Izvor: Kolektiv.co.rs, 22.Mar.2016, 14:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rekonstrukcija krečnih peći u Zagrađu pun pogodak
Flotacije snabdevene, silosi puni Na zalihama oko 500 tona komadnog kreča, a sve tri basenske flotacije – borska, kriveljska i majdanpečka – zadovoljne njegovim kvalitetom. – Kreč na ugalj bolji i za trećinu jeftiniji. – Prva AF-peć od maja prošle godine do kraja februara ove proizvela 18.430, a druga (od šestog oktobra) 9.460 tona. – Razmatra se obnova proizvodnje hidratisanog kreča KREČANA ZAGRAĐE. – Od početka rada krečne peći koja je prva rekonstruisana prošlo je deset, a od starta druge samo šest meseci, a u Zagrađu su već sigurni da su opravdana ulaganja od oko 800.000 evra. Rudarsko-topioničarski basen Bor više ne kupuje kreč za svoje flotacije i sve tri – borska, kriveljska i majdanpečka – uredno su snabdevene. I silosi Krečane su puni. U njima je, kako nam reče upravnik Milan Jovanović, na zalihama oko 500 tona odličnog proizvoda i ukoliko se ovakav tempo održi narednih meseci, razmotriće se mogućnost obnavljanja proizvodnje hidratisanog kreča. Ovo utoliko pre što je kreč sve bolji i što već ima interesovanja kupaca sa strane. To, naravno, podrazumeva sigurne isporuke i u Zagrađu će se upustiti u tako nešto tek kad budu potpuno uvereni da mogu odgovoriti i zahtevima RTB-a i zahtevima kupaca. Nakon “prevođenja” sa mazuta na ugalj kao pogonsko gorivo i niza zahvata radi automatskog praćenja njenog rada, prva peć nemačke tehnologije (“Auerbach foro”) puštena je u rad krajem maja prošle godine i zaključno sa poslednjim danom februara ove proizvela 18.430 tona kreča. To je, kako nam reče Jovanović, u proseku sedamdesetak tona na dan (ako se izuzmu kraći zastoji iz tehničkih razloga). Druga “AF”- peć startovala je šestog oktobra prošle godine i do kraja februara ove dala 9.460 tona. Treća, stara “Forindus”-peć je pred remontom, ali još uvek proizvodi i to kreč čija je aktivnost takođe drastično poboljšana korišćenjem antracita. –Ovih dana rešili smo probleme koje nam je donosio mokar i smrznut ugalj i ustalili proizvodnju kreča na oko 200 tona dnevno – kaže Milan Jovanović. – U njemu je 70 do 80 odsto aktivne materije, a da je kvalitetan potvrđuje i njegova manja potrošnja u flotacijama. Peći stabilno rade, stvorili smo oko 500 tona dnevnih zaliha, pa razmatramo i obnovu proizvodnje hidratisanog kreča. Ekonomske analize potvrđuju da je proizvodna cena našeg kreča sa ugljem, u poređenju sa onom na mazut, za 30 do 40 odsto niža. Već se interesuju i neki kupci, pa ćemo zajedno sa komercijalnom službom RBB-a videti da li možemo nešto i da prodamo. Krečana sada radi sa minimalnim brojem izvršilaca, ukupno je 97 zaposlenih. S obzirom na to da je proces automatizovan, za dnevnu proizvodnju od 140 tona na obnovljenim pećima sada su potrebna samo dva izvršioca po smeni (naravno, uz obaveznog električara i bravara), dok su na staroj, za upola manju dnevnu proizvodnju od 70 tona, potrebna najmanje četiri izvršioca. Velimir Stojanović, smenski poslovođa, u Krečani radi preko 20 godina, pa smo ga zamolili da nam uporedi rad peći pre i posle rekonstrukcije. Zatekli smo ga za monitorom računara. –Već smo osvojili i uskladili rad na nov način koji je, odmah da kažem, daleko lakši a i bolji, što se vidi po kvalitetu kreča. Evo, ovde na ekranu pratimo stanje u komorama peći, njihovo punjenje i pražnjenje, temperature, pneumatsko uduvavanje mlevenog uglja iz silosa. Krečnjak i kameni ugalj se mešaju i uz pomoć skipa odozgo ubacuju u peć. Za oko 48 sati iz nje izlazi negašeni kreč. Njegov kvalitet kontrolišemo stalnim analizama, a mi koji ovde dugo radimo možemo i vizuelno, ili po težini, da odredimo kakav je. Što je komad lakši, to je kvalitet bolji, i obrnuto. Od tone kamena obično dobijemo oko 560 kilograma dobrog kreča. Zahvaljujući automatskom praćenju, gotovo svi parametri su nam pred očima tako da mnogo brže možemo da reagujemo, a ne da proveravamo kvalitet kada ništa ne može da se popravi. Desetomesečna proizvodnja kreča na nov način, sa novim energentom, a i protekla zima, više kišna nego hladna, pokazali su, kako nam reče upravnik Jovanović, da bi valjalo nešto poraditi na dodatnom prosejavanju uglja i sušenju ugljene prašine kako bi njeno iskorišćenje bilo bolje a proizvodni rezultati optimalni. Zaključeno je i da bi bilo bolje razdvojiti kompjuterski monitoring punjenja i rada dveju peći, pa je za to već nabavljen sav materijal i započeti su mašinski radovi čije se okončanje očekuje za dvadesetak dana.
