Izvor: S media, 16.Apr.2011, 05:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko će „Cecina pravda“ koštati državu?
Ukoliko sud prihvati nagodbu između Tužilaštva i Cece Ražnatović, u bliskoj budućnosti gotovo svaki počinilac krivičnog dela koji ima puno novca mogao bi da traži „Cecinu pravdu“. Ugledni advokati, vrsni poznavaoci krivičnog prava za S media portal kažu da ovakva vrsta nagodbe pretvara pravosudni sistem u pijacu, i upozoravaju da bi posledice takvih „dilova“ na duge staze skupo koštale državu.
Pred Višim sudom u Beogradu 9. maja biće održano ročište na >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kojem će sudija razmotriti sporazum koji su potpisali Tužilaštvo i Svetlana Ražnatović. Da podsetimo, dogovor je da posle priznanja krivice o nelegalnim transferima fudbalera bivša predsednica FK „Obilić“ bude kažnjena sa 1,5 miliona evra i 12 meseci kućnog pritvora. Pošto je tokom istrage već „odležala“ četiri meseca u Centralnom zatvoru, Ceci bi „sledovalo“ još osam meseci robije, ovoga puta u porodičnoj vili od 700 kvadrata, i sa elektronskom narukvicom na nozi, kojom bi nadležni u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija kontrolisali kretanje osuđenice.
U zavisnosti kako će sud reagovati na ovaj „dil“, nameće se pitanje da li će i drugi počinioci krivičnih dela kojima preti kazna zatvora do 12 godina moći da se pozivaju na ovaj slučaj i zatraže isto „pomilovanje“. Da li će svaki moćnik, političar, tajkun ili poznata ličnost koja ima dovoljno novca i jakih poznanstava, moći sutra, u slučaju nezakonitog prisvajanja velike sume novca, da traži za sebe istu vrstu kazne kao što je ova kojoj se nadaju i Ražnatovićka i Tužilaštvo.
Boljević: Sudbina je u rukama sudije
U našoj zemlji sudska praksa nije izvor prava, i iako će sada svako moći da se poziva na „slučaj Ceca“, i da traži iste uslove za sebe, sud neće morati toga da se pridržava i da tu praksu obavezno koristi.
Ali, kako za S media portal kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija, zakon daje veliko diskreciono pravo sudiji da odluči da li će prihvatiti nagodbu ili ne.
-Imam velike rezerve prema takvoj vrsti okončanja sporova, koliko god da znam zašto je institut nagodbe unet u naše pravo – kaže Boljević. - Smatram da taj institut dovodi do diskriminacije među građanima Srbije.
Ko ti kriv što nisi Ceca?!
Vukčević: Politika se meša u rad pravosuđa!
Ceca između optužnice i ogrlice
Inić-Drecun: Nagodba šalje negativnu poruku javnosti
Poznati advokat krivičar Milena Inić-Drecun kaže za S media portal da se ovakvom nagodbom obesmišljava krivični postupak.
-Osnovna svrha krivičnog postupka i krivičnih sankcija je generalna prevencija – podseća Inić-Drecun. - Sa ovakvom nagodbom ne može se postići svrha generalne prevencije zbog težine krivičnog dela, visine protivpravno pribavljene imovinske koristi i svih drugih okolnosti. Mislim da će ovo negativno delovati na građane i da neće biti postignuta svrha sankcije.
Cvetković: Zbog utaje poreza Kapone je robijao!
Još je radikalniji advokat Zoran Cvetković, koji za S media portal kaže da je ovaj napravljeni „dil“ katastrofa za naš pravni sistem.
-Svrha instituta nagodbe nije legalizacija kriminala pomoću velikih para – decidan je advokat Cvetković. - Kod nas se sad samo postavlja pitanje koliko ćete para zaraditi izvršenjem krivičnog dela, pa da onda odvojite malo i za državu. U tom slučaju, najbolje je da demontiramo ceo pravni sistem i šta nas briga! Idemo u trgovinu, stavimo cenovnik na ulazna vrata svakog suda, toliko košta, ovoliko odvoji za državu... Dobiješ narukvicu, sediš kući, pre toga lepo središ vilu, središ bazen i možeš ceo život da provedeš tako! Zamislite šta je sve mogao Al Kapone da ponudi američkoj državi! Zašto? Zbog ’sitnog poreza’ koji nije platio! Ali, on je ipak morao u zatvor!
Zatvor je za siromahe
Sudeći po komentarima uvaženih stručnjaka za krivično pravo, stiče se utisak da bi u bliskoj budućnosti gotovo svaki počinilac krivičnog dela koji ima puno novca mogao da traži „Cecinu pravdu“. Istina, sud neće morati da prihvati takvu nagodbu, ali to ne znači ni da će svaku takvu vrstu „dila“ da odbije. Jer, nosioci najviših pravosudnih funkcija u Srbiji već su pokušali da „omekšaju“ javnost plasiranjem informacije da je nagodbom u Americi rešeno čak 97 odsto najavljenih sudskih procesa.
S druge strane, nameće se pitanje: šta će raditi „običan svet“, kome „promaja zvrji kroz džepove“? Oni, očigledno, nemaju šansu da „odleže“ ni u daleko skromnijim uslovima od onih u kojima bogataši provode svoj životni vek. Oni će svoje grehe morati da okaju u srpskim kazamatima, svesni da ih po izlasku na slobodu opet očekuje više nego skroman život.
Bratislav Nikolić
.jpg)
