Izvor: RTS, 31.Okt.2009, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (31. 10. 2009.)
Politika: Obezbeđeno širenje EU, Novosti: Ne treba se previše nadati, Press: Afera "šampanjac": Boris Tadić na saslušanju, Blic: Novi dokazi protiv Cece stigli iz Austrije, piše beogradska štampa
Obezbeđeno širenje EU
Jedan od argumenata za usvajanje Lisabonskog sporazuma bilo je dalje proširenje Evropske unije, koje - tvrde političari - nije bilo moguće nastaviti sa sadašnjim pravnim okvirima. Pošto je, između ostalog, i naglo proširenje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << praćeno strahom „starosedelaca" od dolaska jeftine radne snage bilo zaslužno za potapanje predloga Evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005. godine, napravljen je Lisabonski sporazum za koji je uglavnom glasano u nacionalnim parlamentima, ali u koji su unete mnoge odredbe ustava.
Tako će, prema Lisabonskom sporazumu, Srbija svoju molbu za prijem u EU podneti Evropskom savetu - telu koje će ubuduće imati stalnog predsednika - ali će o tome morati da obavesti i Evropski parlament i sve parlamente država članica. Ova tela, međutim, neće imati nikakvu ulogu u procesu pridruživanja.
Evropski savet o prijemu novih članica odlučuje jednoglasno, a država kandidat mora pre svega da ispuni osnovne uslove: da poštuje političke vrednosti EU - ljudska prava, dostojanstvo, slobodu, demokratiju, jednakost, prava manjina i vladavinu prava. Među uslovima su i tržišna ekonomija i usklađivanje pravnog sistema sa sistemom EU. Sporazumom nije definisano koje sve države mogu tražiti prijem - u članu 49. navodi se da članica može postati „svaka evropska država koja poštuje" osnovna prava. Gde su granice Evrope, nije određeno.
Ipak, većina evropskih političara uzima zdravo za gotovo da je prijem preostalih balkanskih država samo pitanje vremena. „Kad zemlje zapadnog Balkana budu integrisane u EU, doći će vreme za geografsku, ekonomsku i političku konsolidaciju Evropske unije", piše u „Fajnenšel tajmsu" bivši finski premijer Pavo Liponen. „Ne bi trebalo da kažemo da proširenja posle toga neće biti, ali građanima Evrope potrebno je vreme da se naviknu na udvostručavanje broja članica u svega deset godina. Svima nam treba još vremena da razvijemo pravi evropski identitet i da naše institucije rade kako bi demokratija bolje funkcionisala na evropskom nivou", smatra Liponen, koji je bio i jedan od nezvaničnih kandidata za prvog predsednika Evropskog saveta, odnosno „predsednika EU".
Ako novi Evropski savet odobri kandidaturu Srbije na osnovu preporuke nove Evropske komisije i ako u dogledno vreme započnu pregovore o pristupu, ovim procesom i dalje će rukovoditi komesar za proširenje. Trenutno se vode teški pregovori o tome koja će zemlja dobiti koji sektor u komisiji - u narednih pet godina u ovom izvršnom telu biće zastupljena svaka članica EU. Bugarska, koja je u početku tražila mesto komesara za energetiku, spremna je da se „zadovolji" i mestom komesara za proširenje, tvrde izvori koje citira sofijska štampa. Premijer Bojko Borisov za posao u Briselu - Oli Ren je nagovestio da ga zanima neka bitnija funkcija - kandiduje ministarku spoljnih poslova Rumjanu Želevu.
A i na drugoj strani Atlantika razmišlja se o posledicama proširenja. U prošlogodišnjem izveštaju o Evropskoj uniji koji je podnet Kongresu, navodi se da su neki američki zvaničnici „zabrinuti da bi negodovanje evropske javnosti zbog proširenja EU moglo da naškodi daljem proširenju, naročito na Tursku i možda na Balkan".
