Izvor: RTS, 09.Dec.2009, 04:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (09. 12. 2009.)
Politika: Novi argumenti za ocenu ustavnosti medijskog zakona, Novosti: Skuplji kilovati za Novu godinu, Blic: U 2010. pad cena hrane, nameštaja i kompjutera, Press: Završena istraga: Tužilac odlučuje o Ceci!, piše dnevna štampa
Novi argumenti za ocenu ustavnosti medijskog zakona
Zaštitnik građana Saša Janković, na čiji predlog je Ustavni sud Srbije u oktobru pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti izmenjenog i dopunjenog Zakona o javnom informisanju, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uputio je tom sudu i dodatnu dokumentaciju. Reč je o analizi ustavnosti tog zakona koju je za potrebe Udruženja novinara Srbije sačinila advokatska kancelarija „Kovington i Berling" iz Vašingtona.
- Postupak dozvoljava da sve što doprinosi pravilnoj i potpunoj oceni suda i može biti od koristi, u svakom momentu može da se uputi sudu. Smatrajući da ova analiza sadrži argumente i sa stanovišta međunarodnog prava, a koju USS treba da ima u vidu prilikom odlučivanja, mislim da Ustavni sud treba da bude upoznat sa tom analizom. Reč je o dodatnim argumentima sa stanovišta međunarodnog prava i presuda Evropskog suda za ljudska prava. Ti argumenti praktično potvrđuju osnovanost sumnji da je Zakon o javnom informisanju u jednom svom delu protivan Ustavu - kaže Janković.
Nino Brajović, generalni sekretar UNS-a, podseća da je pomenuta američka kancelarija, specijalizovana za medijsko pravo, na zahtev tog udruženja već krajem jula analizirala tada predložene izmene Zakona o javnom informisanju i ocenila ih negativno. Za razliku od prve, koja je više usmerena na međunarodne standarde, druga analiza je usvojena zakonska rešenja upoređivala sa ustavnim odredbama. UNS je mogao i sam da podnese inicijativu Ustavnom sudu, ali po rečima Brajovića, to nije učinjeno da se postupak ne bi prolongirao, pa su novi nalazi dostavljeni ombudsmanu.
Osim što generalno ocenjuju da su izmene i dopune Zakona o javnom informisanju suprotne Ustavu i važećem međunarodnom pravu, američki advokati u analizi navode i konkretne zamerke. Za odredbu koja propisuje obavezu da se mediji registruju kažu da je „suprotna Ustavu Srbije i primarnom međunarodnom pravu", dok je „obustava distribucije javnog glasila u celosti suprotna članu 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima".
Ova kancelarija protivustavnom smatra i odredbu člana 14. a izmenjenog zakona i tvrdi da protivustavno zadire u sferu pravosuđa, jer propisuje da sudovi izriču privremenu meru zabrane glasila samo na osnovu procene tužioca. Autori ovog nalaza naglašavaju da se „sudovima ne ostavlja nikakvo diskreciono pravo da odluče da li je neka privremena mera zabrane zakonita ili opravdana". Osim toga kažu da je i sama definicija javnog glasila po ovom zakonu nejasna, kao i da ovakav zakon državi omogućuje cenzuru.
Skuplji kilovati za Novu godinu
Zahtev za poskupljenje struje za 10 odsto od 1. januara stigao je u utorak u Agenciju za energetiku, a već sledeće nedelje o povećanju bi trebalo da odlučuje Vlada Srbije. Prema informacijama "Novosti", procenat poskupljenja kilovata za domaćinstva biće oko 11 odsto, dok će privreda imati udar nešto manji od 10 odsto. Koliko će tačno kilovat u kojoj zoni i tarifi koštati trebalo bi da bude poznato do kraja nedelje.
U Agenciji za energetiku nam je potvrđeno da su primili zahtev i da će sada procedura biti kraća, jer je slično poskupljenje obrađivano nekoliko puta u poslednjih godinu dana. Iz EPS je najavljeno da bi struja mogla da poskupi još i 1. jula naredne godine za još 10 odsto.
- Sa poskupljenjem od 10 odsto u januaru i još toliko u julu, prosečna cena kilovat-sata trebalo bi da bude 5,3 evrocenti - kažu u EPS. - Da smo se zadržali na proseku iz avgusta prošle godine sada bi EPS imao prihod veći za 450 miliona evra, a toliko košta jedan termoblok.
U EPS kažu da su spremni da ponude jeftiniju struju onima koji ne mogu da plate realnu cenu, ali država mora da utvrdi ko je socijalno ugrožen. Bez socijalnih karata, koje treba da utvrdi Ministarstvo rada, nema ni dodatnih povlastica za najsiromašnije. Da li će struja poskupeti odmah posle Nove godine ili u februaru ili martu, odlučiće Vlada Srbije - rekao je u utorak Petar Škundrić, ministar energetike.
