Izvor: MC Bor, 24.Maj.2011, 17:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

VEČERAS PROMOCIJA KNJIGE O LIKOVNOM ŽIVOTU BORA

Bor, 24. maj
Autor: M. C
U Galeriji “Bakar”, večeras, u 19 sati, biće promovsana knjiga Dušana Kabića “Likovna događanja u Boru od 1977. do 2007. godine”. Na promociji će govoriti , u ime izdavača, Slađana Đurđekanović Mirić, likovni kritičar, autor, kao i urednik izdanja, novinar Brana Filipović. Ovom prilikom, mimo ustaljenih običaja, objavićemo reč Brane Filipovića , pripremljenu za >> Pročitaj celu vest na sajtu MC Bor << večerašnju promociju s ciljem da se što više Borana zaintersuje za ovaj kulturni događaj…
ZAPIŠI TO, DUŠANE…
E, ta Vera Ristić, kustos Narodnog muzeja u Beogradu i učitelj kolegama po zemlji Srbiji, učini, te 1977. plemenito delo: izgovori reč u pravom trenutku i, pravom čoveku, mudrom zanesenjaku: „Sve što se uradi u Muzeju treba sačuvati i objaviti, trebaće to jednog dana“... I naš hroničar, s puno radnog elena i entuzijazma, ne čekajući, već poput velikih prikupljača narodnog blaga, kreće u pohod s mogućim naslovom:: „Zapiši to, Dušane“... Izgovarajući te blagoslovene reči sebi, on, neumorni pregalac i znalac svog delanja, od tada, od dolaska u „garavi Bor“ do sadašnjeg dana i trenutka, ne prestaje da traga i ostavlja tragove. Ostavlja i što drugi ostave, i sam zapisuje, objavljuje, ne miruje... Takvi se rađaju za vredna dela koja će verno poslužiti generacijama i potomstvu, nasleđu koje neće brinuti da li smo negde skrajnuli ili, sačuvaj Bože, zaboravili našu kulturnu i ljudsku zaostavštinu. Sačiniti knjigu i predstaviti je narodu, onda je i dragovoljno ponuditi , nije lako, ali je beskrajno hrabro i najlepše. Knjiga je čoveku radost kao dete kad mu se rodi, knjiga je i od Boga dar, pogotovu ako je sročena s pažnjom, veštinom iskustva i uz podršku onih koji je poznaju i njoj se uvek vraćaju.
Kako bi, i da nije ovakvog rukopisa, doznali da je i radnički Bor središte kulturnih, u ovom slučaju, likovnih dešavanja ne samo na istoku Srbije, nego i vazda podalje. Iz ovog spisatljesko-hroničarskog opusa upoznajemo i sebe, i svoj grad, i njegovu tradiciju, vrline i mane, život koji jeste protekao, ali je snažnih korena koji ne daju mesta zaboravu... Od 1977. do 2007. nižu se izložbene postavke, prikazi, podaci o autorima, biografije slikara i skulptora, umetnika i delatnika s one malo duša i s ono  puno stvaralačke energije. Radislav Trkulja svoj „Djerdapski ciklus“ 1977. predstavlja baš u Boru, s namerom da iz mističnog rudarskog okna krene u svet afirmacije; on je, kasnije priznati i nadaleko hvaljeni,  početak Kabićeve knjige. Kako je Đura Jakšić 7.avgusta 1977. ponovo otvorio dvorac Karađorđevića, kojim slikama, kako je autor ove knjige pronašo  čuvenu sliku Đorđa Mazalića „Putnici“ u Samačkom hotelu, gde je završio Titovo poklon borskim rudarima „Partizanski mitraljezac“ VanjeRaduša, kako je Bor prvi put postao inspiracija slikarima... samo su neka od pitanja,  odogvor je u knjizi. Ovo nesvakidašnje delo krase i zapisi i beleške o Kunovom „Krvavom zlatu“,  o „Topionici“ Nikole Graovca, o talentu Ratka Jankovića, te o  „Molitvi“ Paška Vučetića, o Conićevim, borskim leptirima i Kaufmanovoj „Panorami rudnika“ iz 1911... Autor publikacije, i neretko protagonista postavki, podseća i na „Susrete drugarstva“, „Majske susrete 81“, na „Grurpu 72“, bratske izložbe Bor-Bar, na Zoranove đake, Balaševe boemije i negdanju jedinstvenu. I jedinu u nas, banjsku Hamam-galeriju... Ne zaboravlja vispreni čuvadar Kabić, Dušan privrženik muzejskih odaja i susretanja sa umetnicima, ni bronzu i drvo Stevana Dukića, vredne poklone Ranka Šukića, fotografije Ljubiše Đurića, tek Koloniju „Bakar“, parisko-srpsko-borsko Udruženje „Vane“, Basarina „Kosovska pripovedanja“, Koloniju „Delević“, nostalgične poretrete s juga Srbije. Duboko u duši nosi Fajmogovića, Bracu Petrovića, Subašića, sabraću svoju nekuda odletelu...
Evo kako piše o „Čudnom svetu Branka Dinića“: Branko nas vraća u posve zaboravljeni svet, ne svojom krivicim, u svet prirode... Likovna je to hrabrost, rečita reakcija, vizuelna potvrda o današnjici...“ Krupnim slovima je  2001. zaopisano da je u Koloniji „Bakar“ zbirka 360 dela, da je Jaroslav Kandić preokupiran Borom, da je Dimitrije Ilijev čuvar Poganskog manastira, a da je Najdan Mladenović iz Tekije „izlio“ moćni Dunav u  drvetu, onaj isti samouki Najdan koga je, godinu nakon izložbe u Boru,  progutala rođena, zauvek sveta reka... Nisu ubeležene samo slikarska uzbuđenja i dometi njihovi, nego, pokatkad, i sudbine, verovanja i prašatanja... Ceo jedan svet umetnički u, samo naizgled, nevelikoj knjizi, zar nije stvarni doprinos struci, gradu, pa i svom narodu. Bor, industrijski i garavi, bakarni i zlatni, nepredvidiv i dobroćudan, sebi svojstven i šarolik, od danas je , zahvaljujući Kabićevoj knjizi, dokazao da nije kulturna periferija ili plamičak na kulturnom ognjištu Srbije i Balkana. Dokument je pred nama, pred sudom javnosti, ali i pred budućim istraživačima koji će , uveren sam, duboko biti zahvalni za štivo stakano od dragocenih podataka, prikaza , opisa, sudova, zapisa. I zato, posle iščitavanja ovih 170 stranica, treba, ne samo prema piscu, nego i svima koji se potrudiše tih 30 uzburkanih godina da oplemene varoški život, odati poštovanje i otvorenog srca, s ponosom, prozboriti: To je Bor, Bor moj grad...
 

Nastavak na MC Bor...