„Drugi navode da bi proširenje EU moglo da ima neke negativne posledice po interese Sjedinjenih Država. Neki, na primer, smatraju da bi politička nestabilnost u srednjoevropskim ili istočnoevropskih državama mogla da dodatno pogorša sposobnost EU da bude jači faktor na svetskoj sceni time što bi u čestim promenama vlada bila menjana i politička pozicija tih zemalja.
S druge strane, ima onih koji se brinu da bi veća EU, sa više samopouzdanja - i sa ekonomskom snagom otprilike jednakom snazi SAD i sa sve većim političkim uticajem - mogla sve više da se suprotstavlja jačini i prestižu SAD", prenose se u zvaničnom dokumentu vašingtonska razmišljanja.
Ne treba se previše nadati
Ministar za rad i šef Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić veruje da će glavni tužilac Serž Bramerc, koji u Beograd dolazi u sredu, pozitivno oceniti saradnju Srbije s Hagom, ali nije siguran da će upotrebiti sintagmu "puna saradnja", od koje zavisi stav Holandije prema odmrzavanju Trgovinskog sporazuma EU i Srbije.
"Voleo bih da me Bramerc demantuje, jer mi zaista zaslužujemo da bude naveden izraz 'puna saradnja', pošto radimo sve što je u našoj moći da i taj poslednji korak - hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića - bude učinjen. Ipak, male su šanse da ta ključna sintagma bude navedena", smatra Ljajić.
Ukoliko se to, ipak, dogodi, Holandija bi bila u zaista teškoj situaciji, jer dosad su se "vadili" na Bramercove izveštaje, ocenio je on u intervjuu "Novostima".
"Kod njih postoji i dodatni problem - ulaze u izbornu godinu i ne žele da Srebrenica i Hag budu tema predizborne kampanje. Ali, ako bi Bramerc rekao da ostvarujemo punu saradnju s Hagom, zaista bi im bilo teško da brane dosadašnji stav", rekao je Ljajić.
On veruje da su tačni navodi da Amerika ubeđuje Holandiju da popusti.
"Verujem da je to tačno. Amerikanci su to već činili. Hilari Klinton je u razgovoru s holandskim šefom diplomatije Maksimom Ferhagenom tražila promenu holandskog stava, ali bezuspešno", istakao je Ljajić.
"S druge strane, mi sprovodimo natčovečanske naporem kako bi se optuženi našli u Hagu. Te aktivnosti su svakodnevne, neke su vidljive i javne, neke nisu, ali niko više ne sumnja u naše namere", kazao je on i dodao da još ne može sa sigurnošću da se tvrdi da je Mladić u Srbiji.
Ljajić je ponovio ono što je izjavio početkom godine da će Mladić biti u Hagu do kraja 2009. i da će, ukoliko se to ne dogodi, podneti ostavku na mesto koordinatora i člana Akcionog tima za saradnju s Tribunalom, zato što se njegova procena nije obistinila.
On je rekao da MMF u razgovorima koji su u toku nije tražio da se poveća starosna granica za odlazak žena u penziju na 65 godina.
"Ne. To nije tema u ovom momentu, niti bi takav potez doneo neke velike uštede. Ali, svejedno ćemo morati da izvršimo reformu penzionog sistema, koja neće biti nimalo popularna", najavio je Ljajić.
Prema njegovim rečima, reforma mora da se uradi, kao i da se utvrdi dinamika, ali, za početak bismo mogli da, na primer, rešimo probleme kod beneficiranog radnog staža, gde imamo slučajeve da rudar koji radi 30 metara ispod zemlje ima beneficirani radni staž, što je sasvim u redu, ali ga ima i portir koji radi u rudniku.
Afera "šampanjac": Boris Tadić na saslušanju
Predsednik Srbije Boris Tadić početkom sledeće nedelje dobiće poziv za saslušanje kod opštinskog sudije za prekršaje zbog prijave koju je 16. oktobra policija podnela protiv njega zato što je pio šampanjac posle fudbalske utakmice Srbije i Rumunije, saznaje Pres.
