Izvor: Kurir, 15.Dec.2010, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KUSTURICA, IVICA, CECA, DECA, MARICA
Kad započne petnaest najveselijih dana, najviše volim da ih proslavim i dočekam u ulici 14. decembra, na Dan ulice ili svetski dan svih ulica, pošto srpske ulice menjaju naslove češće nego mladi i novi urednik deska u dnevnim novinama. Tako da nisam proslavila rođendan cara Nikolaja II u pomenutoj ulici 14. decembra pošto ne znam kad je car rođen, jer se zbog carskog reza to obično krije. Međutim, brže zarasta rana i od carskog reza nego memorijalne rane svedoka i učesnika u nadevanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << novih imena ulicama.
U vezi sa, po meni, najproblematičnijim periodom godine, a to je upravo druga polovina decembra, kad vas agresivno zovu banke i kad vam se „povoljno“ nude najnepotrebnije stvari i aranžmani - mogu da izjavim, uz zloupotrebu neslužbenog položaja, kako ne plaćam račune, ali kupujem knjige.
Kusturičina knjiga: „Smrt je neprovjerena glasina“ zaista je savršena, blistava, ali ne i strašna. Zašto upotrebljavam termine „blistavo i strašno“, zato što podsećam i na knjigu nedavno preminulog jugoslovenskog glumca Bekima Fehmijua, no tragičnost ne želim da uplićem u ovih tzv. petnaest najveselijih dana. Te u istu priču o knjigama ne uplićem ni Miru Furlan sa njenom, čini mi se, „Totalnom rasprodajom“, jer je ova knjiga, dakako, izvrsna, no ipak i suviše hermetična za ukus populacije. Bilo koje. Hrvatske ili srpske, američke, svejedno. No i ona je blistava, pa bogami i pomalo strašna. Istina je da nisam dočekala najnoviju knjigu naše glumice Eve Ras, koju bih kupila na kreditnu karticu, pa da me dođe raspoređeno i bezbolno, jer je Eva Ras bolno zauzeta na Farmi i ne znam kako će se izboriti s pranjem kazana. Da li kazan ima nekakve veze s kaznom, to samo asociram.
Ipak, da zaključim: u ovoj „nakladi“ glumaca i reditelja moj favorit je Kusturica. Ne toliko likom i delom koliko samo delom. I jako mi se dopada što se autor zove Emir, a ne Nemanja. Da je Nemanja, i od ove bi knjige više nemao, a manje imao.
Fascinira me nešto što nije iz oblasti književnosti, a zvuči potpuno književno. To je naslov romana, koji će verovatno takođe objaviti Novosti, a zove se „Ivica Dačić, život i priključenija“. Priključeni i životni Ivica uopšte ne zna, čak i demantuje da ga je neko promovisao za premijera Srbije. Drugim rečima, Ivica ne zna da treba da bude premijer. Aktuelni Cvetković takođe ne zna da ne treba. Savršeni (ne)sporazum među neznalicama, što uvek stremi boljem cilju nego sporazum znalaca. Kad ne znaš, ne mogu ti ništa. A kad znaš da „nisi zloupotrebio službeni položaj“ i da nisi vlasnik pola Zagreba, onda ti mogu sve. Čak i Austrijanci, pa i Hrvati. Na televiziji sam čula da Sanader ima bolji doručak od ostalih pritvorenika. Lično mislim da mu pripada i lanč-paket do rodne Hrvatske.
Sa smrću se ne treba zafrkavati, ali vest o Holbrukovoj smrti me je najviše asocirala na hol-bruku koja je pukla oko Karadžića Radovana, dok je američki zvaničnik bio živim svedokom.
Ceca Ražnatović je obećala da će se vratiti u Srbiju do 13. decembra. Koliko znam, nije. Ni njena frizerka se nije vratila. Pred odlazak je rekla da decu nije povela „zbog škole“. Pa, i Ceca je valjda školovana, iako je bežala sa časova. Sada više nema razloga da beži, pošto još uvek nije ni došla. Završno poglavlje Kusturičine knjige glasi „Čiji si ti čovjek?“. Pošto je umetnik u knjizi na ovo pitanje odgovorio, predlažem da se isto postavi pred Novu godinu svim pomenutim likovima iz ovog opuštenog i otpuštenog zapisa.
