Izvor: MC Bor, 09.Jun.2012, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRIMEDBE NA STRATEGIJU UPRAVLJANJA MINERALNIM RESURSIMA SRBIJE
Bor, 9. jun
Udruženje inženjera u rudarstvu je 6, juna 2012. godine, organizovalo javnu tribinu povodom predloga Strategije upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030. godine. Javna tribina održana je u prostorijama Medija Centra u Boru.
Uvodno izlaganje sa temom Procena održivosti strategije upravljanjem resursima bakra Republike Srbije održao je dr Branislav Mihajlović, dipl. inž. rudarstva, a nakon toga je dr Stojan Mitrović, dipl. inž. rudarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu MC Bor << imao izlaganje na temu Nemetalične mineralne sirovine u Republici Srbiji. Javnoj tribini prisustvovali su članovi Udruženja inženjera u rudarstvu sa gostima.
Nakon uvodnih izlaganja i diskusije Udruženje inženjera u rudarstvu je usvojilo sledeće primedbe i sugestije na predlog Strategije upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030. godine. :
Udruženje inženjera u rudarstvu pozdravlja donošenje predloga Strategije upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030. godine. Predlog ovakve strategije predstavlja dobru osnovu za budući razvoj rudarstva u Srbiji, pogotovu što u poslednjih 20 godina nije postojao ovakav jedan dokument.
Nakon detaljne rasprave i analize predloga Strategije, Udruženje inženjera u rudarstvu je uočilo određene nelogičnosti i nedostatke u ovom predlogu, i na osnovu toga definisalo sledeće ključne primedbe i sugestije:
1. Predlogom Strategije za svaku vrstu mineralnih sirovina razmatrane su po 3 moguće varijante razvoja. Međutim, u predlogu Strategije nije nedvosmisleno izabrana po jedna ciljna varijanta, kao varijanta prema kojoj treba definisati pravce razvoja.
2. U predlogu Strategije razmatrani su mogući prihodi za pojedine varijante razvoja, ali nigde u Strategiji nije definisana procena kretanja prodajnih cena mineralnih sirovina u narednih 20 godina sa kojim su određeni prihodi po varijantama. Potrebno je izvršiti analizu kretanja cena mineralnih sirovina u budućnosti na osnovu očekivanih kretanja na svetskom tržištu.
3. U analizi razvoja sektora bakra do 2030. pomenuta je, kao ključna, započeta rekonstrukcija topioničkih kapaciteta u Boru i podizanje prerađivačkih kapaciteta na 80 000t Cu u katodi godišnje. Međutim, niti jedna od razmatranih varijanti (pesimistička, realna i optimistička) ne podrazumeva dostizanje kapaciteta topioničke prerade. Za popunu kapaciteta predviđen je uvoz koncentrata bakra. Predlogom Strategije nije definisan realan izvor finansiranja uvoza koncentrata, niti je izvršena ekonomska analiza prerade uvoznih koncentrata i uticaj troškova kupovine koncentrata na ekonomiku poslovanja topioničke prerade. Takođe, nije analizirana ni mogućnost uslužne prerade stranih koncentrata bakra. Cena uslužne prerade koncentrata, prema saznanjima Udruženja, u narednih desetak godina ostaće na vrlo niskom nivou, što će takođe imati negativan uticaj na ukupnu ekonomiju poslovanja topionice i rafinacije, imajući u vidu troškove u topioničkoj preradi, odnosno otplatu kredita za rekonstrukciju. Ovo može imati direktne posledice na sveukupnu ekonomiju poslovanja u proizvodnji bakra.
4. U analizi razvoja sektora bakra do 2030., razvoj ležišta bakra Borska Reka, nije na potrebnom nivou razmatran i nije uključen u analizu mogućih prihoda u razvoju sektora bakra. Udruženje smatra da je razvoj ovog ležišta od ključnog značaja za dugoročni razvoj sektora bakra, s obzirom na potencijalnost ovog ležišta. S obzirom da je Strategijom razmatran period do 2030. godine, a nije razmatran razvoj i uključivanje u eksploataciju ležišta Borska Reka, neophodno je razmatrati razvoj eksploatacije ovog ležišta, uzimajući u obzir potrebno vreme do postizanja punog kapaciteta proizvodnje iz ovog ležišta, koje može u budućem periodu biti glavni nosilac proizvodnje. Osnovna, primedba na Strategiju upravljanja kompleksom proizvodnje i prerade bakra u Srbiji je u tome da postojeća i planirana eksploatacija raspoloživih rudnih resursa nije optimalno određena. Dat je prioritet resursima nižeg strepena potencijalnosti, a najpotencijalniji resurs bakra koji Srbija ima, ležište Borska Reka, je neopravdano zapostavljeno kako u tekućim planovima, tako i u razvojnim sagledavanjima.
5. Procenjene investicije u razvoju sektora bakra nisu realno sagledane i nemaju podlogu u odgovarajućim dokumentima, imajući u vidu da nisu uzete u obzir potrebne investicije za rešavanje problema odlaganja flotacijske jalovine u narednih 20 godina, kao ni potrebne investicije za razvoj ležišta Borska Reka.
6. Strategijom nije analizirana dinamika modernizacije postrojenja pripreme i koncentracije koja bi dovela do povećanja iskorišćenja mineralnih sirovina iz ruda, kao ni energetska efikasnost samih tehnoloških procesa prerade i koncentracije.
7. Analiza razvoja eksploatacije tehnogenih ležišta Srbije nije obuhvaćena Strategijom. S obzirom na značajne resurse metaličnih sirovina u tehnogenim ležištima (odlagalištima i flotacijskim jalovištima) potrebno je detaljnije analizirati valorizaciju ovih ležišta.
8. Strategijom nije analizirana mogućnost eksploatacije potencijalnih ležišta plemenitih metala, posebno zlata i srebra. Kako se u istočnoj Srbiji već desetak godina sprovode geološka istraživanja na zlatu i srebru, od strane nekoliko inostranih kompanija, i s obzirom da već postoje neki rezultati, Udruženje inženjera u rudarstvu smatra da je potrebno Strategijom definisati razvoj eksploatacije zlata i srebra, imajući u vidu značaj zlata, koji je još veći u periodima recesije i stagnacije svetske ekonomije.
9. U predlogu Strategije nedovoljno je razmatrana mogućnost valorizacje molibdena, s obzirom na potencijalne rezerve. Valorizacija molibdena može značajno doprineti povećanju dobiti rudnika u Srbiji.
10. Strategijom treba preciznije definisati grupe nemetaličnih sirovina i njihove lokalitete, a koje mogu da se koriste u oblastima poljoprivrede, industrijske prerade, građevinske industrije i dr.
Podsticaj potrošnje nemetaličnih mineralnih sirovina može značajno da doprinese povećanju privrednog razvoja države, pogotovu ako se ima u vidu potencijalnost nemetaličnih mineralnih sirovina u Srbiji. Strategijom bi trebalo predvideti donošenje određenih zakonskih rešenja u smislu zaštite i podsticaja domaće prizvodnje nemetaličnih mineralnih sirovina i destimulisanje uvoza onih sirovina koje mogu da se proizvedu u Srbiji.
Uzimajući u obzir sve gore navedene primedbe i sugestije, mišljenje je Udruženja inženjera u rudarstvu, da predloženu Strategiju upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030. godine treba vratiti na doradu, kako bi se otklonili uočeni nedostaci i novim sagledavanjem Strategija poboljšala.
UDRUŽENJE INŽENJERA U RUDARSTVU BOR
.jpg)
