Izvor: RTS, 15.Nov.2010, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reforma lektire
Istraživanje "Grupe 484" pokazuje da mladi čitaju trivijalnu književnost koju prati agresivna reklama. Planirana reforma gimnazija trebalo bi da donese mnoge novine.
Gotovo 80 odsto srednjoškolaca, u proteklih godinu dana, čitalo je knjige koje nisu deo školske lektire, pokazuje istraživanje "Grupe 484".
Anđelina, Ceca, Ana i Novak idoli su najvećeg broja srednjoškolaca u Srbiji, pokazuje istraživanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Razlozi su uspeh u profesiji, slava, bogatstvo i fizički izgled.
Slede sportisti i političari, a za ličnosti iz elitne kulture, naučnike i velike umetnike mladi jedva da su čuli.
Zabrinjava to što se najviše čita trivijalna književnost, koju prati agresivna reklama. Nadležni najavljuju da će predstojeća reforma gimnazija obuhvatiti i lektiru za srednju školu, koja se nije menjala dvadesetak godina.
Čitanje knjige o ljubavnim avanturama u egzotičnim predelima, vikend-romana, stripova ili tematskih časopisa - privlačnije je od, recimo, Odisejevih lutanja ili jada Romea i Julije.
Savremenim srednjoškolcima takvi sadržaji, kako priznaju, daleki su i smešni.
"Lektira je staromodna i više volim da čitam po svom izboru. Lektiru čitam kad treba, a časopise više ovako", kaže jedna učenica.
U lektiri, dve decenije nepromenjenoj, nema mlađih pisaca od Davida Albaharija. Takva lektira, pokazuje istraživanje, uzmiče pred literaturom koju na sav glas preporučuju reklame.
"Rezultati ankete pokazuju da srednjoškolci čitaju vrlo često trivijalnu književnost prevedene knjige u popularnim jeftinim izdanjima do kojih dolaze na trafikama ili samoposlugama koje su medijski promovisane - knjige koje nemaju nikakav književni kvalitet", navodi Ružica Marjanović iz "Grupe 484", inače, profesorka književnosti.
"Mislim da je bolje ne čitati ništa, jer ako čovek čita koješta, kvari svoj duh i pobija samoga sebe. Besmisleno je završiti školu, a ne pročitati nešto od Čehova, Kamija, Ive Andrića", ističe profesor Mihajlo Pantić sa Filološkog fakulteta.
Da bi se mladi zainteresovali za vredna književna dela potrebno je osavremeniti njihovo tumačenje. To traži stalno usavršavanje i kreativnost predavača, što u praksi često izostaje.
"Profesori, takođe, treba da ostave otvoreno svoje čulo radoznalosti, jer kada se sve pretvori u ravnodušnost, onda od ove naše priče nema ništa. Mislim da i profesori treba da se edukuju. Diploma ne znači da su oni zauvek osposobljeni da se bave poslom za koji su školovani", kaže Pantić.
Ostati u korak sa strukom, priznaju školski profesori, nije uvek lako.
"U većini gradova vi nemate nijednu knjižaru, tako da je veoma teško u takvom društvenom okruženju doći do knjige. To je jedan razlog, a drugi je činjenica da vam školski program i struktura škole ne dozvoljavaju da preporučujete nešto što nije u okviru nastavnog plana i programa", kaže Ružica Marjanović.
Planirana reforma gimnazija trebalo bi da donese mnoge novine. Biće više mogućnosti za slobodan izbor, ali neće biti izostavljena dela neprolazne vrednosti, bez kojih nije moguće savremenu umetnost razumeti na pravi način.