Pored Tadića, pozive za saslušanje dobiće i ministarka sporta i omladine Snežana Marković-Samardžić (G17 Plus), predsednik Skupštine Beograda Aleksandar Antić (SPS) i predsednik Fudbalskog saveza Tomislav Karadžić. Očekuje se da će svi oni biti saslušani dve nedelje od dana kada im poziv bude uručen.
Prema pravilima, Tadić i ostali mogu se lično pojaviti pred sudijom, ali se o optužbama mogu i pismeno izjasniti preko advokata. Očekuje se da presuda u ovom slučaju bude doneta vrlo brzo, možda već posle prvog saslušanja.
Predsednik Srbije Boris Tadić, kao i ministarka sporta, uživaju imunitet, ali se na njega neće pozvati.
- Predsednik Boris Tadić sigurno se neće pozivati na imunitet u ovom slučaju, on je već izjavio da je spreman da plati kaznu ukoliko sud utvrdi da je prekršio zakon - rečeno je Pressu u Predsedništvu Srbije.
Ministarka Snežana Marković-Samardžić kaže za Press da je spremna da se pojavi pred sudom.
- Naravno da se u ovom slučaju neću pozivati na imunitet. Ukoliko sud odluči da treba da platim kaznu, ja ću to i uraditi - kaže Marković-Samardžić.
Starešina Gradskog sudije za prekršaje Zoran Pašalić kaže da je predmet protiv predsednika Srbije već predat sudiji na postupanje, ali da po zakonu ne sme da otkrije ime sudije.
- O detaljima ovog predmeta, uključujući i ime sudije, ne smem da govorim, jer je otkrivanje tih podataka krivično delo - objašnjava Pašalić.
Advokat Ljubiša Živadinović kaže da ako neko ne bude zadovoljan prvostepenom odlukom ima pravo na žalbu.
- Svi oni mogu lično kod sudije da daju iskaz, ali im isto tako zakon dozvoljava i da pismenim putem daju odbranu. U tom slučaju, oni ne moraju da se pojave kod sudije za prekršaje. Inače, kada su prekršaji u pitanju, sudija vrlo brzo donosi odluka. Onaj ko ne bude zadovoljan, ima pravo da drugostepenom organu podnese žalbu. I to u roku od 15 dana od uručenja prvostepene odluke. I u ovom slučaju, presuda se donosi veoma brzo... - objašnjava Živadinović.
Policija je podnela prekršajne prijave protiv Tadića i ostalih zbog kršenja Zakona o sprečavanju nedoličnog ponašanja na sportskim manifestacijama. Ovaj zakon zabranjuje točenje i konzumiranje alkohola pre, za vreme i 90 minuta posle utakmica. Predsedniku Tadiću zaprećena je kazna od 30.000 do 50.000 dinara ili 60 dana zatvora.
Novi dokazi protiv Cece stigli iz Austrije
Dokumentacija o prodaji fudbalera FK Obilića Vladica Ćurćić i Seada Selakovića ruskom FK Alaniji i Dragana Šaraca austrijskom FK Austriji stigla je u beogradski Okružni sud povodom istrage protiv Svetlane - Cece Ražnatović nekadašnjeg direktorke ovog beogradskog kluba.
Okružno tužilaštvo tražilo je dopunu istrage protiv Ražnatovićeve, koja je počela marta 2003. Kako nezvanično saznajemo, iz te dokumentacije najviše podataka ima za prodaje fudbalera Ivana Vukumanović francuskom Bordou i Nebojše Jelenkovića bugarskom Liteksu. Dokumentacija za ovu dvojicu igrača, u Beograd je stigla početkom meseca.
- Sumnja se da je Vukumanović, prema zvaničnim podacima, ustupljen francuskom klubu bez obeštećenja jula 1998, a da je stvarno prodat za više miliona maraka. I za Jelenkovića se sumnja da je zvanično dat bugarskom klubu bez obeštećenja, a da je u stvari je prodat - kaže izvor "Blica" blizak istrazi.
