Izvor: B92, 28.Dec.2010, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U obnovu Bora 200 milona evra
Bor -- U obnovu metalurških i rudarskih postrojenja u Boru, biće uloženo 200 miliona evra, a u ekološku sanaciju još oko 32 miliona evra.
Skupština Srbije je prošlog meseca zvanično ratifikovala ugovor s Kanadskom razvojnom bankom (EDC) o kreditu od 135 miliona evra za gradnju nove topionice bakra u Boru.
Potom je 10. decembra, na skupu kreditora, investitora i graditelja, dogovorena obnova flotacije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u rudniku bakra Veliki Krivelj i dinamika korišćenja kredita Svetske banke za sanaciju ekološkog zagađivanja Bora i okoline.
Predstavnike Borskog kombinata i njegovog direktora Blagoja Spaskovskog posebno je obradovala poseta Boru Džejn Armitidž, direktora Svetske banke za istočnu Evropu. Ona se ovde i neposredno uverila da su borski projekti ekološke sanacije dobro sačinjeni i usklađeni sa razvojnim projektima ove kompanije.
Najpre će, još u toku iduće godine, biti završena rekonstrukcija i potpuna automatizacija flotacije rudnika bakra u Velikom Krivelju, u šta će biti uloženo 17 miliona evra. Do kraja 2013, ulogom od 175 miliona evra, biće izgrađene nove topionica bakra i fabrika sumporne kiseline.
Za veliki iskorak u proizvodnu i ekološku obnovu Bora važno je i to što su u toku ove godine rudnički kopovi u Boru i Majdanpeku, posle mnogo godina, dobili dvadesetak najsavremenijih kamiona, bagera, utovarivača i druge mehanizacije, a do kraja iduće godine dobiće još desetak.
Sve su to investicije koje će doprineti da Borski kombinat već 2014. dostigne godišnju proizvodnju od 75.000 tona bakra, tri puta veću od ovogodišnje i da Borani, istovremeno, žive u neuporedivo boljim ekološkim uslovima.
Najbrže će se, rekao je direktor Spaskovski gostima, prilikom posete rudniku u Velikom Krivelju, isplatiti ulog u rekonstrukciju i modernizaciju ovdašnje flotacije.
Kada poduhvat bude završen, flotacije će povećati preradu rude sa 8,5 na 11 miliona tona godišnje i povećati proizvodnju bakra i zlata za 25 odsto, a ulog u obnovu, najveći od puštanja nove flotacije u rad 1984, isplatiće se za samo nekoliko meseci. U obnovljenoj flotaciji znatno će se smanjiti i potrošnja struje.
On je rekao da treba iskoristiti sve te uloge i posebno trenutnu izuzetno povoljnu cenu bakra na svetskom tržištu (oko 9.000 dolara za tonu) da se u što kraćem roku realizuju svi dobri proizvodni i ekološki projekti.
Rekao je da će već ove godine Bor od kanadske banke dobiti 23 miliona evra, iduće godine još sto, a ostatak, do 135 miliona, u toku 2012. godine. Bor će se ubrzo, ulogom Svetske banke, rešiti i svih svojih jalovišta sa više od 500 miliona tona otpada i izgraditi novi kolektor otpadnih rudničkih voda dužine 4,5 kilometara.
U Boru su, 10. decembra, u zgradi borske opštine, potpisana i dva ugovora o aktiviranju fabrike obuće u Boru i žičare na Crnom vrhu. U napuštenim pogonima Borskog kombinata bakra fabrika obuće „Sanč” iz Vranja otvoriće pogon za proizvodnju obuće u kome će posao dobiti još 50 radnika. Na Crnom vrhu biće montirana žičara, koja će ovamo, po dogovoru sa JP „Skijališta Srbije”, biti preseljena sa Kopaonika.
Dinkić je kazao da je vlada pomogla oba ova poduhvata i da se preseljenjem žičare sa Kopaonika stvaraju uslovi za brži razvoj turizma u borskoj opštini. Tome će, rekao je, doprineti i rekonstrukcija velikog hotela „Jezero” na Borskom jezeru, u toku iduće godine.
