Izvor: S media, 15.Dec.2011, 17:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobrosav Gavrić: Čovek kojeg je Ceca pljunula u lice
Vest da je u Južnoafričkoj Republici uhapšen Dobrosav Gavrić, koji se skrivao pod lažnim identitetom kao Siniša Kovačević, u Srbiji je ponovo uzburkala stare duhove. Čovek koji je označen (i osuđen) kao likvidator Željka Ražnatovića Arkana, lidera Stranke srpskog jedinstva i vođe "Tigrova", mogao bi iznova da otvori "Pandorinu kutiju" i razreši misteriju koju nije uspeo da raspetlja ni sud – šta je bio motiv likvidacije Ražnatovića i ono što važnije, ko je naručilac >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ubistva jednog od najmoćnijih ljudi Srbije iz perioda devedesetih?
Čeka se, naravno, potvrda Gavrićevog identiteta; ministar policije Ivica Dačić tvrdi da iz Južnoafričke Republike u Srbiju još nije stigla depeša da je uhapšeni Kovačević zaista Dobrosav Gavrić. Dačić je, čak, ogorčen što je ova informacija obelodanjena u medijima, jer smatra da to ide državi na štetu?!
Sud: Kriv je!
Tokom višegodišnjeg sudskog postupka, nekoliko veća sudija ustvrdilo je da je Gavrić ("policajac na bolovanju", rodom iz Trbušnice kod Loznice) pucao 15. januara 2000. u hotelu "Interkontinental", i ubio Arkana, Milenka Mandića-Mandu i Dragana Garića.
Čovek za kojeg se do tog dana nije ni čulo u kriminogenom miljeu uhapšen je pošto je zatražio lekarsku pomoć, jer je i sam bio ranjen. Većinu ročišta pratio je iz invalidskih kolica, a kasnije se pojaviljivao u sudu hodajući pomoću štaka; Arkanove pristalice smatrale su da je to minimalna kazna za neoprostivi greh koji je počinio...
Gavrić: Nisam ubica, ja sam porodičan čovek
Dobrosav Gavrić se na suđenju branio da nije kriv:
- Ni moralno, psihički, niti fizički nisam mogao to da uradim. Prvu izjavu dao sam dok sam ležao u bolnici u teškom stanju i nisam je menjao do danas. Svedoci iz "Interkontinentala" potvrdili su da sam se posle ranjavanja sam vukao do izlaza i da me je Milan Đuričić, koji je u tom trenutku ulazio prihvatio i smestio u automobil. Posle puštanja iz pritvora vodim povučen život. Oženio sam se i imam dvoje dece. Bavim se malim privatnim biznisom. Moje ponašanje demantuje ono što piše u optužnici...
Rade Marković: Šta je Arkan hteo od DB-a
Ceca krije Arkanov imetak
Cecin otac: Moja ćerka ima sve papire
To ga, međutim, nije amnestiralo "odrezane" kazne od 35 godina robije. Ipak, izricanju presude nije prisustvovao. Gavrić je 2006. napustio Srbiju i od tada se, kako se nagađalo, krio u Hrvatskoj, Bosni i Švajcarskoj, a potom je "spakovao kofere" i otputovao još dalje od porodice, malog privatnog biznisa (bavio se građevinom – prim.aut.) i 35-godišnje robije... Istina, povremeno su se čule glasine kako je "viđen u Loznici", ali te navode nikada niko nije zvanično potvrdio. Za njim je još raspisana poternica Interpola.
Svedoci likvidirani ili van Srbije
Svi Gavrićevi "saborci po optužnici i presudi" jeli su zatvorenički hleb kao kaznu za Arkanovo ubistvo, izuzev Milana Đuričića (koji je takođe od 2006. u bekstvu). Najgore je završio Zoran Nikolić-Pegla; preminuo je u ćeliji, a spekulisalo je da ga je "odneo" HIV virus. Advokat Veljko Delibašić tvrdio je suprotno – da je Pegla u zatvoru bio svakodnevna meta i da je preminuo usled hroničnog batinanja...
Posle Arkanove smrti - armija mrtvih
Lista onih koji su navodno priželjkivali Arkanovu smrt bivala je sve kraća i kraća kako je vreme odmicalo. Da podsetimo, neposredno posle njegove smrti stradali su Branislav Lainović-Dugi, Zoran Davidović-Ćanda, Mirko Tomić-Bosanac, Zoran Uskoković-Skole...
Samo te 2000. godine ubijeno je više od 20 ljudi čija su imena spominjana u kontekstu veze ili samo poznanstva sa naručiocem ubistva vođe "Tigrova"! Na kraju, u tim spekulacijama stiglo se i do Andrije Draškovića. On je, prirodno, kategorički demantovao da ima bilo kakve veze sa Arkanovom likvidacijom. Negirao je i poznanstvo sa Dobrosavom Gavrićem.
Međutim, mnogi svedoci krvavog obračuna u "Interkontinentalu" su nestali. Tako je Zvonko Mateović, Arkanov telohranitelj, "ispario" neposredno pošto je njegov šef likvidiran. Šuškalo se da je u Švedskoj, u luksuznom stanu na dva nivoa i da dobija apanažu iz Beograda.
Njegov brat Dalibor ubijen je 6. februara 2004. godine.
Nekoliko meseci kasnije ubijen je i Branko Jevtović Jorga, koji je bio u hotelu "Interkontinental" u vreme pucnjave.
Najzad, Vojislav Jeknić, ključni svedok, stradao je pod još nerazjašnjenim okolnostima, i to uoči drugog suđenja, 27. aprila 2007. godine. Jeknić je na prethodnom svedočenju pomenuo ljude iz vrha državnih struktura, tvrdeći da optužnica po kojoj je Dobrosav Gavrić "alfa i omega Arkanove likvidacije" nema veze sa zdravom pameću.
Sukob sa Cecom
Dolazivši na suđenja ubicama svog supruga, Arkanova udovica Ceca Ražnatović potrudila se da demantuje Jeknića. Na jednom ročištu, prilikom suočenja, prišla je prvooptuženom Dobrosavu Gavriću:
- Sedeo si pognute glave, okrenut licem ka izlazu, lepo sam te videla preko Željkovog ramena. I ponoviću to sto puta! Apsolutno sam sigurna. Izdajniče, znaš li koga si ti izdao, koga si ubio? Smradu, đubre!
Gavrić se cinično nasmejao, što je Cecu iziritiralo, pa ga je na sred sudnice pljunula u lice.
Branioci okrivljenih za ubistvo Ražnatovića najavili su da će se žaliti Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ukoliko bi do tada Gavrić bio isporučen Srbiji, mogao bi da izvaga da li će ostatak života provesti u zatvoru ili mu je ipak mudrije da iskoristi klauzulu o svedoku-saradniku i obelodani ime naručioca ubistva vođe "Tigrova". Jer, u vreme dok je dolazio na suđenja druga mogućnost zakonski nije bila uokvirena...
S media
