Izvor: SrbijaDanas.com, 09.Maj.2020, 20:06

ISTOČNA EVROPA ODRŽALA LEKCIJU ZAPADU: Ovo su faktori zbog kojih su USPEŠNIJI u borbi protiv korona virusa

Zaustavljenju širenja virsa doprinelo je i nošenje maski koje je u Češkoj i Slovačkoj bilo obavezno još na početku epidemije, a koje je uvedeno u većem delu kasnije.

Prema statistici, broj obolelih i preminulih od korona virusa je mnogo manji u zemljama istočne Evrope nego na zapadu kontinenta. U vrhu liste zemalja se, osim SAD, uglavnom nalaze zemlje zapadne Evrope, među kojima sada prednjači Velika Britanija. Izuzetak je Rusija, gde u poslednje vreme sve više >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << raste broj obolelih, ali je prijavljeno znatno manje umrlih.

Postoji više teorija i mogućih objašnjenja zbog čega države poput onih iz našeg regiona ili dalje na istoku Evrope osećaju mnogo manji udarac pandemije nego Zapad.

Prema pisanju svetskih medija utisak je da je najvažniji razlog za to rano uvođenje restriktivnih mera.

Čak i najteže pogođene zemlje srednje i istočne Evrope imaju mnogo nižu stopu inficiranosti i smrtnosti od korona virusa na milion stanovnika nego zapadnoevropske zemlje, a po nekim pokazateljima to je čak upadljivo, pišu mediji.

Slovačka, na primer, ima samo 1.455 slučajeva i 26 smrtnih slučajeva. Susedna Austrija, koju mnogi smatraju uspešnom u suzbijanju virusa, ima 10 puta više zaraženih i 20 puta više smrtnih slučajeva, a svega trećinu više stanovnika.

Karantin i rano uvedene mere

Na to su možda uticali razni pojedinačni faktori kod raznih zemalja.

Među njima su niži životni vek, što znači malobrojniju ranjivu stariju populaciju, manju gustinu stanovnika, manji avio-saobraćaj sa Kinom, niža stopa testiranja ili pak puka sreća.

Najvažniji razlog izgleda da je bilo rano uvođenje karantina i restriktivnih mera od strane skoro svih zemalja regiona. Dok su u Britaniji i drugim zapadnim evropskim zemljama, javni dogadjaji i okupljanja još uvek bila dozvoljena i druge i treće nedelje marta, u centralnoj i istočnoj Evropi, vlade su videle šta se dešava u Italiji i brzo uvele restriktivne mere.

Strah od opterećenja zdravstvenog sistema

A toj odlučnosti doprineo je i strah u nekim zemljama zbog njihovih zdravstvenih sistema.

Grčka koja je takođe rano uvela striktne mere kako ne bi opteretila ionako krizom pogođen zdravstveni sistem, još jedna je zemlja gde su podaci o posledicama korona virusa impresivno mali. U zemlji sa 11 miliona registrovano je samo 2.691 slučaja do danas.

Disciplinovanije poštuju mere u bivšim komunističkim zemljama

U razvijenim državama lideri su izbegavali karantine zbog bojazni za ekonomiju, a njihovi stanovnici su uveliko kršili mere socijalne distance, pa smo tako viđali prepune londonske i njujorške podzemne železnice i ljude koji uživaju u pariskim parkovima i aktivnostima na otvorenom.

U bivšim komunističkim zemljama ljudi su i dalje manje izloženi velikim kretanjima stanovništva. Pretnja korona virusa shvata se ozbiljnije, kao "ono nešto strano", što je bolje da ne prodre u društvo. Ljudi u ovim zemljama prihvataju neugodnosti i disciplinovanije prihvataju ograničenja prepisana od države.

- Stanovništvo Srednje i Istočne Evrope još uvek ima naviku da sluša uputstva državnog aparata, autoriteta, a posebno u krizama. I zbog toga su mere ograničenja rada i kretanja prihvaćene brzo i bez posebnih dvoumljenja - rekla je dr Dagmar Radin za "Euraktiv".

Vakcinisanje protiv tuberkuloze i zdravlje zajednice

Kad je 1950-ih godina pokrenut globalni projekt vakcinisanja, upravo su zemlje Srednje i Istočne Evrope od toga imale velike koristi. I tada se na tom prostoru razvio javnozdravstveni sistem koji bi se mogao jednostavno protumačiti frazom "javno zdravlje na prvom mestu" (community health first), kaže dr Radin.

Zemlje koje su napustile vakcinisanje BSŽ-om koje se koristilo protiv tuberkuloze teže su pogođene od onih koje ga i dalje koriste, pokazuju preliminarne studije. Vodećem autoru studije Gonzalu Otazu, docentu njujorškog Tehnološkog instituta, prvi put je slična hipoteza pala na pamet nakon što je primetio da Japan beleži mali broj smrtnih slučajeva, preduzima manje stroge mere, te ima univerzalnu politiku vakcinisanja protiv tuberkuloze.

Vakcina BSŽ ne pruža samo zaštitu protiv bakterija tuberkuloze već i od drugih zaraza koja napadaju pluća, objasnio je Otazu.

Genetika

Belgijski genetičari su, međutm, našli vezu između jačine pandemije i količine gena ACE 1.

Prema rečima stručnjaka sa Univerziteta Gent, skandinavske zemlje i one istočne Evrope manje su pogođene pandemijom od ostalih zemalja zbog razlike u genima.

Belgijski naučnici su ustanovili da što više stanovnika neke zemlje ima D polimorfizam gena ACE1, to je na tom području manje smrtnih slučajeva od KOVID-19. Polimorfizam je pojam koji u genetici opisuje pojavu više varijanti istog gena unutar jedne populacije (više alela na istoj lokaciji u DNA).

- Što više idemo prema istoku Evrope, to je češći polimorfizam D gena ACE1. To je u korelaciji s ozbiljnošću pandemije korona virusa, odnosno vidimo da se epidemija KOVID-19 smanjuje kako prelazimo iz zapadne u srednju i istočnu Evropu - objasnio je mikrobiolog i imunolog Joris Delange sa Univerziteta Gent.

Nastavak na SrbijaDanas.com...