On je objasnio da je zahtev EPS za poskupljenje struje legitiman, ali da Vlada želi da stvori što povoljnije uslove za život građana.
Za januar 2010. godine najavljeno je i pojeftinjenje gasa za oko 10 odsto, ali u Agenciju za energetiku još nije stigao zahtev iz "Srbijagasa".
- Za obradu zahteva za korekciju cene gasa treba više vremena, jer na osnovu te kalkulacije treba tražiti i promenu cenovnika kod 35 distributera u Srbiji - objašnjeno nam je u Agenciji za energetiku. - Teško da cela ta procedura može da se završi u naredne dve nedelje.
U 2010. pad cena hrane, nameštaja i kompjutera
Najviše koristi od primene prelaznog trgovinskog sporazuma, koji su ministri spoljnih poslova prekjuče deblokirali na sastanku u Briselu, mogli bi da imaju građani Srbije. Primenom ovog sporazuma u Srbiji bi u narednoj godini moglo da dođe do sniženja cena prehrambenih proizvoda, kompjutera, nameštaja... Sa druge strane, domaća privreda bi mogla da ima koristi kroz povećanja izvoza u zemlje EU, ali će u uslovima oštrije konkurencije morati značajno da poboljša proizvodnju.
Stručnjaci su složni u tome da će potrošači najviše osetiti koristi slobodne trgovine i nižih carina, ali dodaju da konkretne promene ne treba očekivati odmah. Naime, radi se o šestogodišnjem procesu tokom koga će carine biti postepeno snižavane.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, naglašava da će liberalizacija trgovine za građane značiti snižavanje cena robe.
- Neće biti opterećenja carinama, što će se odraziti i na konačnu cenu, a to će se desiti onog trenutka kada sporazum stupi na snagu. Time će biti obuhvaćena i drvnoprerađivačka industrija, industrija nameštaja, prehrambena industrija, IT tehnologije, tekstil. Za sada je teško reći za koliko će cene biti snižene jer svaki proizvod ima različita carinska opterećenja, ali Privredna komora će u narednih mesec i po dana napraviti ozbiljnu procenu za koliko bi cene mogle da padnu - ističe Bugarin.
Završena istraga: Tužilac odlučuje o Ceci!
Istraga protiv Svetlane Cece Ražnatović (37), osumnjičene za malverzacije oko transfera fudbalera Obilića, završena je pošto je u tužilaštvo stigla sva dokumentacija iz inostranstva. Okružni tužilac u Beogradu sada treba da odluči hoće li podići optužnicu protiv bivše predsednice Obilića, koja je osumnjičena da je prilikom transfera 15 fudbalera prisvojila 11 miliona evra.
Istraga protiv poznate pevačice Svetlane Ražnatović i njene sestre Lidije Veličković oko transfera fudbalera Obilića počela je u martu 2003. godine, a završena je pet godina kasnije. Nakon šest meseci tužilaštvo je, umesto da podigne optužnicu, odlučilo da zatraži dopunu istrage zbog spornih ugovora koji su sklopljeni sa nekoliko evropskih klubova. Kako Press saznaje, iz Grčke je juče stigao i poslednji dokument koji je predmet istrage.
- Iz Grčke smo dobili svu potrebnu dokumentaciju u vezi sa transferom fudbalera Miroslava Savića iz Obilića u solunski Aris. Ova dokumentacija zaokružiće istragu koja se vodi već šest godina. Do sada smo dobili dokumenta iz Rusije, Austrije, Francuske, Bugarske i Turske, koja su prevedena. Kada bude preveden i dokument iz Grčke, tužilac treba da odluči da li će podići optužnicu ili će možda zatražiti dopunu istrage. Takođe postoji i mogućnost da tužilaštvo odustane od gonjenja, ali smatram da je to malo verovatno - ističe naš izvor.
U dokumentima iz inostranih klubova navode se transferi fudbalera Vladice Ćurčića i Seada Selakovića ruskoj Alaniji i Dragana Šarca FK Austrija. Iz dosad pribavljene dokumentacije, koja je početkom prošlog meseca stigla u Beograd, najviše podataka ima za prodaju fudbalera Ivana Vukomanovića francuskom Bordou i Nebojše Jelenkovića bugarskom Liteksu. Osim ovih fudbalera i njihovih transfera, kroz istragu su se pominjali i Milan Obradović, Zoran Ranković, Milorad Korać, Nikola Lazetić...
Svetlana Ražnatović sumnjiči se da je od 1998. do 1. marta 2003. iskoristila službeni položaj i prekoračila ovlašćenja. Popularna pevačica sumnjiči se da je prodavala igrače inostranim klubovima, a u poslovnim knjigama je prikazivala da su prodavani bez obeštećenja klubu.
