Izvor: Politika, 07.Avg.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbolja na svetu
Početkom osamdesetih na Banjicu je dolazilo i po 2.000 ljudi da posmatra treninge rukometašica Radničkog. Mnogi od njih su voleli rukomet, a svi su voleli Svetlanu Cecu Kitić.
Ni danas, ništa se nije promenilo, što bi se reklo, ni u globalnim okvirima. U internet anketi Međunarodne svetske rukometne federacije navijači iz celog sveta birali su najbolju rukometašicu svih vremena i Ceca je dobila 84,1 odsto glasova. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Sve do 14. godine Ceca Kitić, rođena pre pola veka u Tuzli, nije znala da, kako često tvrdi „rukomet teče njenim venama”. Tada je zaigrala rukomet u Jedinstvu, samo godinu dana kasnije po nju su došli ljudi iz beogradskog Radničkog, a sa 15 godina odigrala je prvi meč u reprezentaciji Jugoslavije i pre debija za klub sa Crvenog krsta u kojem je igrala do 1988. kada je napunila 28 godina i, prema tadašnjim propisima, stekla pravo da ode u pečalbu.
Sa Radničkim je za 12 godina osvojila 11 titula prvaka Jugoslavije, šest puta trijumfovala u nacionalnom kupu, tri puta u Kupu evropskih šampiona i jednom u Kupu kupova. U svakoj od tih pobeda bila je naj u svakom pogledu. Slično je bilo i u reprezentaciji za koju je odigrala 202 utakmice i postigla rekordnih 911 golova. Bila je olimpijska šampionka 1984. (tada je proglašena za najlepšu učesnicu Igara u konkurenciji 1.570 sportistkinja) i vicešampionka 1980, a dva puta se okitila srebrnom medaljom na svetskim šampionatima (1986. i 1990).
Prvo priznanje primila je 1977. kada je proglašena za najbolju mladu rukometašicu sveta, a drugo 1988. kada je u prvom izboru IHF proglašena za najbolju rukometašicu sveta. To priznanje „stiglo” ju je na Igrama u Seulu kada je, mada u sedmom mesecu trudnoće, branila boje Jugoslavije, koju ni do danas nije prežalila.
Zatim je igrala u Italiji, Španiji i Nemačkoj i svi su joj uzaludno nudili državljanstvo, bila je trener u Hadžićima, direktor reprezentacije BiH. Igrala je do 2006... Iz Tuzle ponovo je došla u Beograd krajem 2006. na poziv Milutina Mrkonjića, prijatelja iz Radničkog, da bude poslanik SPS. Iz Narodne skupštine izašla je posle jednog mandata kada je SPS njeno mesto „trejdovao” sa Jedinstvenom Srbijom. U Skupštini, pre svega, brinula je o sportu i, kao majka troje dece, o „strašno zastrašujućem natalitetu” u Srbiji.
Iz četiri braka i nekoliko, burnih vanbračnih veza, ima troje dece (Nikolu 27, Maru 22, Aleksandru 12). Sa kćerkom Marom (Bogunović) je zajedno igrala u Tuzli i u Radničkom, kada se u 49. godini reaktivirala u želji da doprinese oporavku svog kluba, kojivodi zajedno sa četvrtim suprugom Milanom Magićem. Prvi brak sa fudbalerom Blažom Sliškovićem trajao je četiri meseca, a onda se udala za staru ljubav Dragana Dašića, Nikolinog oca.
U braku sa Goranom Bogunovićem, u kojem je dobila kćerku Maru, bila je pet godina sve dok Goran nije nestao negde u Mađarskoj (taj slučaj nikada nije razjašnjen), dok je Zoran KovačevićKoča, s kojim je živela u vanbračnoj zajednici, ubijen nedelju dana pošto im se rodila kćerka Aleksandra.
Sada Svetlana Kitić ima i unuka Dragana i, mada baka, rešena je da i naredne sezone igra rukomet.
Živko Baljkas
objavljeno: 08/08/2010
