Izvor: Blic, 10.Dec.2011, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vazduh najlošiji u Boru
Gotovo trećinu dana tokom 2010. stanovnici Bora su udisali vazduh u kojem je bilo više sumpor-dioksida od dozvoljenog, pokazuje istraživanje Agencije za zaštitu životne sredine. Pored kombinata RTB „Bor“, najveći zagađivač vazduha u Srbiji je pančevačka „Petrohemija“, kaže Momčilo Živković, direktor ove Agencije.
Zbog visokih godišnjih prosečnih vrednosti koncentracija sumpor-dioksida vazduh u Boru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << spada u prekomerno zagađene, a dnevna prekoračenja izmerena su čak 111 dana na jednom i 65 na drugom mernom mestu.
I pored ovakve situacije u Boru, Živković kaže da je zaštita životne sredine u Srbiji napredovala i da je situacija zadovoljavajuća.
Predstavljajući izveštaj o stanju životne sredine, Tihomir Popović iz Agencije je rekao da u najvećim gradovima Beogradu, Nišu i Novom Sadu, ali i u Boru kvalitet vazduha nije zadovoljavajući.
- Najdominantniji primer lošeg vazduha jeste područje Bora i to je rezultat industrijskih aktivnosti koje se, na veliku sreću, poboljšavaju. Kombinat radi na izmeni tehnologija topionice koja će ubuduće stanovnicima Bora obezbediti bolji kvalitet vazduha - kaže Popović i dodaje da zagađenja vazduha nisu takva da izazivaju zabrinutost.
Kada je reč o emitovanju sumpor-dioksida, Popović je kao najveće zagađivače istakao termoenergetska postrojenja Obrenovac, Kostolac i Kolubara.
Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije kaže da izveštaj pokazuje da postoji velika svest i javnosti i kompanija kada je reč o životnoj sredini.
Najugroženije vode Vojvodine
Nebojša Veljković, iz Agencije za zaštitu životne sredine, rekao je da je generalno kvalitet svih površinskih voda u Srbiji dobar, a da je najslabiji zabeležen na Velikom bačkom kanalu, odnosno u zoni Vrbas - Kula - Crvenka.
- To jedna od crnih tačaka u Evropi - kaže Veljković.
- Nema razloga da sumnjamo u izveštaj. Vidi se pomak - kaže Mitrović.
Nikola Aleksić iz Ekološkog pokreta Novi Sad, međutim, ne slaže se sa pozitivnim ocenama. Kao jedan od problema ističe to što se ne meri zračenje radioaktivnog joda.
- U celoj zemlji postoje dve regionalne deponije i četiri fabrike za preradu otpadnih voda, od kojih jedna ne radi. O kakvom pomaku govorimo? - zaključuje Aleksić.
Nebojša Veljković iz Agencije za zaštitu životne sredine rekao je da je generalno kvalitet svih površinskih voda u Srbiji dobar, a da je najslabiji zabeležen na Velikom bačkom kanalu, odnosno u zoni Vrbas-Kula-Crvenka.
- To je jedna od crnih tačaka u Evropi - kaže Veljković.
Nepoznat broj vukova
Na teritoriji Srbije živi 94 vrste sisara, što čini 67 odsto faune sisara Evrope. Procenjuje se da na teritoriji naše zemlje živi oko 1.000 divokoza, 5.000 jelena i svega pedesetak medveda i risova. Nema preciznih podataka o brojnosti vukova mada se procenjuje da ih je od 500 do 1.100. Prema ovom izveštaju, na teritoriji Srbije sreće se više od 360 vrsta ptica, što predstavlja 74 odsto vrsta koje naseljavaju evropski kontinent.
