Izvor: B92, 01.Dec.2012, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina će uvoziti jeftinu robu iz SAD
Njujork -- SAD će postati najveći izvoznik, a sve bogatiji kineski potrošači će biti najveći kupci jeftine američke industrijske robe, nafte i gasa.
U Evropi ćeće španska i italijanska roba zahvaljujući porastu konkurentnosti istisnuti sa evropskog tržišta nemačku, ukoliko budu smanjeni tekući disbalansi u trgovini, prognoziraju analitičari agencije Blumberg.
Neuravnoteženosti u svetskoj ekonomiji, koje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su dovele do duboke recesije, počele su od izbijanja globalne krize ubrzano da se smanjuju i svetska privreda će se uskoro izmeniti do neprepoznatljivosti, prognoziraju u Blumbergu.
Američki deficit tekućih plaćanja i kineski suficit se postepeno smanjuju, ali proces uravnoteženja svetskog trgovinskog sistema za sada koče Nemačka i druge zemlje severne Evrope koje nikako ne žele da menjaju svoj ekonomski model - da stimulišu rast i odustanu od visokih suficita. Nemačka želi da ostane glavni izvoznik na račun stradanja južnih članica EU, ukazuju analitičari.
O značaju smanjenja disbalansa tekućih plaćanja prvi je još 2010. govorio američki ministar finansija Timoti Gajtner, podseća Blumberg.
Gajtner je tada na sastanku ministara finansija i guvernera centralnih banaka u Južnoj Koreji pozvao Kinu, Nemačku i druge zemlje-izvoznice da smanje svoje suficite tekućih plaćanja, a SAD i druge neto uvoznike da počnu da smanjuju svoje deficite.
On je predložio da ta smanjenja budu propisana sporazumom kojim bi se deficiti i suficiti ograničili na svega četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Neuravnoteženosti su se, inače, pojavile u deceniji pre pojave sadašnje krize kada su Amerikanci, da bi kupovali kinesku robu, sve dublje tonuli u dugove. Izvoznici su u zamenu za robu dobijali dužničke zapise i brinuli se da li će im uvoznici ikada moći da vrate dug.
Kina ima u vlasništvu američke vladine obveznice u vrednosti od 1.000 milijardi dolara. Gajtnerov predlog iz 2010. je, medjutim, pretrpeo fijasko jer se nije dopao Japanu, Kini i Nemačkoj.
Kina i SAD su dve godine kasnije, ipak, i bez sporazuma ispunile cilj smanjenja suficita, odnosno deficita tekućih plaćanja na četiri odsto BDP, što je, po mišljenju analitičara Blumberga, znak postepenog ozdravljenja svetske ekonomije.
Ekonomisti Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) imaju, medjutim, drugačije mišljenje. Oni su uvereni da je to smanjenje samo posledica pada svetske trgovine i tražnje u razvijenim zemljama.
MMF i OECD u svojim najnovijim analizama potvrdjuju da se neuravnoteženosti tekućih operacija smanjuju, ali da su i dalje prilično velike.
Prema proceni OECD, obim spoljnih disbalansa u svetu sada iznosi prosečno 3,75-4 odsto, što u potpunosti odgovara Gajtnerovom cilju. Oni će se u sledeće dve godine smanjiti za približno 0,25 procentnih poena, što se povezuje sa rastom kineskog uvoza , kao i dinamikom kurseva dolara, japanskog jena i kineskog juana.
OECD američki deficit tekućih plaćanja procenjuje na tri odsto BDP, prema šest odsto u 2006. i očekuje da on ove i sledeće godine ostane na stabilnom nivou jer će rast domaće tražnje biti nadoknadjen povećanjem proizvodnje nafte i gasa u zemlji , čime će biti smanjen uvoz tih energenata. Američki deficit će u 2014. porasti na 3,2 odsto BDP zbog oporavka ekonomije i tražnje.
Suficit tekućih plaćanja Kine će ove godine iznositi svega dva odsto BDP , prema četiri odsto u 2010. i 10,1 odsto BDP u 2007, što je povezano s rastom domaće tražnje i sniženjem cena sirovina koje ta zemlja kupuje. Kineski suficit će u 2014. opasti na 2,2 odsto BDP, prognozira OECD.
Uravnoteženje je u toku i u Japanu jer je svetska tražnja japanskih proizvoda u padu, a ta zemlja istovremeno mora da sve više uvozi energente zbog odustajanja od atomske energije.
Japanski suficit tekućih plaćanja je snižen sa 3,7 odsto BDP u 2010, na 1,1 odsto u 2012, ali bilans nikada neće preći u deficit, budući da ta zemlja dobro zaradjuje na finansijskim aktivama u inostranstvu.
Ekonomisti OECD u svojoj dugoročnoj prognozi za period do 2060. tvrde da će u sledećih 20 godina disbalansi rasti i do 2030. dostići pretkrizne nivoe, ali će zatim postepeno opadati.
MMF smanjenje svetskih neuravnoteženosti povezuje sa usporavanjem poslovne aktivnosti i padom svetske trgovine, pri čemu raste uvoz zemalja s velikim suficitima, a opada potrošnja u ekonomijama, zapalim u dugove.
Postoje, ipak, i nevelika strukturna poboljšanja - u Kini raste potrošnja, smanjuju se deficiti u zemljama na jugu Evrope, a izvoznici nafte povećavaju socijalna davanja i ne kupuju američki dug.
Nemačka, za razliku od Japana ili Kine, praktično ne pokušava da smanji suficit tekućih plaćanja. MMF je pozvao velike ekonomije da nastave da smanjuju svoje neuravnoteženosti kako bi se ubrzao rast svetske ekonomije.
Ekonomisti Blumberga su uvereni da je smanjenje disbalansa signal da se u svetu pojavljuju novi pokretači rasta i da se model svetske ekonomije u potpunosti menja.
Svetska ekonomija će u budućnosti postati zdravija ako se, naravno, ne ostvari prognoza MMF i OECD da će se neuravnoteženosti vratiti, zaključili su analitičarti Blumberga.
