomoći tokom trajanja vanrednog stanja.
Tokom vanrednog stanja, Inicijativi A 11 su se obraćali socijalno ugroženi pojedinci, a mahom Romi, koji nisu mogli da predaju zahteve za novčanu socijalnu pomoć jer su centri za socijalni rad bili neverovatno neefikasni, odbijali su da prime Rome u prostorije, pa i da uopšte razgovaraju sa njima. Retki koji su uspeli da predaju zahtev do današnjeg dana nisu dobili nikakav odgovor.
Onlajn nastava samo za srećnije
Sa prelaskom na onlajn nastavu, svi oni koji nisu imali pristup internet platformama za učenje, RTS-u, televiziji, pa samim tim struji, nisu imali priliku da se obrazuju. Time su trpela deca iz siromašnih porodica koja su imala štetu i tokom ogranizovanja završnih ispita jer su testovi sprovođeni onlajn, zaključuje A 11.
"Procenjuje se da oko 36 odsto romskih domaćinstava u Srbiji poseduje kompjutere, dok taj procenat na nacionalnom nivou iznosi oko 63 odsto. Oko 11 odsto romskih domaćinstava nema struju, u odnosu na 0,1 odsto opšte populacije. Situacija je naročito loša u neformalnim kolektivnim centrima, u kojima 47 odsto domaćinstava nema pristup električnoj energiji", navode u A 11.
Inicijativa se krajem aprila obratila Ministarstvu prosvete sa pitanjima o načinu na koje će socijalno ugroženi imati nastavu, ali Ministarstvo nikada nije odgovorilo na pitanja, niti je bilo šta učinilo da siromašnija deca dobiju obrazovanje koje, kao i sva deca, zaslužuju.
"Sva ova upozorenja i podaci o romskoj deci koja nemaju uslove da prate nastavu na daljinu nisu sprečila ministra obrazovanja da zaključi da je onlajn nastava 'besprekorno organizovana'. Ministar obrazovanja je istakao da je onlajn nastavom bilo obuhvaćeno 99 odsto srednjoškolaca i 99,3 odsto učenika osnovnih škola i 'čak 88 odsto romske dece' i dodao 'apsolutno smo sve uradili besprekorno'. Iz citirane izjave proizlazi da ministar nadležan za oblast obrazovanja smatra prihvatljivim da značajan procenat romskih učenika ostane isključen iz nastave", zaključuju u Inicijativi A 11.
Izveštaj u celini čitajte OVDE.
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
Pogledaj vesti o: Coronavirus
.jpg)
